REBEC 2024: Turisti su spremni da plate 1.000 EUR noćenje da bi se povezali sa prirodom

(Foto: Shutterstock/kudla)

Ako vam je teško da odgovorite na ova pitanja, niste jedini. A upravo su ona ključna da bismo procvetali u prostoru u kojem živimo, radimo ili se odmaramo kao turisti – poruka je panela posvećenog poboljšanju fizičke, mentalne i emocionalne dobrobiti u industriji turizma, održanog na nedavno završenoj konferenciji Rebec 2024.

Sagovornici su istakli da su današnji turisti spremni da plate i 1.000 EUR za noćenje u prostoru koji je drugačiji od preovlađujuće ponude, kao i da su u porastu rizorti koji okupljaju goste sličnih interesovanja, poput onih u potrazi za jogom i meditacijom.

Mediji diktiraju šta oblačimo, gde putujemo

Arhitekta i holistička dizajnerka enterijera, Tamara Gavrić, vlasnica Multipraktik Design Studija, objašnjava da holistički pristup arhitekturi i dizajnu enterijera razmišlja o fizičkoj, emocionalnoj i psihološkoj dobrobiti korisnika prostora. Ona podseća da je o uticaju prostora na zdravlje govorio još Rudolf Štajner, početkom 20. veka, a da smo danas konačno spremni da ove principe implementiramo u uređenje prostora.

- Verujem da mi imamo veliku odgovornost kad je reč o dizajnu prostora. Nije stvar samo u tome da kreirate vizualno lep prostor. Da, on treba lepo da izgleda, ali moramo ići iza toga. Najpre je bitno kako korisnik želi da se oseća u tom prostoru, zbog čega mi kao arhitekte i dizajneri treba da upoznamo klijente i da vidimo šta su im potrebe, kakav im je način života – napominje Gavrić.

Kako kaže, živimo u digitalnom svetu u kojem mediji u velikoj meri diktiraju kako treba da živimo, šta da jedemo, kako da se oblačimo, gde da putujemo, kako naš dom treba da izgleda.

- I mi sve to pratimo jer verujemo da je to način da pripadamo određenoj socijalnoj grupi. Ali nismo u skladu sa našim vrednostima. Neverovatno je koliko je ljudima teško da odgovore na pitanja: ko si ti i šta ti treba? Ne biste verovali koliko ljudi ne zna odgovor na ta pitanja – ističe Gavrić.

Turisti plaćaju i 1.000 EUR za noćenje

Aleksandar Knežević, generalni direktor Evozome, studija koji je postao prepoznatljiv po projektovanju objekata geometrijskih struktura, poput Armadillo kuća na Kopaoniku, ističe da su posvećeni izgradnji harmonije sa prirodom, od koje smo, napominje, potpuno diskonektovani. Sve je počelo pre 20 godina kada je želeo da izgradi kuću za sebe i posle dugotrajnog istraživanja, pronašao je geometrijski oblik, zonohedron, kasnije nazvan zome jer liči na kupolu (dome na engleskom).

- Oblik je zasnovan na dijamantu, unutra ima posebno energetsko polje. Hteli smo prirodne materijale, održive, i ostvarili miks starog i modernog. Mi smo navikli da živimo u kockama, a naši objekti su inspirisani proporcijama koje možemo naći u prirodi, jer nepobitan je uticaj oblika na ljudsko telo – naglašava Knežević koji napominje da po profesiji nije arhitekta, već fotograf.

Tržište za ovu vrstu objekata i te kako postoji, napomenuo je. Mada je u Srbiji prva asocijacija na drvene kuće niska cena, Evozome tim je odlučio da prilikom predstavljanja na evropskom tržištu, "ide" sa visokom cenom. Jer, kako kaže Knežević, u tu cenu je uračunat dizajn, razvoj, prilično komplikovana proizvodnja koja zahteva visoku preciznost i mnogo vremena.

- I uspelo je. Klijenti su prepoznali da su u turizmu ljudi kojima je važno to iskustvo, spremni da plate mnogo. Prvi kome koji smo radili bio je pre osam godina za klijenta u Francuskoj, koji je usred šume, bez struje i vode, rentirao objekat za mnogo novca, za klijente koji su želeli da dožive nešto drugačije – otkriva Knežević.

Ako kupujete kolibu, mobilnu kuću, ograničeni ste cenom koju možete odrediti za iznajmljivanje, jer je diktira tržište, napominje.

- Ovde nema limita, ne možete da poredite ni sa čim drugim. Vrlo sam srećan da 26 kvadratnih metara klijenti mogu da rentiraju za 500-1000 EUR za noć, a čeka se i po 4-5 meseci za dostupan termin za iznajmljivanje. To znači da je vreme vraćanja investicije veoma brzo i to naši klijenti znaju – ističe Knežević.

Bolesti i zagađenje u zatvorenom prostoru

Kada gosti uđu u ovakav objekat, odahnu, objašnjava Knežević. Nekima se sviđa dizajn i znaju šta stoji iza njega, drugi ističu da ne veruju u energetska polja, ali ističu da su dobro spavali. I to je, kako kaže Knežević, sasvim dovoljno.

