Ubrzanje dozvola i izgradnja mreže poruka drugog dana konferencije Dani OIE u Puli

U solarnom sektoru trenutno se ulaže više novca nego u bilo kojoj drugoj tehnologiji koja proizvodi struju, a lani je, sa 56 GV postavljenih solara u Evropi, oboren rekord po snazi koju sunce donosi našem kontinentu, navodi u saopštenju OIE Hrvatska.

Čak 30 miliona novih kuća u Evropi može se snabdevati električnom energijom isključivo od lani instaliranih solara, istakla je danas Valburga Hemetsberger, direktorka SolarPower Europe, na Danima obnovljivih izvora energije (Dani OIE) koji se, u organizaciji Obnovljivih izvora energije Hrvatske (OIEH). ), od 12. do 14. juna održavaju u Puli.

- U Evropi je u ovom trenutku instalirano 260 GV solarnih elektrana, očekujemo da ćemo u sledeće četiri godine dostići pola teravata, a imajući u vidu moramo uzeti da je do 2030. cilj jedan teravat - kazala je Valburga Hemetsberger, dodajući da je u industriji solara trenutno zaposleno 800.000 ljudi.

- Otprilike polovina od tog broja radi u industriji vetroelektrana, kazao je Guy Brindley, direktor tržišnih analitika u WindEurope. U Evropi, istaknuto je, instalirana je 272 GW vetroelektrana, a 20 posto evropskih potreba za strujom dolazi upravo od vetra. U Hrvatskoj, vetar "pokriva" 14% potreba za električnom energijom.

- Trenutno je snaga vetra u Hrvatskoj 1,3 GW, a offshore vetroelektrana bi mogla da bude 22 GW - rekao je Brindley, koji je kao glavne ciljeve za razvoj elektrane na vetar istakao masivno ulaganje u mrežu dalekovoda i ubrzanje izdavanja dozvola investitorima.

Sunce i vetar kao obnovljivi izvori energije bili su tema i dva panela koji su se takođe održavali danas. Pod nazivom "Jesmo li na sunčanoj strani Evrope" stručnjaci su uz pomoć moderatora Mladena Sirovice, novinara s HRT-a, raspravljali o trenutnom stanju, ali i budućnosti solarnih elektrana u Hrvatskoj.

Goran Fržop, voditelj projekata kompanije TEC Obnovljivi izvori, izrazio je zadovoljstvo činjenicama da će Hrvatska energetska regulatorna agencija (HERA) konačno objaviti cenu za priključenje na mrežu.

- Ta naknada je bila zamišljena za pokrivanje troškova mreže koji, naravno, nisu nula evra, ali to ne znači da sama naknada ne može biti nula. Štaviše, trebalo bi da bude jer ključnu infrastrukturu treba da reši država. Energetski projekti su strateški projekti, a kao takvi, posledica su promišljanja sa najvišeg nivoa i teret ključne infrastrukture ne sme pasti na leđa investitora. Uporedimo to s gradnjom autoputa i sve će biti jasno - rekao je Goran Fržop koji je zaključio da je Hrvatska na sunčanoj strani Evrope, ali država bi morala da bude"faktor 50" i omogući svima da "dobiju boju, ali da ne izgore".

Mario Turković, direktor EnergoVizije, rekao je da bi se problemi, čak i nakon što bi se HERA "pusti beli dim" moglo dogoditi na području agrosunčanih elektrana jer bi u Ministarstvu poljoprivrede mogli da kažu da one ipak ne mogu na P1 zemljište (naročito vredno obradivo poljoprivredno zemljište ).

- Jer solarne elektrane ne mogu se postaviti na P1 i P2 zemljišta, osim ako je reč o agrosolarima. Međutim, to bi trebalo i definisati - kazao je Mario Turković.

