Pamtite li Titove Havaje – Talasi, more i napušteni hoteli podsećaju na čuveno vojno letovalište u Kuparima (FOTO)

Za nepunih 40 minuta lagane vožnje stiže se od Trebinja do mesta Kupari u Hrvatskoj, koje je nekad bilo poznato širom bivše Jugoslavije.

Nakon što vozeći se Jadranskom magistralom prođete žutu tablu sa natpisom mesta u kojem danas živi oko 950 stanovnika, stotinak metara niže, iako nema nikakve posebne oznake, nalazi se skretanje koje dobro znaju i Trebinjci, i lokalci, kao i putnici namernici. Putem, koji ničim ne otkriva gde vas vodi, idete polako jer okolno rastinje ga delimično zaklanja, a i asfalt je pamtio bolje dane. Na prilazu zatičemo nekoliko kamiona zavučenih pod hladovinu mediteranskog drveća, čiji vlasnici verovatno koriste priliku da na napuštenom mestu besplatno parkiraju.

Vijagujući među uskim putićima prolazi se pored brojnih putničkih vozila "pozabadanih" gde god to uslovi dopuštaju. I mi smo po istom receptu u hladovini parkirali, i nakon nekoliko koraka ugledali ono što je nekad glasilo za jedno od najboljih vojnih letovališta bivše SFRJ.

Dobrodošlicu nam je poželela uvala sa predvinim pogledom na more i na Cavtat. Tu su na peskovito-kamenitoj plaži raštrkani posetioci uživali u prijatnom junskom suncu.

Dok vam oči lutaju u daljinu upijate talase mirisa nekada dobro održavanog vrta i bilja uz staze i stazice.

Celo telo oživi, dok vam se po glavi roje sasvim suprotne misli kako je moguće da je jedno takvo mesto danas tek ruina preostala iza nekadašnjeg višeg jugoslovenskog standarda.

O tome svedoče izravnane, do maltera opljačkane zgrade nekadašnjih hotela, napuštene decenijama kao i ceo kompleks.

A Kupari žive i takvi u brojnim sjećanjima onih koji su ga za vreme bivše države posećivali, svi redom ističući da je to bilo jedno od najlepših mesta na Jadranu - ujedno i valjda jedini takav kompleks gde nije bilo stranih turista. Osim vojnih lica, u Kuparima su mogli da letuju i civili, ali po dosta višoj ceni (prema sećanju kolega, tri puta višoj od vojne tarife).

Danas, na plažama nećete naći ni tuševe, ni toalet, niti bilo kakav mobilijar. Pametno je poneti sve što može da vam zatreba za dnevni boravak, a za ulazak u vodu, budući da ima neprijatnih kamenih delova, korisno je imati i par gumenih sandala. Temperatura je zato idealna za kupanje i osveženje, dok se sunce presijava po čistoj površini.

No, uprkos tome što su Titovi (jugoslovenski) Havaji, kako su nekad zvani, ostavljeni na milost i nemilost buri i vremena i mora, plaža je dovoljno čista i nudi za svakog ponešto. I za one koje vole da peškire dele sa drugim posetiocima, i za one koji na stenama žele da uživaju u osami i dalje od tuđih pogleda.

Malo o istoriji

Brojni su tekstovi, sajtovi, Facebook stranice koje su godinama unazad pisale o istorijskim faktima vojnog odmarališta u Kuparima. Očekivano, svaki od njih izazvao je salve komentara, većinom pozitivnih, mada ima i onih koji su isticali da je to običnom svetu bilo nedostupno (ako vodnici i zastavnici nisu običan svet, onda dobro).

Raritet ovog letovališta jeste da je tu vilu imao i Josip Broz Tito, koji je, za razliku od nekih drugih mesta, zapravo ovde dolazio često, po nekim izvorima bio je šest puta.

Ovim stazama koračali su i Jul Briner, Elizabet Tejlor i njen suprug Ričard Barton.U Kuparima su često odsedali i nastupali svi poznati pevači i bendovi iz doba Jugoslavije i zabavljali goste hotela.

Prvi su ovu predivnu uvalu otkrili Česi, koji su tu izgradili hotel još posle Prvog svetskog rata, pisala je svojevremeno Jugonostalgija.

Hotel "Grand" je davne 1924. godine imao električnu rasvetu, kuglanu, tenisko i fudbalsko igralište, poštu, apoteku i ambulantu. Hoteli su nacionalizovani posle Drugog svjetskog rata, ali su vraćeni Česima. Ipak, nisu dugo poslovali. Česima su Kupari zauvek oduzeti 1947. godine.

Pun sjaj Kupari su doživeli u vreme Druge Jugoslavije. JNA je u uređenje letovališta, prema nekim podacima, uložila tadašnjih milion dolara. Najpre je izgrađen hotel Goričina, pa Goričina 2. Tu je i elegantni hotel Pelegrin, koji je projektovao sarajevski arhitekta David Finci, a izgradilo ga je Građevinsko preduzeće iz Sarajeva GP Vranica, dok je kameno-klesarske radove uradila firma Jadrankamen iz Splita.

Hotel je otvoren 1963. godine i bio je pravo arhitektonsko remek-delo svog doba. U početku je bio namenjen isključivo smeštaju vojnika, kasnije je preuređen pa je služio, kao i celi Kupari uglavnom kao odmaralište za starešine bivše JNA i njihove porodice. Novi hotel Kupari otvoren je 1980. godine.

Tito je u Kuparima imao vilu u najlepšem delu kompleksa, odakle se pogled pružao ka otvorenom moru i Cavtatu. Titova vila prostirala se na 1.150 kvadratnih metara. Na prvom spratu su bili predsednički apartman, tri sobe i toalet, dok su u prizemlju bili trpezarija i kuhinja.

U hotelsko-turističkom kompleksu Kupari postoji šest potpuno uništenih i devastiranih hotela: Mladost, Grand, Goričina, Pelegrin, Kupari i Galeb, kao i "Titova vila" koji čekaju obnovu.

U Kuparima se u hotelu Grand u septembru 2022. snimao HBO-ov film o slavnoj i legendarnoj ratnoj fotografkinji magazina Vogue, Lee Miller koju je oživela oskarovka Kejt Vinslet.


Oaza urbanog istraživanja

Kupari sa napuštenim jedinstvenim kompleksom poseban su mamac za mlade ljude koji sve češće traže globalno nepoznata mesta da ih istraže i prezentuju široj javnosti.

Tako je početkom godine, planetarnu pažnju privukao Džejms Donaldson, poznatiji pod nadimkom Mr Beast, koji je u martu ove godine objavio na svom Jutjub kanalu video pod imenom "Preživio sam 7dana u napuštenom gradu".

Video ima više od 185 miliona pregleda, i traje oko 17 minuta. Ovaj poduhvat privukao je i pažnju brojnih svetskih medija, pa su Kupari postali i svetski poznati, baš po tome što nisu ono što su nekad bili.

Ako vas prilika navede, obavezno skrenite sa puta i uđite u ovu napuštenu oazu, a tu kao da zidovi mogu da pričaju i kao da se još oseti eho nekadašnjih dana.

Senka Trivić