Veliki skok prodaje novih automobila u Srbiji u prvih šest meseci - Koje brendove najviše volimo?

Što se tiče polovnih automobila, situacija je nešto drugačija. Iz godine u godinu beleži se lagani pad, a razlozi za to su brojni – poskupljenja u inostranstvu, povećani troškovi pri uvozu i slično.

- Ekonomska situacija u zemlji uvek ima uticaja. Trenutno su novi automobili u porastu kada je u pitanju prodaja, ali tu je uključena i prodaja pravnim licima – lizing kuće, kompanije, flotna prodaja i tako dalje. Što se tiče fizičkih lica, oni su uvek malo konzervativniji i u većoj meri prate opšta privredno-ekonomska dešavanja, kako u zemlji tako i globalno, i ta dešavanja jesu bitan faktor u odluci kupiti automobil ili ne - dodaje on.

Kada su u pitanju laka komercijalna vozila, dominira Citroen kao najčešće traženi brend. Za njim su Fijat, Folksvagen, Opel i Reno.

Najviše, kaže, na uvoz automobila utiču životni standard i mere i odluke nadležnih institucija, poput subvencija, eventualne zabrane uvoza određenih EU standarda i slično.

Prosečne prodajne cene za polovne automobile kreću se između 8.500 i 9.000 EUR, dok je opseg cena za nove automobile poprilično širok i kreće se od 14.500 pa i do više od 300.000 EUR.

Posebnih regulativa ili carinskih povlastica na uvoz, kaže, nema. Jedino postoje subvencije za kupovinu novih 100% električnih automobila u visini od 5.000 EUR. Ranijih godina postojale su subvencije i za hibride, ali u 2024. godini to nije slučaj. Osim toga, Ćorović je naveo i da nema dovoljno javnih punjača - u EU ih je ukupno 630.000, a procena je da će ih do 2030. biti osam puta više.

Demostat je naveo da najviše punjača u EU ima u Holandiji 144.453, a zatim u Nemačkoj i Francuskoj po oko 120.000, dok najmanje ima u Sloveniji 1.608 i Hrvatskoj 1.074, a u Srbiji je do sada postavljeno tek oko 150 punjača.

- Električni automobili imaju dosta prednosti, niži troškovi punjenja strujom u odnosu na benzin i dizel. Takođe, ako se posmatra ceo životni vek automobila, jeftinije je održavanje jer nema zamene ulja, filtera i drugih stvari. Takođe bolje su i performanse poput ubrzanja i slično - objašnjava Ćorović.

Trenutno je u Srbiji registrovano oko 3.000 električnih automobila što, kako objašnjava, predstavlja nešto više od 1% ukupnog voznog parka. Hibrida, ipak, ima nešto više – oko 20.000 registrovanih u šta su uračunati i klasični i "plug-In" hibridi.

- Najčešći kupci su pravna lica, i to posebno kompanije koje su deo velikih multinacionalnih lanaca. Oni najčešće dobijaju nalog od svojih centrala da moraju da obnove vozni park električnim vozilima. Takođe, veliki kupci su i pojedina javna preduzeća u vlasništvu držav, na primer Pošta ili Gradska čistoća. Kada su fizička lica u pitanju, radi se uglavnom ili o biznismenima, vlasnicima kompanija ili o mlađoj generaciji IT stručnjaka - dodaje on.

Cenovni rang ovih vozila kreće se od 30.000 pa i do više od 200.000 EUR, a s obzirom na veliku ponudu modela, Ćorović kaže da se nijedan ne odskače značajnije po tražnji u odnosu na druge.