Dozvoljeni minus će značajno pojeftiniti

Prekoračenje u korišćenju novca po tekućem računu, ili popularnije nazvano dozvoljeni minus, mogao bi značajno da pojeftini. To će, sva je prilika, omogućiti novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, čije je donošenje predviđeno već tokom septembarskog zasedanja skupštine. Kako je saopštila Narodna banka Srbije (NBS), u ovom slučaju razmatra se, između ostalog, i rešenje da se kamata kod dozvoljenog minusa veže za zakonsku zateznu kamatu. Ona trenutno iznosi 14% kao zbir referentne kamatne stope centralne banke uvećane za osam procentnih poena.

- Na zakonsku zateznu kamatu direktno utiče referentna stopa NBS. Tako će se omogućiti da referentna stopa brže i direktnije utiče na visinu kamatnih stopa kod ovog bankarskog proizvoda - objašnjavaju u NBS.

A kolika je trenutno kamata na dozvoljeni minus? Čak 28,49% na godišnjem nivou i to je poslednji podatak za jun ove godine. Ima banaka koje naplaćuju kamatu i od 33%. Kod nedozvoljenog prekoračenja kamate su pojedinačno još i veće. Ukoliko bi se usvojilo rešenje vezano za zateznu kamatu, prostim poređenjem sadašnje cene pomenutog bankarskog proizvoda vidi se da bi on koštao upola manje, a u dogledno vreme bio bi još jeftiniji, jer je sada referentna kamata na silaznoj putanji.

Ko ima malo duže pamćenje, setiće se da je Jorgovanka Tabaković još 2014. godine, što bi se reklo na počecima mandata na mestu guvernera, pozvala banke da smanje cenu dozvoljenog minusa. Ne može se reći da se banke nisu odazvale njenom pozivu, ali su to učinile u minimalnom procentu. Jer, sa 33,6%, koliko je prosečna kamata na dozvoljeni minus tada iznosila, smanjena je na sadašnjih 28,49%. Znači, oko pet odsto. U slučaju nedozvoljenog minusa banke su kamatu smanjile za 17,4 procentna poena, sa 44,2% na 26,8%.

Od tada centralna banka, kao deo inicijative za opšte sniženje cena bankarskih proizvoda, ne ulazeći u poslovnu politiku banaka, redovno na mesečnom nivou na svojoj zvaničnoj internet stranici objavljuje kamate banaka na prekoračenja po tekućim računima.

Zašto je dozvoljeni minus tako skup? Objašnjenja su sledeća. Da banka u ovom slučaju nema instrument obezbeđenja i zaštite i da taj rizik mora da ima cenu. Svi najlakše posežemo za dozvoljenim minusom, jer nam je to najjednostavnije i novac nam je uvek pri ruci. Savet je da se on, zbog visoke cene, koristi samo u krajnjoj nuždi. Ako je neko prinuđen da ovako pozajmi novac, trebalo bi da to čini samo na kraći vremenski period. U slučaju dužeg korišćenja, treba se raspitati da li neki drugi proizvod kao što je gotovinski kredit ili platna kartica može da bude povoljnije rešenje umesto dozvoljenog minusa.

Dozvoljeni minus se sve manje koristi. Prema podacima NBS trenutno učešće dozvoljenih prekoračenja po tekućem računu u ukupnom stanju kredita stanovništvu iznosi svega 1,2%. Poređenja radi, u januaru 2014. godine ovo učešće je iznosilo 3,8%.

Prema podacima Udruženja banaka trenutno je prosek dozvoljenog prekoračenja 44.137 dinara i to za oko devet miliona tekućih računa.

- Nisko učešće prekoračenja je očekivano, s obzirom na to da pozajmice po tekućem računu predstavljaju jedan od najskupljih vidova kreditiranja, pre svega zato što su vreme i obim njihovog korišćenja, kao i vraćanja, neizvesni. NBS je uvek ukazivala građanima da bi ove vrste pozajmica trebalo koristiti samo u krajnjoj nuždi i u kraćem vremenskom periodu. To ne znači da građani ne treba da koriste ove pozajmice, već da odluku o njihovom korišćenju donose na bazi informacija o tome koliko dozvoljeni minus košta, a koliko kreditna kartica ili potrošački kredit - navode u centralnoj banci.