- Mi kao ljudska bića, 80% funkcionišemo na podsvesnom nivou, na koji direktno utiču energetska polja. Ali ako to pokušate da objasnite ljudima koji nisu otvoreni, ne vredi. I zato, ne objašnjavamo, pustimo ih da dožive – ističe Knežević dodajući da je u poslednje vreme jako velika tražnja za mestima isceljenja:

- Nažalost, mnogo smo bolesni. Razne studije pokazuju da 80% vremena provodimo unutra, što je dva puta više nego pre 50-60 godina. Sad smo svi zatvoreni unutra, a ako imate beton ili prostor koji ne diše, i tu ste svaki dan, to ne može biti dobro. Treba da vidimo odakle nam dolaze sve te bolesti.

Tamara Gavrić se slaže da nismo stvoreni da živimo među zidovima, a da u Srbiji, iako sve više govorimo o zagađenju vazduha, retko razmišljamo o zagađenju u zatvorenom prostoru, koje je, kaže, pet, šest puta veće od spoljnog.

- Zagađivači se unutra akumuliraju brže nego u otvorenom prostoru. To je velika tema, zato je naša odgovornost kada biramo materijale, boje, nameštaj, jer su ti toksini veoma opasni. Najpoznatiji, formaldehid je kancerogen, ali ne znamo za to. Prirodni materijali su obavezni ako želimo zdravo okruženje – izričita je Gavrićeva.

Boje u enterijeru – Nikako sve belo

Prema njenim rečima, važno je i koju boju koristimo jer svaka ima svoju vibraciju i utiče na nas na određenom nivou, što se upotrebljava u marketingu i brend dizajnu, ali u enterijeru iz nekog razloga samo pratimo trendove i boju godine.

- Kada se vodimo time koja je boja godine koju je neko proglasio, dolazimo do toga da svi imaju isto, a boje su jedna od najmoćnijih alatki koju možete koristiti. Ako smo okruženi bojama koje nisu dobre za nas, one mogu biti štetne. I obrnuto, kad koristimo boje terapeutski u enterijeru, to može imati veliku dobrobit na naše stanje. Svi smo različiti, zato je slepo praćenje trendova loše. Kad vam ljudi kažu nemoj stavljati ovu boju, ne sviđa mi se, obično je to boja koja im treba, pa je možete upotrebiti suptilnije – predlaže Gavrić.

Ona napominje da nije slučajno da se određene boje koriste u bolnicama, mentalnim institucijama, školama, kancelarijama, zatvorima i svuda gde treba ostvariti uticaj na ljude.

- To važi i za turizam, morate razmišljati šta želite da postignete. Dugo je trend bio minimalizam, u kom, verovalo se, ne možete da pogrešite, ali mislim da se to vreme završava. Primera radi, potpuno beli enterijer je jednako zastrašujući kao crni, jer u takvom prostoru ne možete da rastete, on može stvoriti fenomen odsjaja koji preterano stimuliše nervni sistem – kaže Gavrić.

Saradnja sa Novakom Đokovićem

Aleksandar Knežević napominje da Evozome sada ima klijente uglavnom iz Evrope, Francuske, Nemačke, Švajcarske, Španije, Portugala, a otvara novo tržište u Kanadi, Australiji, Bliskom istoku.

- Sada bi trebalo da napravimo i školu. To je magija, ako želite da meditirate, učite, veoma je važno da imate okolinu koja vas podržava da to ostvarite. Imali smo šansu da radimo sa Novakom Đokovićem, a novo poglavlje je i izgradnja održivog rizorta koji će praviti svoju hranu, struju, koristiti recikliranu vodu, da budemo deo odgovornog turizma. Cilj je da ponudimo nešto drugo, ali to nije novo, već smo samo zaboravili kako treba da bude, kako da se ponovo konektujemo sa okolinom. I zahvalan sam što možemo da radimo na tome širom sveta – ističe Knežević.

Budućnost turizma

Da su takvi rizortovi trend, primećuje i Milica Puricelli, osnivačica Puricelli Design. Prema njenim rečima, novija istraživanja pokazuju da gosti traže destinacije gde se mogu povezati sa pojedincima sličnih interesovanja, kao i one koje promovišu opštu blagodet.

- Radila sam na dizajnu holističkog joga rizorta u nerazvijenom delu Meksika, u kom nema sadržaja u blizini, a do najbližeg marketa morate da vozite 40 minuta. Klijent je čovek iz San Dijega koji je čitav život u nekretninama i ozbiljnom biznisu, a kad se penzionisao, interesovanja su mu se promenila. Ideja je da napravimo rizort za 200 ljudi koji će dolaziti na joga "retreat" dve-tri nedelje. Moći će da učestvuju u radionicama kuvanja, da beru povrće iz bašte. Sve je veća potražnja za prostorima koji doprinose interakciji, koji nude više i čine da se osetite kao da ste kod kuće. Verujem da će se u tom pravcu razvijati budućnost turizma – napominje Milica Puricelli.

M. Dedić