Kako zaštititi kućne ljubimce od toplotnog udara?

Nedavno je Nacionalna geografija objavila tekst o tome da klimatske promene, pre svega globalni porast temperature, imaju sve veći uticaj na živi svet naše planete. Zabeleženo je da pod uticajem vrućina ptići iskaču iz gnezda, školjke se bukvalno kuvaju u svojim ljušturama, a medvedi se sve češće viđaju na javnim plažama, gde dolaze da piju vodu i rashlade se.

Iako je manje očigledna, ne može se zanemariti ni činjenica da promene temperature pogađaju i životinje koje žive sa nama ili pored nas. Kućni ljubimci, kao što su psi, mačke, zečevi, ptice, reptili, glodari, takođe pokazuju znake pregrevanja, mada ljudi to često ne opažaju, jer životinje u ovakvim uslovima često reaguju drugačije od ljudi.

Ljudi su skloni da sude o tome kako se životinje osećaju tokom vrelih dana po onome koliko njima samima smeta visoka temperatura, ali to nije dobro. Često zaboravljamo koliko je, na primer, vreo asfalt, jer nemamo potrebu da ga dodirnemo. Zanemarujemo činjenicu koliko bi nam bilo teško da hodamo po vrelom asfaltu bosonogi, kao što to životinje moraju da rade.

Čovek svoju telesnu temperaturu može da reguliše znojenjem preko celokupne površine kože. Znoj isparava sa naših tela i na taj način snižavamo telesnu temperaturu i hladimo se. Psi i mačke, za razliku od ljudi, mogu da se znoje samo preko noseva i šapa, dok se ptice i zečevi uopšte ne znoje. Osnovni način rashlađivanja pasa je dahtanjem, dok mačke ližu krzno kako bi pljuvačka isparavala sa njega.

Vlasnici pasa obično misle da će šišanjem pasa pomoći da se ove životinje lakše izbore sa visokim temperaturama. Međutim, to često može da ima kontraefekat, jer se krzno ponaša kao izolator - zimi štiti od niskih temperatura, a leti predstavlja barijeru za visoke. Ukoliko se dugodlakim psima usred leta skine krzno, to može izazvati opekotine od sunca, perutanje kože, pojavu alergijskih reakcija.

Tokom vrelih letnjih dana, životinje mogu da imaju problem da se rashlade i odbace višak toplote, što može izazvati toplotni udar koji je često fatalan.

Sve životinje su podložne toplotnom udaru, ali neke su podložnije od drugih. Kada je o psima reč, rase poput buldoga, mopsa, francuskih buldoga i bostonskih terijera su zbog svoje građe podložnije toplotnom udaru. Posebnu pažnju tokom vrelih dana treba posvetiti i ljubimcima sa srčanim problemima, onima sa prekomernom telesnom težinom, veoma mladim i starim jedinkama.

Za ogroman broj smrti ljubimaca od toplotnog udara krivi su, nažalost, ljudi koji ih tokom vrelih dana ostave u autu samo da "trknu" da nešto obave. Čak i ako napolju nije toliko toplo, treba imati na umu da temperatura u autu ostavljenom na suncu za deset minuta može da poraste za čak 10 stepeni.

Kućni ljubimci tokom najtoplijeg dela dana ne bi trebalo dugo da borave napolju. Šetnje se preporučuju rano ujutru ili kasnije uveče. Treba im obezbediti dovoljno sveže vode za piće. Pomaže i povremeno kvašenje dlake ili kupanje pasa. Zečevima pomaže ako im se uši trljaju nekim hladnim predmetom, ali ih nikako ne treba kupati, jer to može biti fatalno po njih.

Važno je i posmatrati ponašanje životinja kako bi se reagovalo na vreme i u najgorem slučaju potražila pomoć veterinara.

Neki od znakova da su se psi "pregrejali" su prekomerno dahtanje, drhtanje, slinjenje, nemir i produženi nedostatak apetita. Alarmantno je ako se pojave dijareja, povraćanje i nemogućnost da pas ustane.

Kod ptica, jedan od znakova pregrevanja je nemogućnost da rašire krila. I gmizavci reaguju na ekstremno visoke temperature. Kod njih se javlja dezorijentisanost, neki prestaju da se kreću, a mogu i da izgube svest.