Deklaracije o plati za život: Minimalna zarada u Srbiji ispod praga rizika od siromaštva

Osamanaest organizacija civilnog društva, potpisnica Deklaracije o plati za život, ocenilo je danas da vezivanje obračunate minimalne potrošačke korpe za minimalnu zaradu predstavlja uspostavljanje siromaštva u Srbiji kao normativnog okvira. Ukazali su da minimalna zarada danas "ispod praga rizika od siromaštva za tročlano domaćinstvo" na koje se odnosi minimalna potrošačka korpa robe i usluga za mesec dana.

- Već danas je iznos (cena) minimalne potrošačke korpe veći nego što je bio pre tri meseca, a narednih meseci će nastaviti da raste, tako da ni 2025. godine minimalna zarada, u stvari, neće biti u visini minimalne potrošačke korpe - procenjeno je u saopštenju.

Navedeno je da je Socijalno-ekonomski savet postigao konsenzus o izjednačavanju minimalne zarade i cene minimalne potrošačke korpe, ali se zna samo minimalna cena rada za 2025. godinu, dok je u toj računici uzeta stara cena korpe, iz maja ove godine.

Potpisnici Deklaracije podsećaju da su sindikati prethodnih godina zbog stalnog rasta troškova života, zahtevali da se minimalna cena rada usaglašava dva puta godišnje, ali su taj zahtev ignorisali članovi Socijalno-ekonomski saveta iz Vlade i Unije poslodavaca Srbije.

Ukazali su i da minimalna potrošačka korpa ne meri troškove osnovnih socijalnih i egzistencijalnih potreba radnika i njihovih porodica, već isključivo prosečnu potrošnju 30% najsiromašnijih domaćinstava u Srbiji.

- Primera radi: minimalna potrošačka korpa podrazumeva da tročlano domaćinstvo dnevno na raspolaganji ima 800 dinara za hranu, a mesečno za obrazovanje 137 dinara - naveli su u saopštenju pitajući da li je to dovoljno za dostojanstven život.

Zato se organizacije potpisnice Deklaracije zalažu "za platu za život" - za platu koja će "zaista svim radnicima i radnicama i njihovim porodicama obezbediti dostojanstven život" što podrazumeva da "radnik ili radnica i njihove porodice zaista mogu da zadovolje osnovne životne potrebe: hranu, odeću, stanovanje, javni prevoz, komunalne i telekomunikacione troškove, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, slobodno vreme i kulturu".

- Ljudi ne žive da bi radili, već rade da bi živeli - piše u saopštenju.

Kako je navedeno, poslednji podaci pokazuju da "plata za život" u Srbiji iznosi 144.457 dinara.

- Trećina radnika i radnica u Srbiji, oko 640.000 njih, zarađuje platu koja je manja od 60.000 dinara. Polovina zarađuje manje od 74.000, a platu veću od 140.000 dinara ima tek 13% zaposlenih - ukazali su potpisnici Deklaracije.

Istovremeno profiti kompanija rastu, pa je tako privreda Srbije u 2023. godini ostvarila neto dobit u vrednosti od 8,2 mlrd EUR.

- Sasvim je u redu da se privreda razvija, ali ne preko leđa radnika koji su manje plaćeni nego što bi trebalo da budu. Država mora da počne da štiti radnike i značajno poveća minimalne zarade kako bi ih približila plati za život, a kompanije, koje na njihovom radu ostvaruju ogromne profite, moraju da preuzmu odgovornost i omoguće svojim zaposlenima da iskorače iz siromaštva - navedeno je u saopštenju.

Zajedničko saopštenje potpisali su: Centar za politike emancipacije, Centar za dostojanstven rad, A11 - Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Fondacija Centar za demokratiju, Ministarstvo prostora, Centar za održivi razvoj Srbije, Zajedničko - Platforma za teoriju i praksu društvenih dobara, Centar za istraživanje javnih politika, ROZA - Udruženje za radna prava žena, FemPlatz, Organizaciju za političku ekologiju Polekol, ASTRA, Alternativni centar za devojke, Ženska platforma za razvoj Srbije, Centar modernih veština, Liceulice, BeFem i Pravo na vodu.