NavMenu

Ulaganje u smilje i do 5.000 EUR po hektaru - Zarada se vraća u trećoj godini

Izvor: Bolja zemlja Subota, 06.07.2024. 10:17
Komentari
Podeli
(Foto: Elmar Trebinje)
Sredozemno, odnosno italijansko smilje (Helichrysum italicum) je kultura o kojoj se u Srbiji govori već više decenija, i to s razlogom. Naime, prava sorta smilja može biti idealna za uzgoj na našim prostorima, sa znatno unosnim rezultatima.

U pitanju je biljka koja obuhvata više od 600 različitih vrsta, raste samoniklo i vešto se prilagođava različitim uslovima, što je čini prisutnom širom sveta. Zbog izuzetne sličnosti između vrsta, često je teško razlikovati ih. Na našim prostorima najčešće se može naći nekoliko vrsta, od kojih se neke uzgajaju u komercijalne svrhe.

Helichrysum italicum - Ova vrsta često se nalazi u priobalnim područjima. Karakteriše je niži grm sa prepoznatljivim cvetovima žute boje koji zadržavaju svoj izgled i nakon sušenja. Listovi su aromatični, a biljka se često koristi u kozmetičkoj industriji zbog svojih svojstava.

Helichrysum arenarium - Druga poznata vrsta nazvana peščarsko smilje raste na kamenitim i peščanim mestima u blizini obale. Ova biljka ima intenzivan miris i dlakave listove, dok su cvetovi žute boje. Koristi se i u medicinske svrhe zbog svojih lekovitih svojstava i proizvodnje eteričnog ulja.

Helichrysum bracteatum - Ova vrsta, poreklom iz Australije, poznata je kao slamnata ruža zbog svojih velikih cvetova. Često se sadi kao ukrasna biljka u baštama ili saksijama na balkonima. Zahteva sunčano mesto i cveta od maja do jeseni.

Helichrysum stoechas - Ova vrsta smilja dobro podnosi ekstremne vrućine i suve uslove, najbolje uspeva na peskovitim mestima. Razvija zbijen žbun sa žutim cvetovima koji imaju jak miris, a površina koju zauzima je oko ¼ m².

Helichrysum petiolare - Ova vrsta, poreklom iz Južne Afrike, često se koristi kao viseća biljka u dvorištima. Listovi su sivkasto zeleni sa dlačicama, a cveta krajem leta sa belim cvetovima. Poznata je po slatkastom mirisu.

Helichrysum pumilum - Najrasprostranjenija u Africi, ova vrsta smilja, poznata kao uspavani pas, ima niski žbunasti oblik sa tamno zelenim listovima i manjim cvetovima na dugim stabljikama. Često se gaji kao ukrasna biljka u vrtovima.


Uzgoj u Srbiji: priča Novice Šutića

Pre više od 11 godina, Novica Šutić iz Gornje Mutnice kod Paraćina zasadio je prve plantaže smilja ispod Rtnja, što je naišlo na skeptičnost. Međutim, podneblje zbog sudara mediteranske i kontinentalne klime i vulkanskog zemljišta pokazalo se izuzetno pogodnim za smilje. Danas, zahvaljujući Šutiću, Srbija je jedan od tri najveća proizvođača organskog smilja u svetu.

Svu količinu ubranog smilja prerađuje u eterično ulje, čija cena na svetskom tržištu iznosi od 400 do 1.400 EUR po litru. Šutić ima potpuno zaokružen proces proizvodnje smilja, a biotpad pretvara u pelet koji koristi kao gorivo, stvarajući cirkularnu ekonomiju sa nultom tačkom otpada.

(Foto: Lariana/shutterstock.com)

Njegovo preduzeće, Sanikula, aktivno uzgaja i prerađuje smilje. S obzirom na činjenicu da je još uvek tehnički pionir u ovom biznisu, Šutić još ne može da da tačnu procenu koliki će biti životni vek ove biljke u Srbiji. Rekao je da bi smilje trebalo da traje između 10 i 15 godina, ali je potrebno nešto manje od decenije da bi se taj period preciznije utvrdio.

Bez obzira na prognozu o dugovečnosti ove biljke, ona se već posle treće godine uzgoja može isplatiti. Ali treba imati u vidu, upozorava Šutić, da ulaganja u proizvodnju smilja nisu mala. Kako on navodi, ona se kreću od 3.000 do 5.000 EUR po hektaru.

- U prvoj godini uspete da pokrijete neke elementarne troškove, a novac povratite i počnete da zarađujete u trećoj. Naravno, sve ovo važi samo za one koji znaju šta i kako treba da rade. Mi, sada, imamo veliku proizvodnju i u celom procesu, od branja do destilacije, angažujemo 300 do 500 ljudi, zato što je u pitanju organski proizvod koji se bere ručno. U ovom trenutku imamo 12 zaposlenih koji su odlično obučeni za desetilaciju smilja i mislim da u ostatku Srbije, trenutno, ne možete okupiti toliki broj stručnjaka za ovu delatnost. Dakle, sav uspeh dugujemo dobro uigranom i posvećenom timu - kaže Šutić.

Smilje se može uzgajati za različite namene. Prvenstveno se koristi za proizvodnju kozmetičkih preparata, a za ukrašavanje bašta ili terasa često se biraju slamnata ruža i biljka sladić. Najbolje uspeva sredozemno smilje, zbog čega je najviše zastupljeno na našim prostorima.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.