Rebec 2024: Troškovi gradnje u Evropi rastu 20-30% godišnje, Srbija će uvoziti radnike iz Nepala i Indije

(Foto: Josue Isai Ramos Figueroa/unsplash)

Srbija će uvoziti radnike iz Nepala i Indije, troškovi gradnje u Evropi rastu 20-30% godišnje, železnički transport je jedino održivo rešenje za budućnost, Balkan je spreman za zelenu energiju, ali mora biti u EU, da bi ona zaživela - neke su od poruka panela o logistici održanog na nedavno završenoj konferenciji o nekretninama Rebec 2024.

Učesnici su govorili i o tome zašto su Crno more i Konstanca pravo mesto gde logističke kompanije sada treba da budu, da li će za 10 godina skladišta biti automatizovana, kao i zašto su železnice jedino održivo rešenje za budućnost.

Nearshoring, uvoz radnika, železnice - Trendovi u logistici

Vladimir Ranđelović, zamenik direktora prodaje kompanije Transfera, ističe da će u narednih pet do deset godina sve više kompanija biti zainteresovano za ’nearshoring’, odnosno premeštanje poslovanja u bližu zemlju.

- Znamo svi kakav je problem sa Sueckim kanalom, zbog čega imamo kašnjenja od 15-20 dana iz Kine. Priča o ’nearshoring-u’ se pojavila sa pandemijom, a kasnije sa ukrajinskom krizom, sve je više kompanija koje su zainteresovane da dođu bliže, posebno u Srbiju i Mađarsku. Neki investitori su već došli, drugi dolaze, dosta se dešava na tom planu trenutno - ističe Ranđelović.

On ističe da se u skladištima, zbog nedostatka radnika, sve više govori o robotima. Troškovi za potpunu automatizaciju su, kako kaže, zasad visoki, ali veruje da će u narednih 10 godina, većina skladišta biti robotizovana zbog razvoja veštačke inteligencije i pojačane tražnje.

- I dalje možemo da nađemo ljude za ovaj posao, a postoji još jedna teškoća: ako izgubite radnike u skladištima, treba da zaposlite IT radnike koji su skuplji, koji treba da osmisle proces i tehnologiju automatizacije. Mi kao zemlja ćemo uvoziti radnike iz Nepala, Indije, migracije su trend - napominje Ranđelović.

Kad je reč o trasnportu, on ističe da je budućnost - prošlost, a to je železnica. Kako kaže, Transfera je zajedno sa partnerskom kompanijom i članicom austrijske železnice – Rail Cargo Austria, pokrenula teretni voz od Kruševca do Budimpešte, odakle ide do celog sveta.

- To je jedino održivo rešenje za budućnost jer je sve manje vozača kamiona. Do 2030. EU će imati manjak vozača od 70%. I zbog radne snage, i troškova goriva, i drugih troškova, železnički saobraćaj je budućnost. U jedan voz možete smestiti 38 kontejnera, to je velika ušteda troškova - ističe Ranđelović.

A ušteda je veoma bitna, jer kako kaže, klijenti očekuju niske cene i vrhunski kvalitet.

- Prošle godine cene su bile najniže, dostigle su dno, sada rastu - ističe.

Popularni logistički prostori nadomak centra grada

Jovan Dobrić, razvojni menadžer za poslovanje u kompaniji CTP, podseća da ova holandska kompanija u Srbiji planira da ostvari cilj od milion kvadrata izdatog prostora u naredne tri godine.

Kako kaže, od ukupnog portfolija, u Srbiji 60% odlazi na proizvodnju, a 40% na logistiku, dok u Rumuniji 10% je proizvodnja, 90% biznisa čine skladišta i logistika.

- Inhouse gradnja nam omogućava da smanjimo troškove gradnje, što onda znači da snižavamo cenu zakupa, možemo da ubrzavamo ili usporavamo gradnju po potrebi. Nekada je prostor potreban klijentu za 3-5 meseci - priča Dobrić.

I on primećuje da sve više kompanija pribegava "nearshoring-u".

- EU kompanije zahtevaju da im njihovi dobavljači priđu bliže, da zbog Sueckog kanala ne proizvode na Dalekom istoku. Mi smo spremni da ispunimo sve njihove zahteve da oni mogu dalje da snabdevaju kupce u EU. Imali smo slučaj sa kineskim proizvođačem, kompanijom Lianbo, od njihove prve posete do otvaranja, prošlo je manje od godinu dana. Videli su priliku, iskoristili je, sada su jedan od najvećih snabdevača za Volkswagen - ističe Dobrić.

On očekuje dalji rast logističkih prostora u krugu od 10 kilometara od grada. Podseća da je kompanija na Novom Beogradu razvila najveći logistički park sa 135.000 m² skladišta, a slični projekti nalaze se u Novom Sadu i Kragujevcu.

