Zajednički gasovod Srbije i Rumunije - Šta dobija jedna, a šta druga zemlja

Sa samo 13 kilometara gasovoda na svojoj teritoriji i 85 koliko će izgraditi Rumunija, Srbija će dobiti novi pravac snabdevanja i novi izvor gasa. Najavljeni gasovod biće drugi koji će Srbija imati sa partnerima iz Evropske unije, nakon potpune zavisnosti od ruskog gasa duge više od četvrt veka.

Gasovod će, kako je najavljeno, povezati čvorište u Mokrinu u Srbiji sa transportnim gasovodom BRUA u Rumuniji.

Ministri energetike Srbije i Rumunije, Dubravke Đedović Handanović i Sebastijan Burduža, potpisali su 5. avgusta Memorandum o razumevanju o izgradnji gasnog interkonektora.

- Transgaz može da obezbedi tranzit gasa (do Srbije) iz Kaspijskog mora, tečni gas iz terminala u Grčkoj i Turskoj, kao i gas koji će (Rumunija) eksploatisati u Crnom moru - kaže Ion Sterian, izvršni direktor rumunske gasne kompanije Transgaz u većinskom državnom vlasništvu.

Pojašnjava da BRUA nije samo tranzitni gasovod, već deo rumunskog nacionalnog sistema za transport gasa u koji se upumpava i gas iz domaće, rumunske proizvodnje.

- Tim gasovodom se i izvozi rumunski gas - kaže Sterian.

Na važnost nove gasne konekcije Srbije sa Rumunijom ukazuje i energetski stručnjak iz Srbije Dragan Vlaisavljević.

- Jedan od potencijalnih izvora gasa koji će biti vrlo važan su nova gasna postrojenja u Crnom Moru, s kojim će Rumunija raspolagati u narednoj deceniji - navodi Vlaisavljević.

Prema Memorandum potpisanom u Kladovu, pograničnom mestu u Srbiji na granici sa Rumunijom, gasovod će biti dvosmerni, tako da će se gas moći transportovati ka obe zemlje. Projektovani kapacitet, kako je saopštilo Ministarstvo energetike Srbije, biće "najmanje 1,6 miliona kubnih metara gasa", a deonica gasovoda na teritoriji Srbije trebalo bi da bude završena do 2027. godine.

Kako ukazuje Ion Sterian, procenjena vrednost deonice kroz Rumuniju je oko 80-85 mil EUR.

- Nakon sastanka sa direktorom Srbijagasa, ažurirćemo sve cene i onda ćemo imati tačnu vrednost projekta - ističe Sterian.

Dodaje da će Rumunija deonicu gasovoda na svojoj teritoriji finansirati sopstvenim sredstvima, koja su u planiranim troškovima razvoja kompanije.

Javno preduzeće Srbijagas, koje će rukovoditi izgradnjom deonice gasovoda u Srbiji, nije do zaključenja teksta odgovorilo na upit koliko će koštati ta deonica gasovoda i na koji način će se finansirati.

Osim smanjenja sopstvene zavisnosti od ruskog gasa, Srbija novim povezivanjem postaje važna tranzitna zemlja za transport gasa do centralne Evrope.

- Zahvaljujuću povezivanju sa Rumunijom i Bugarskom, a u narednom periodu i sa Severnom Makedonijom, Srbija postaje nezaobilazna tranzitna zemlja i važan partner u obezbeđivanju energetske sigurnosti zemalja centralne i istočne Evrope kada je snabdevanje gasom u pitanju - izjavila je 5. avgusta Dubravka Đedović Handanović.

Invaziju Rusije na Ukrajinu u februaru 2022. Srbija je dočekala u potpunosti zavisna od ruskih energenata. Po uzoru na države Evropske unije (EU), čijem članstvu teži, počela je traži alternativu za ruski gas.

Dragan Vlaisavljević kaže da je važan faktor i to što će gasovod omogućiti da "i u jednom i u drugom pravcu bude isporuka gasa kada bude trebalo i jednom i drugom tržištu".

- Vrlo verovatno, mnogo veća potreba će biti za Srbiju - ocenjuje on.

Kada Rumunija završi izgradnju gasnog postrojenja u Crnom moru, gasna konekcija Srbije sa tom zemljom osiguraće, prema njegovom mišljenju, bezbedno i sigurno snabdevanje gasa za potrebe privrede i stanovništva u Srbiji.

Srbija je u decembru 2023. godine otvorila gasni interkonektor sa Bugarskom – od bugarskog grada Novi Iskar do Niša na jugu Srbije. Time je dobila pristup gasu iz Azerbejdžana i terminalu za tečni gas u grčkoj luci Aleksandrupoli. Kapacitet gasovoda je 1,8 milijardi kubnih metara godišnje, što predstavlja više od polovine potreba Srbije za gasom na godišnjem nivou. Međutim, dogovorene količine sa Azerbejdžanom u 2024. godini su 400 miliona kubnih metara gasa, što podmiruje 13% potreba.

U planu je da se isporuke od 2027. povećaju na milijardu kubnih metara, što bi podmirilo trećinu potreba Srbije.

Iz Rusije Srbija godišnje uvozi 2,2 milijarde kubnih metara gasa godišnje, što je gotovo tri četvrtine trenutnih potreba od tri milijarde. Trogodišnji aranžman do 2025. godine, direktno su dogovorili predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ruski predsednik Vladimir Putin u maju 2022. tri meseca nakon što je Moskva pokrenula invaziju na Ukrajinu.

Za razliku od Srbije koja iz domaće proizvodnje podmiruje manje od 13% potreba za gasom, Rumunija proizvodi više gasa nego što joj je potrebno.

- Srbija je jedina susedna država sa kojom Rumunija još nema gasnu vezu i ona je novo izvozno tržište za rumunski gas - kaže Eugenija Gušilov, osnivač Rumunskog energetskog centra (ROEC), think-thanka iz Bukurešta.

- Rumunija želi da diverzifikuje svoja potencijalna izvozna tržišta za višak prirodnog gasa koji će eksploatisati i proizvoditi iz Crnog mora od 2027. Rumunija prvenstveno razmišlja o tome gde bi mogla da isporuči ili izveze gas bliže kući - ocenjuje Gušilov.

Prema podacima Transgaza, Rumunija u ovom trenutku proizvodi skoro dva puta više gasa u odnosu na potrebe. Ostvaruje proizvodnju od 24 miliona kubnih metara gasa dnevno, dok su potrebe oko 12,5 miliona. Razliku uglavnom čuva za potrošnju u zimskim mesecima, dok dnevno za izvoz ostane milion do dva kubnih metara gasa.

To će se, kako navodi Ion Sterian, promeniti kada Rumunija počne da eksploatiše gas iz Crnog mora. Tada će se, prema njegovim rečima, količina domaćeg gasa značajno povećati, samim tim i mogućnost izvoza.

Saradnja Srbije i Rumunije, duga više od pola veka ogleda se, pre svega, u trgovini električnom energijom.

Prema podacima Ministarstva energetike Srbije, u 2023. godini 28% ukupne razmene između dve zemlje činila je trgovina električnom energijom.