Raste broj zahteva za uvoz i izvoz dronova - Kada je za bespilotnu letelicu potrebna dozvola?

Sve je veći broj građana koji bi na svoje putovanje u inostranstvo da ponesu dron, a kako za N1 navode iz Uprave carina, u poslednje vreme primećen je porast broja zahteva za izdavanje mišljenja Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine u vezi sa tim da li je za iznošenje, odnosno unošenje u zemlju određenih bespilotnih letelica neophodna dozvola ili ne.

Da li će vam za uvoz, odnosno iznos drona koji želite da ponesete sa sobom na putovanje biti potrebna dozvola nadležnog ministarstva, zavisi od toga da li on, po svojim tehničkim karakteristikama, ispunjava uslove propisane u Nacionalnoj kontrolnoj listi robe dvostruke namene i Nacionalnoj kontrolnoj listi naoružanja i vojne opreme.

Prema Nacionalnoj kontrolnoj listi naoružanja i vojne opreme, bespilotne letelice koje podležu kontroli su:

Bespilotne letelice (UAV), letelice na daljinsko upravljanje (RPV), autonomne letelice koje je moguće programirati i letelice lakše od vazduha;

2. Lanseri, oprema za evakuaciju i zemaljska oprema;

3. Pripadajuća oprema za komandovanje i kontrolu.

Zajednička karakteristika ovih bespilotnih letelica koje su predmet kontrole jeste da su one specijalno projektovane ili modifikovane za vojnu upotrebu, što je obično navedeno u pratećoj dokumentaciji, napominju iz Uprave carina.

Kako dodaju, ukoliko posedujete neku od tih bespilotnih letelica, potrebno je da imate dozvolu nadležnog ministarstva, a to je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, s obzirom na to da one mogu da budu iskorišćene za civilne, ali i vojne namene, te je u skladu sa tim njihov promet kontrolisan.

- Ukoliko model koji posedujete nije moguće identifikovati, potrebno je da se obratite zahtevom Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine radi dobijanja mišljenja da li se uređaj koji posedujete, po svojim karakteristikama, smatra kontrolisanom robom - ističu.

Pri tome je neophodno da uz zahtev priložite tehničku dokumentaciju o robi na osnovu koje bi se izvršila potpuna i precizna identifikacija.

Ipak, potreba za identifikacijom ovakvih letelica do sada u praksi nije bila česta. Mnogo češće se u svakodnevoj praksi pojavljuju bespilotne letelice koje se koriste u civilne svrhe (igračke i sl), a potencijalno mogu da imaju krajnju vojnu namenu.

Zbog toga se, objašnjavaju iz Uprave carina, nalaze na Nacionalnoj kontrolnoj listi robe dvostruke namene. Takva roba se, dodaju, uvozi bez dozvole Ministarstva i ne kontroliše se.

Ipak, dozvola Ministarstva je potrebna kada je u pitanju izvoz letelica koje se svrstavaju u takozvanu "robu dvostruke namene".

To su: "bespilotne letelice", bespilotni "leteći objekti lakši od vazduha", povezana oprema i komponente, među kojima su bespilotne letelice ili bespilotni "leteći objekti lakši od vazduha" koji su projektovani tako da mogu kontrolisano da lete van direktnog ‘prirodnog vidnog kontakta’ ‘operatera’ i koji imaju:

Tu spadaju i bespilotne letelice sa mogućnošću dometa od 300 kilometara, bespilotne letelice koje imaju autonomnu kontrolu leta i sposobnost navigacije ili sposobnost kontrole leta izvan direktnog vidnog polja čoveka operatera.

Takođe, tu su i one letelice koje sadrže sistem, odnos mehanizam za raspršivanje aerosola kapaciteta većeg od 20 litara, ili su projektovane da sadrže taj mehanizam.

Bespilotne letelice koje imaju maksimalnu izdržljivost manju od 30 minuta, napominju iz Uprave carina, ne predstavljaju predmet kontrole spoljnotrgovinskog prometa i za njihov izvoz nije potrebna dozvola nadležnog ministarstva.

Maksimalna izdržljivost, objašnjavaju, odnosi se na maksimalno vreme koje letelica može da provede u vazduhu nakon lansiranja/poletanja i u tehničkoj specifikaciji robe na engleskom jeziku označena je terminima: flight endurance, flight duration, flying time, action time…

- Službenik na carini utvrđivanje ove karakteristike može da izvrši na osnovu podatka navedenih na originalnoj ambalaži ili u tehničkoj specifikaciji modela, kao i uvidom u podatke koji se nalaze na zvaničnoj veb stranici proizvođača - navode.

Dodaju i da je obaveza uvoznika/izvoznika, odnosno njihovog zastupnika da dostave potrebnu dokumentaciju carinskom organu.

Ukoliko putnik u putničkom prometu privremeno unosi dron u našu zemlju, ili kroz nju samo prolazi, obavezan je da ga na graničnom prelazu prijavi i da podatke o njemu upiše u Prateću ispravu u dva primerka, radi lakšeg prepoznavanja uređaja prilikom izlaska iz zemlje, dodaju iz Uprave carina.

- Popunjeni obrazac predaje se carinicima na graničnom prelazu koji će proveriti realno stanje sa podacima navedenim u tom dokumentu i tada će ispravu overiti pečatom. Prateća isprava dostupna je putnicima koji privremeno unose/iznose robu za ličnu upotrebu, na graničnim prelazima kao i na sajtu Uprave carina - ističu oni.