U registru 15.000 energetskih pasoša - Kolika je zainteresovanost za povećanje energetske efikasnosti

U Centralni registar energetskih pasoša do 8. marta ove godine uneto je 15.000 takvih sertifikata, a ta baza je, kako se navodi na sajtu tog registra, koristan alat u analizi podataka o energetskim svojstvima zgrada u Srbiji, koji su neophodni za dalji razvoj oblasti energetske efikasnosti zgrada.

Energetski razredi se kreću od G do A, pri čemu je, kaže Todorović, G najlošiji, a A najbolji.

- Energetski razred A u stvari predstavlja najkvalitetniji razred, s najmanjim potrebama energije. Ono što je bitno jeste da prema našim pravilnicima svi novi izgrađeni objekti moraju biti minimalno C energetski razred, znači moraju da zadovolje taj uslov - navela je Todorović.

Ona kaže da je procedura za izdavanje energetskih pasoša dosta laka.

- Kod postojećih objekata potrebno je da građani imaju neku projektnu dokumentaciju, a ukoliko je nema, inženjeri izlaze na teren i sagledavaju predmetnu nekretninu. Znači, potebna je projektna dokumentacija, neki pravno obavezujući dokument, ugovor o nepokretnosti, iz katastra i onda na osnovu toga se izrađuje energetski pasoš - rekla je ona.

Da bi se izradio energetski pasoš kod novoprojektovanih objekata, dodaje Todorović, dostavlja se projektna dokumentacija, građevinska dozvola, elaborat o energetskoj efikasnosti i na osnovu toga se izrađuje energetski pasoš.

Todorović je rekla da cene pribavljanja energetskog pasoša variraju i zavise od samog objekta, a kad je o stanovima reč kreću od 12.000 ili 15.000 dinara.

Ona je objasnila da energetski pasoš izdaje organizacija koja je ovlašćena od strane Ministarstva građevinarstva.

- Procedura je takva da kada ta ovlašćena organizacija uradi energetski pasoš, onda energetski pasoš ide na verifikaciju u ministarstvu i tek nakon te verifikacije, gde se dobija određeni taj broj, energetski pasoš postaje validan - rekla je Todorović.

Nikolić kaže da profesionalni upravnici ukazuju građanima da kao vlasnici stanova moraju da plate za dobijanje eneregetskog pasoša, uključujući izradu projekta, elaborata i dokumentaciju.

Izmene Zakona o planiranju i izgradnji odnose samo na administrativne procedure i ni na koji način ne nameće potrebu da se podigne energetski razred zgrade.

I dok se tek 20 odsto građana interesuje za dobijanje energetskog pasoša, Nikolić kaže da su veoma zaniteresovani za povećanje energetske efikasnosti stambenih objekata.

On je rekao da je upravo završena prva faza javnog poziva za povećanje energetske efikasnosti uz učešće građana u finansiranju polovine troškova, u sklopu ESCO projekta Evropske banke za obnovu i razvoj i Ministarstva rudarstva i energetike.

- Cilj je da se pređe na naplatu potrošnje topotne energije po utrošku tako da će se ostvariti veća ušteda jer se grejanje neće plaćati tokom cele godine nego samo u mesecima kada se troši. Da bi to imalo smisla, mora da se uradi termoizolacija krova i fasade, kako se to popularno kaže - da se utople zgrade, kao i da se zamene prozori - rekao je Nikolić.

On je dodao 30% uštede ide na račune za struju i električnu energiju, ako se uradi krov i fasada i dodatnih 20 odsto ako se stolarija zameni.

- Mislim da je ovaj javni poziv jedan zamajac koji će pokrenuti slične projekte kada se bude videlo kolike su uštede. Ako neko plaća 60 evra račune a ako bude plaćao 30 evra posle energetske sanacije, ima više od 50 odsto uštedu. To će motivisati i druge da krenu da rade. Za velike projekte građani mogu preko upravnika da se obrate bankama, da im daju kredit i da iz svojih sredstava urade energetsku sanaciju zgrade - rekao je Nikolić.

Za povećanje energetske efikasnosti, komercijalne banke su odobrile i prve kredite stambenim zajednicama i to u Svilajncu 2023. godine.

Ukupno su do sada tri zgrade dobile 10 miliona dinara da umesto zastarelog kotla na mazut, koji je donosio ogromne troškove bez zadovoljavajućeg grejanja, ugrade savremeni sistem grejanja na gas.

Nikolić objašnjava da je mogućnost da stambena zajednica podigne kredit predviđena zakonom, navodeći da je stambena zajednica pravno lice i kao pravno lice ima pravo da podigne kredit.

- Svaka banka daje svoje uslove, znači konkretno banka traži određene garancije, to će verovatno biti menica koju će morati stambena zajednica da potpiše. Takođe i vlasnici stanova subsidijarno odgovaraju za vraćanje kredita. Zgrada mora da ima formiran fond, s obzirom na to da deo novca mora da se da kao učešće da bi se podigao kredit - rekao je Nikolić.

Da bi uzele kredit, po zakonu dve trećine stambene zajednice treba da se sa time saglase, a Nikolić kaže da pojedine banke da bi odobrile kredit traže saglasnost 90% vlasnika stanova.