Da bi agrosolare kroz prostorne planove trebalo osmisliti lokalnu samoupravu, kazala je Snježana Đurišić, načelnica Sektora lokacijskih dozvola i investicija u Upravi za prostorno uređenje i dozvole državnog značaja pri Ministarstvu prostornog uređenja, graditeljstva i državne imovine, koja je govorila i o birokratskim problemima koji nastaju kad investitori za istu stvar dobijaju različita tumačenja od različitih institucija. Predstavila je i područja na kojima se solarne elektrane uopšte mogu graditi, dok je Goran Slipac, pomoćnik direktora HEP-ODS-a, pojasnio da je sa poslednjim danom maja priključeno 4500 jedinica solarnih elektrana, odnosno 165 MW. Ono što njegovoj kompaniji predstavlja određeni problem, kazao je, jeste nehomogenost projekata po distribucionim područjima.

Sanja Ivelj, načelnica Sektora za energetska tržišta i infrastrukturu, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije u Upravi za energetiku pri Ministarstvu privrede Hrvatske kazala je da je od 2021. godine izdato oko 5000 MV energetskih odobrenja, a prvi put izdana su i dva za agrosolare i jedno za plutajuću elektranu.

U panelu naziva "Win Win(d)", koji je moderirala Marijana Baričević, direktorka WPD Windmanagera Croatia, stručnjaci su govorili o dugotrajnosti razvoja vetroparkova, ali i o lancima snabdevanja i izazovima investitora s energijom vetra.

- S razvojem, a onda i izgradnjom, za realizaciju projekta vjetroparka potrebno je više od deset godina, a u tom se razdoblju najčešće menja direktiva. Na primer, kad smo mi gradili, ishodili smo sve dozvole, a pred samu odluku o izgradnji razmišljali smo hoćemo li planirane 3-megavatne agregate menjati za 4-megavatne. Odlučili smo, na kraju, da nećemo, iako bi to bilo bolje za projekat, jer ponovo bismo morali u sve procese dozvole ispočetka - ispričao je Dražen Lovrić, direktor Energetskog parka Korlat.

Ivan Liah, DRI-jev direktor za Hrvatsku govorio je o cenama opreme i transporta i bezbednosnim lancima prilikom opremanja vetroparka, dok je Maria De Melo, glavni stručnjak za energetsku i infrastrukturnu politiku iz Evropske banke za obnovu i razvoj istakla kako je vrlo važno investitorima pružiti stabilnost.

- Vlade država moraju biti jasne u dugoročnim planovima, ali i u rokovima, a pravni okvir mora biti dobro definisan kako bi investitori znali da regulacija postoji - kazala je De Melo.

Mirna Mazija, direktorka SUPERNATURAL-a, istakla je da investitori sve teže nalaze nova područja u Hrvatskoj s energetskim potencijalom.

- Od zaštićenih područja sve je teže naći poziciju za elektranu. Planovi za budućnost, što se energije iz obnovljivih izvora tiče, uzlazni su, a kapacitet životne sredine je silazni, i to treba imati na umu. Radi se trenutno na karti za područja na kojima bi se elektrane na obnovljive izvore mogle smestiti, što je vrlo dobro jer će se dobiti jasnija slika o tome gdje su osetljiva područja i u kojem smeru svi zajedno treba da idemo - rekla je Mazija.

Dalibor Jovanović, direktor IRENA-e, govorio je o razvoju pučinskih vetroelektrana, projektu na kojem njegova kompanija radi s Istarskom županijom. Offshore im, nakon gašenja Plomina, treba, pogotovo u letnjim mjesecima, a žele da on bude i beneficijalan za životnu sredinu.

Izgradnja dalekovoda neće se više finansirati kroz takse nametnute investitorima, već će novac nabaviti država. Takođe, izvestan je svojevrsni leks specialis za ključnu energetsku infrastrukturu kojim će se definisati sve što je potrebno Hrvatskoj trenutno, ali i za deset godina, najavio je državni sekretar u Ministarstvu privrede Ivo Milatić na panelu "Priključenje na elektroenergetsku mrežu", koji je moderirao Josip Tošić, direktor TOSKA-e.

Da je Hrvatskoj potreban još jedan dalekovod sever-jug kako bi se na mrežu mogle priključiti sve buduće elektrane na obnovljive izvore energije, zaključili su panelisti, a napomenuli i da je ta ideja stara minimalno deset godina. Tomislav Ćurković, direktor ENCRO-a, rekao je da 80 posto infrastrukture trenutno plaća investitoru, što nije smanjeno.

