Ponovna upotreba kritičnih materijala, među kojima je i litijum, ključna za energetsku tranziciju

(Foto: Pixabay / kaboompics)

Izveštaj, pod nazivom "Kritična misija: Čuvanje resursa za britansku energetsku sigurnost" naglašava da Velika Britanija trenutno gotovo u potpunosti zavisi od uvoza 24 kritične sirovine koje su identifikovane kao materijali 'visokog' ili 'povišenog' nivoa kritičnosti. Ovi materijali, uključujući litijum, kobalt i retke zemne elemente, ključni su za proizvodnju tehnologija za obnovljive izvore energije i baterija, prenosi portal Resource.

Kako se očekuje da će globalna potražnja za kritičnim sirovinama porasti tri i po puta do 2030. godine, izveštaj upozorava na sve veću konkurenciju i moguće prekide u lancu snabdevanja. Poredi trenutnu situaciju sa naftnom krizom iz 1970-ih, ističući potrebu za strateškim akcijama kako bi se smanjila zavisnost od nestabilnih međunarodnih lanaca snabdevanja.

Iz recikliranih materijala moglo bi se dobiti 43% litijuma

Green Alliance predlaže dvostruki pristup za rešavanje ovog izazova: smanjenje ukupne potražnje za kritičnim sirovinama i održavanje uvezenih materijala u cirkulaciji kroz ponovnu upotrebu i reciklažu.

Izveštaj sugeriše da bi mere za smanjenje potražnje mogle prepoloviti potrebu za nekim kritičnim sirovinama do 2035. godine u poređenju sa uobičajenim scenarijima. Ove mere uključuju povećanje korišćenja javnog prevoza, poboljšanje izolacije domova i efikasnije korišćenje obnovljive energije.

Ako UK uskladi ciljeve postavljene u EU Direktivi o baterijama, trenutni podaci ukazuju na to da bi se 43% litijuma za proizvodnju baterija za električna vozila u zemlji moglo dobiti iz recikliranih materijala. Osim toga, reciklirani nikl mogao bi zadovoljiti više od 50% potražnje, a reciklirani kobalt čak 150% potražnje.

Ekonomska vrednost ovih recikliranih materijala je značajna. Izveštaj procenjuje da bi do 2040. godine nikl u baterijama električnih vozila na kraju životnog veka mogao vredeti 536 mil GBP, litijum 146 mil GBP, a kobalt 63 mil GBP.

Potrošnja kritičnih sirovina ogroman problem

Međutim, izveštaj upozorava da UK rizikuje da propusti ove prilike zbog nedostatka hitnosti u razvoju potrebne infrastrukture i politika. Navodi da konkurenti već preduzimaju akcije, pri čemu Kina ima 61 operativno ili planirano postrojenje za reciklažu i preradu litijum-jonskih baterija od oktobra 2022. godine, dok Evropska unija ima za cilj da do 2030. godine 25% svojih potreba za kritičnim sirovinama zadovolji reciklažom unutar bloka.

Organizacija poziva na postavljanje ciljeva za sadržaj recikliranih materijala u proizvodima poput baterija i poboljšanje propisa o dizajnu kako bi se zahtevala dugotrajnost.

Ajan Guland, izvršni direktor Zero Waste Scotland koji je podržao istraživanje, dodao je da naša potrošnja ograničenih resursa kao što su kritične sirovine predstavlja ogroman problem i za ljude i za planetu.

- Naša potražnja stvara neodrživ pritisak na naše prirodno okruženje; ipak će ovi materijali biti ključni za uspeh prelaska Velike Britanije na nultu emisiju. Da bismo postigli otporniju, održiviju i pravedniju budućnost, moramo prepoznati vrednost materijala koji su već unutar naše ekonomije i držati ih u cirkulaciji na najvišem nivou. Moramo stoga postaviti cirkularnu ekonomiju u srž vladine strategije dok se UK kreće ka tome da postane super sila čiste energije – poručio je.