Ako se u Nemačkoj ne sklapaju automobili, onda neće raditi ni srpske fabrike: Kako pad nemačke privrede utiče na Srbiju?

Privreda u Nemačkoj nastavlja da beleži pad, a taj pad odražava se i na brojne druge zemlje, među njima i na Srbiju zbog zavisnosti od najveće evropske ekonomije.

Nemačka privreda već neko vreme ide silaznom putanjom, a to je nastavljeno i u drugom kvartalu, što su potvrdili novoobjavljeni podaci Eurostata.

Prema tim podacima, Nemačka je doživela novi pad od 0,1% u odnosu na isti kvartal prošle godine, ali i u odnosu na prethodni kvartal.

Kada se pogledaju podaci vidi se kontinuiran međugodišnji pad ekonomske aktivnosti.

U prvom kvartalu Nemačka jeste ostvarila rast od 0,2% u odnosu na poslednji kvartal 2023. godine, ali i pad od 0,1% u odnosu na prvi kvartal godinu pre.

Taj poslednji kvartal prošle godine bio je takođe slab, u njemu je nemačka privreda ostvarila međugodišnji pad od 0,2%, ali i pad od 0,4% u odnosu na prethodni kvartal.

Ovako slabi rezultati Nemačke privrede zabrinjavaju mnoge u Evropi, a iz toga nije isključena ni Srbija.

Zemlje članice Evropske unije (EU) čine 59,9% ukupne razmene sa našom zemljom, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Iz tih podataka se vidi i da je Nemačka još uvek glavni spoljnotrgovinski partner naše zemlje.

Izvoz u junu bio je vredan ukupno više od 2,1 mlrd EUR, dok je uvoz bio 2,5 milijardi, dakle deficit naše zemlje u robnoj razmeni sa Nemačkom iznosio je oko 400 mil EUR.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za Danas da je ovo jako loše jer se to Nemcima kontinuirano dešava već neki duži period.

- Što je još gore, sva je prilika da će Nemačka biti u još lošijoj situaciji nego što je sad. Pola nemačke privrede teško funkcioniše, oni nemaju dovoljno svoje radne snage, imaju dosta migranata, ali se to teško uparuje - objašnjava on.

Savić ukazuje da je ovo jako loše za nemačku privredu, posebno zato što je nekad bila magnet i za radnike i za preduzeća iz sveta.

- Njihova velika preduzeća se sada sele u Sjedinjene Američke Države, tamo je tražnja mnogo veća, tamo ima svega onoga što u Nemačkoj nema. To je sada jedna prilično sumorna slika za Nemačku - navodi on.

Mi smo, kako naglašava višestruko povezani sa Nemačkom.

- Najveći deo stranih investitora u našoj zemlji je iz Nemačke. Takođe, najveći broj delova, kao što su kablovi, delovi za automobile i drugi sklapajući delovi koji se proizovde u Srbiji se voze u Nemačku na njihovu fabričku traku - objašnjava Savić.

Ako se tamo automobili ne sklapaju, kako tvrdi on, onda neće raditi ni srpske fabrike.

- Nešto od toga što proizvodimo će ići u neka druga tržišta, ali to je manji deo i to je veliki problem koji mi imamo sa padom nemačke privrede - kaže sagovornik.

Kao drugi problem, pojavljuje se to što je najveći deo nemačkih fabrika u manje razvijenim delovima Srbije.

- U nekim mestima su to jedine fabrike koje rade. Nije to samo pitanje da li će se zatvoriti fabrika, već će poslove izgubiti već siromšani ljudi - navodi Savić.

Kao treći probem, on navodi to da nije mali broj naših ljudi koji su odlazili i još uvek odlaze u Nemačku.

- Posebno medicinski kadar odlazi tamo, ali i drugi radnici. Ukoliko Nemačka upadne u recesiju i manje se posluje, prvi će poslove gubiti oni koji su došli sa strane - ukazuje Savić.

To su najmanje tri razloga koja su loša po Srbiju zbog slabljenja nemačke privrede, tvrdi on i dodaje da bi ih se moglo nabrajati još puno.

Ekonomista Danilo Šuković, takođe, ukazuje da pad nemačke privrede ima očigledan uticaj i na nas.

- Ako oni imaju pad privrednih aktivnosti, to znači da se smanjuje mogućnost da oni dalje kupuju našu robu u obimu u kom su ranije kupovali, što odmah povlači smanjenje proizvodnje i posledice su jasne - objašnjava on.

Šuković, takođe, ukazuje na to da u Srbiji ima puno nemačkih firmi.

- One su još više oslonjene na Nemačku, nego neke druge, zato negativan efekat na nas može biti još više izražen - smatra on.

Tako, kako dodaje, nastaju recesije i svetske krize.

- Krene u jednoj zemlji, pa ona povlači drugu pa treću i stvara se domino efekat - objašnjava Šuković.

Ipak, on smatra da neće doći do gašenja firmi.

- To ne treba očekivati u bliskoj budućnosti, to je znatno duži proces. Firme će možda da posluju manje ili više uspešno, ali neće biti zatvaranja - kaže sagovornik.

On naglašava da situacija još uvek nije zabrinjavajuća.

- Fluktuacije su benigne i trenutno mogu da budu povezane sa nekim sezonskim faktorima, koji nisu toliko jaki da mogu da uzdrmaju privredu u toj meri. Ukoliko bi se pad produžio još više i bio još oštriji, onda bi moglo da se razmišlja i o težim posledicama - zaključuje Šuković.

Ekonomski fakultet Beograd

Republički zavod za statistiku

Eurostat

Ekonomski fakultet u Beogradu

Ljubodrag Savić

Danilo Šuković

pad nemačke privrede

uticaj pada nemačke privrede na Srbiju