- HOPS ima 10-godišnje planove, ali finansira se iz mrežarine koja se ne menja godinama i iz naknade za priključenje određene na bazi metodologije iz 2018. koja je loša - rekao je Igor Šumonja, rukovodilac Službe za pristup mreži u Hrvatskom operateru prijenosnog sustava (HOPS), koji je naveo i da HOPS razmišlja o dva "prozora" za podnošenje elaborata optimalnog tehničkog rešenja priključenja na mrežu (EOTP).

Od 1. do 15. maja svake godine investitori imaju trenutno da elaborat podnesu, a ukoliko se ne "uglave" u period, da čekaju moraju godinu dana.

Da je to veliki problem, istakla je Iva Širić, menadžerka za razvoj iz DRI-a, dok je Ivana Grbeša, rukovodilac javnih i EU politika u E.ON-u Hrvatska istakla da se i njena kompanija, baš kao i ostali, suočava sa istim izazovima kad je u pitanju priključenje na distribucijsku mrežu.

Mladen Šicel, rukovodilac odeljenja ugovaranja u KOER-u, govorio je o tome na koji način agregatori pružaju veću stabilnost mreže, u smislu da se na taj način pomaže sistemu u koji se smanjuju kapitalna ulaganja, a Jan Kostevc, vrukovodilac tima u ACER-u te Doroteja Hranjec, rukovodilac Odeljenja za odnose sa korisnicima mreže u HOPS-u u svojim su prezentacijama izložili što svi investitori moraju proći kako bi im omogućili priključak na mrežu.

Sa samim priključenjima problema zasad nemaju investitori u geotermu, ali se suočavaju sa oni sa drugim nedaćama, kako je istaknuto na panelu "Geotermalni izazovi" koji je moderirao Ivan Vrdoljak, novinar Bloomberg Adrie.

Ivana Ivančić, direktorka ENNA-e GEO kazala je da su investicije u geotermu najveće, gledaju li se ulaganja u obnovljive izvore energije uopšte.

- Za ulaganje jednog megavata solarne energije investicija je 500.000 EUR, dok za jedan megavat geoterme treba više investirati više od šest miliona. Izrada jedne bušotine košta više od 11 mil EUR kazala je Ivana Ivančić, čija kompanija trenutno radi na tri eksploatacione polja. Podela rizika ulaganja s državom ne postoji, istakla je direktorka ENNA-a GEO, ali na tome ni ne insistira, već samo na primeni zakonodavnog okvira.

Da sve investitore maksimalno podržava, rekla je Jadranka Leško, načelnica Sektora za naftno rudarstvo i geotermalne vode za energetske svrhe u Upravi za energetiku pri Ministarstvu gospodarstva.

- Geotermalna energija tehnički je i vremenski dugotrajna, rizična, skupa, ali zato donosi velike koristi. Dostupna je 24 sata na dan i s njom lako možete raditi prognoze za budućnost. Što se regulative tiče, ona neće biti blaža, a brzinom realizacije samih projekata veliki deo investitora je zadovoljan, zadovoljni smo i mi, napredak je moguć jedino u vidu energetskih odobrenja i premijskih modela - kazala je Jadranka Leško.

Ana Lazo, direktor geotermalne i nove energije u INA-i, istakla je da je najveća razlika između geotermalne energije i ostalih oblika obnovljivih izvora upravo u velikim kapitalnim ulaganjima.

- Ina je primarno fokusirana na proizvodnju struje iz istražnih područja za koja smo dobili dozvolu, ali otvoreni smo i za saradnju sa lokalnom zajednicom da se višak toplinske energije iskoristi u vidu bazena ili možda grijanja - kazala je Ana Lazo.

Lokalna jedinica koja je sama odlučila da se "baci na posao" jesu Križevci, čiji je zamenik gradonačelnika Danijela Šaška pojasnio da je njihova bušotina iz 1985. godine, a nju je bušila još Ina.

