Pod kojim uslovima naslednici ne plaćaju dugove?
Komentari
Ilustracija (Foto: Shutterstock/librakv)
- Ugovor o doživotnom izdržavanju je ugovor kojim primalac izdržavanja, posle svoje smrti, prenosi na davaoca izdržavanja pravo svojine na tačno određenim stvarima ili pravima, najčešće na nepokretnostima. Sa druge strane, davalac izdržavanja se obavezuje da izdržava primaoca izdržavanja i da se brine o njemu do kraja njegovog života, kao i da ga posle smrti sahrani - započeo je razgovor.
Objasnio je da se specifičnost ugovora posebno ogleda u dve pravne posledice. Prema rečima advokata, na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, davalac izdržavanja ne nasleđuje primaoca izdržavanja, čak iako mu je najbliži srodnik.
- Naprotiv, smatra se da je davalac izdržavanja stekao imovinu teretnim pravnim poslom, odnosno ulaganjem rada, slično kao da je imovinu kupio. Usled toga, ako na primer sin zaključi ugovor sa ocem kojim se obavezuje da ga izdržava, a otac mu zbog toga prenese celu svoju imovinu, sin se neće smatrati naslednikom i neće naslediti eventualne dugove od svog oca. Pri tome, nebitno je kakva je priroda duga, jer nijedan dug ne nasleđuje davalac izdržavanja - ispričao je Borozan.
Druga specifičnost ugovora se ogleda u tome da se putem njega isključuje nužni nasledni deo.
- Dakle, primalac izdržavanja može putem ugovora o doživotnom izdržavanju da prenese celu imovinu na davaoca izdržavanja i tada zakonski naslednici primaoca izdržavanja ne bi mogli da ističu povredu svog nužnog naslednog dela, odnosno ne bi mogli nikakvu imovinu da naslede - kazao je advokat.
Ističe da je zbog ove dve specifičnosti ugovor o doživotnom izdržavanju podložan zloupotrebama te se nekada zaključuje kako bi se izbegli dugovi ili kako bi se bliski srodnici isključili iz nasleđa. Naravno, u takvim slučajevima se sudskim putem može utvrđivati ništavost ugovora, ali takav proces traje godinama.
Podsetimo, na Mondu je ranije objavljeno da li naslednik nasleđuje dug. Advokat Ozren Slović je ranije objasnio za naš portal da je važećim Zakonom o nasleđivanju članom 222 propisano da naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine.
- Sledstveno tome, ako naslednik nije ništa nasledio, onda ne može ni odgovarati za dugove ostavioca - objasnio je ranije.
S druge strane, ukoliko je nasleđena imovina manje vrednosti od visine dugovanja, u obavezi je da vrati dugovanje samo onoliko koliko je nasledio.
- Na primer, ako je nasledio imovinu u vrednosti od 1.000 evra, a dugovanje iza ostavioca koji je preminuo iznosi 5.000 evra, on je obavezan da vrati dugovanje samo onoliko koliko je nasledio, u konkretnom primeru 1.000 evra - zaključio Slović.
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.