- Naši zakupci rentiraju jedinice od minimum 3000 m², nemamo manje, ali razvijamo novi koncept, tzv. CTBox, od 500 m² do 1.000 m², gde ćete imati i izložbeni prostor, kancelarije, malo skladište - otkriva Dobrić.

Nikolas Bouri: Mi ne smemo da radimo sa ruskim i kineskim kompanijama, tu je vaša šansa

Nikolas Bouri, partner u rumunskoj kompaniji NGB Construction & Management, otkriva da je u Rumuniji fokus na industrijskom razvoju, dok se primećuje usporavanje na tržištu stambenog i kancelarijskog prostora.

- Mi kao firma stalno tražimo nova tržišta. Sada smo fokusirani na Crno more i Konstancu. Zbog dešavanja u Ukrajini, SAD sada gradi veliku bazu tamo, pa će ova oblast doživeti bum. Već cveta, udvostručuje se veličina luke, biće mnogo investicija tu i verujem da je to pravo mesto gde sada treba biti - ističe Bouri.

On ne krije da se suočavaju sa mnoštvom izazova, od nedostatka radnika zbog čega, kako kaže, građevinske kompanije dovode radnike iz Vijetnama, Alžira, Nepala, do zabrane rada sa ruskim i kineskim kompanijama.

- Evropa vrši pritisak na nas da ne radimo sa ruskim i kineskim kompanijama. Ne smem ništa da kupim od njih, bilo da su u pitanju jeftini materijali ili radna snaga. Srbija može da ima mnogo koristi od toga i ima sjajnu budućnost u tom aspektu - ističe Bouri.

Među izazovima, Bouri izdvaja i troškove gradnje, koji kako kaže, rastu 20-30% godišnje, koliko će u narednih pet godina da porastu cene čelika i betona, između ostalog i zbog novih propisa EU o CO2. To će, veruje Bouri, otvoriti mogućnost drugim zemljama da prave materijale, jer će biti jeftinije na tržištu.

- U Rumuniji je cena gradnje 500-550 EUR po m² što je veoma visoko za mentalitet tržišta, koje veruje da i dalje gradimo za 300-350 EUR po m². To znači da morate da podignete cene zakupa, a postaje sve teže ubediti lokalne igrače da su to realne cene. Mnogo je lakša u tom smislu komunikacija sa multinacionalnim kompanijama - napominje Bouri.

Kako bi se izborila sa svim izazovima i kako se ne bi takmičila sa velikim logističkim grupama, njegova kompanija se fokusirala na isporuku poslednje milje.

- Većina logističkih kompanija u Rumuniji ima jedan veći centar i manje distributivne mreže u drugim gradovima. Naš fokus sada su parkovi, ali sa manjim jedinicama, troškovi zakupa su znatno veći, troškovi su niži, i ima dosta uštede kada gradite manje jedinice - ističe Bouri.

Budućnost - Zelena logistika

Panelisti su saglasni da je zelena logistika već postala trend, a tek će biti nezaobilazna tema u budućnosti.

- Trenutno, imamo 10 zgrada koje su pokrivene solarnim panelima. Proizvodne kompanije traže zelenu energiju, u poslednja dva tri meseca smo potpisali dva ugovora, gde su nam klijenti prvo tražili zeleni sertifikat. Praksa nam je da kada predamo zgradu, u narednih 12 meseci instaliramo solarne panele - ističe Jovan Dobrić iz kompanije CTP.

Vladimir Ranđelović, zamenik direktora prodaje u Transferi, poručuje da kompanija mora da ima zelenu energiju ako želi da bude "zelena".

- Ako imate nova skladišta bez krovnih prozora, možete imati solarnu energijju. Ukoliko imate prirodno svetlo, onda to možda nije tako dobra investicija - ističe.

U transportu je, kaže, jedino održivo korišćenje železnice, ali to podrazumeva da svi razmišljamo drugačije, jer kamion će do grada doći za jedan dan, a voz za 5-6 dana.

- Ako hoćemo zelenu Evropu, svi moramo razmišljati drugačije. Najveći deo robe kupljene u onlajn trgovini dolazi avionom, kupujemo stvari iz SAD, Kine, što znači da imate veće CO2 emisije nego da kupujete u radnji. Zelena energija je sada političko pitanje, skupa je, povisiće troškove našim klijentima i treba dosta priče i iskrenih odgovora. Videćemo šta će budućnost doneti, vidimo da električna vozila ne idu tako dobro, možda ćemo koristiti hidrogen - ističe Ranđelović.

Balkan je, poručuje, spreman za zelenu energiju, ali mora biti u EU, da bi to zaživelo.

- Naši kamioni sada čekaju na granicama 4-8 sati i nemate gde da punite vozilo ako je električno. Zato sada zeleni kamioni mogu raditi samo isporuku poslednje milje. Možda će u budućnosti praviti puteve na kojima punite dok vozite, ali to zavisi od tehnologije - zaključuje Ranđelović.

M. Dedić