- Počeli smo istraživanja 2017. godine, želimo da se geotermalni kompleks javnih zgrada kod bunara finansira najvećim delom iz Finansijskog mehanizma Evropskog ekonomskog prostora, a poslednja istraživanja su pokazala temperaturu od 80 stepeni Celzijusa na ušću - rekao je Danijel Šaško .

Martina Tušl, direktorka Sektora za geotermalnu energiju u Agenciji za ugljovodonike, naglasila je da je postavljeni cilj, koji je 318 MV iz geotermalnih izvora do 2030. godine, realan.

- Jedna bušotina može da proizvede do osam megavata struje, projekcije nisu potpune, to su praktični projekti koji su u toku - rekla je Martina Tušl, dok je Sara Vukman, menadžer prodaje u Marsh Specialty, Marsh McLennan Hrvatska, objasnila koja brokerska pozicija u istraživanje geotermalnih izvora.

- Brokeri su posrednici između energetske kompanije, odnosno investitora i osiguravača. Njihov zadatak je da pruže konsultantske usluge, znanje, predstave rizike i pomognu u sklapanju osiguranja - rekla je Sara Vukman.

Marijan Krpan, predsednik Agencije za upravljanje ugljovodonicima, u svom izlaganju je predstavio ulogu Agencije u oblastima istraživanja i eksploatacije, projekte kojima se bavi, a poseban akcenat je stavio na geotermalni CCS. Reč je o hrvatskom projektu trajnog odlaganja CO2 u geološkim strukturama, koji se nalazi na listi energetskih projekata od zajedničkog interesa Evropske komisije (PCI lista). Ovaj projekat, objasnio je Marijan Krpan, odnosi se na transport i trajno skladištenje CO2 iz emitera u Hrvatskoj i Mađarskoj, koji se nalaze uz hrvatsko-mađarsku granicu, a osmišljen je tako da operater transportnog sistema preuzme CO2 iz emitera, uglavnom cementara u Mađarskoj i Hrvatskoj, i transportuje ga cevovodima do lokacije štancane u Bočkovcu u Osječko-baranjskoj županiji.

U petak, poslednjeg dana konferencije Dani OIE, teme su mogućnosti finansiranja projekata OIE, kako staviti biomasu i biogas u centar pažnje, koji su oblici skladištenja toplotne i električne energije najefikasniji i koliko smo blizu biće reči o vodonikovoj eri.

Izuzetna vrednost konferencije je mogućnost organizovanja B2B sastanaka putem posebne mobilne aplikacije dostupne svim učesnicima konferencije.

Obnovljivi izvor energije Hrvatske

OIEH

HERA

EBRD

IRENA

TOSKA

Istarska Županija

Supernatural

Energovizija

DRI Hrvatska

Energetski park Korlat

WPD Windmanager Croatia

Ministarstvo prostornog uređenja graditeljstva i državne imovine Hrvatske

Ministarstvo privrede Hrvatske

HEP ODS

Agencija za upravljanje ugljovodonicima

TEC Obnovljivi izvori

ACER

KOER

E ON Hrvatska

ENCRO

HOPS

SolarPower Europe

ENNA GEO

WindEurope

Marsh McLennan Hrvatska

INA

Križevci

Dalibor Jovanović

Mirna Mazija

Maria De Melo

Ivo Milatić

Josip Tošić

Valburga Hemetsberger

Ivan Liah

Dražen Lovrić

Marijana Baričević

Goran Slipac

Snježana Đurišić

Sanja Ivelj

Guy Brindley

Mladen Sirovica

Iva Širić

Danijel Šaško

Ivana Grbeša

Igor Šumonja

Tomislav Ćurković

Marijan Krpan

Jan Kostevc

Mladen Šicel

Doroteja Hranjec

Ana Lazo

Goran Fržop

Jadranka Leško

Ivana Ivančić

Martina Tušl

Sara Vukman

Mario Turković

Dani OIE u Puli

solarne elektrane

solarni paneli

solar

cena priključenja solara na mrežu

agrosolar

geotermalna energija

plutajuće elektrane

pučinske vetroelektrane

gradnja dalekovoda

geotermalni CCS