Zoran Nikolić, vlasnik kompanije "Marni" - Bogatstvo stekao izvozom stoke i šumskih plodova

(Foto: Aleksandar Parezanović)

Zoran Nikolić Marni već skoro tri decenije ima privatno preduzeće koje se bavi trgovinom i proizvodnjom, a bogatstvo je stekao izvozom stoke i šumskih plodova.

Devedesetih godina bio je na meti lokalnih političara, koji su pokušali da ga reketiraju, a kasnije se našao i na udaru kriminalaca, poznate Jotkine grupe, protiv koje je svedočio na suđenju.

Priča o Zoranu Nikoliću i preduzeću "Marni" počinje 1983. godine, mada oni koji ga malo bolje poznaju tvrde da je oduvek imao odličan smisao za trgovinu. Ipak, te godine Nikolić je osnovao preduzeće koje se bavilo izvozom stoke. Najviše je izvozio u Grčku, gde je Nikolić imao više od 30 stalnih kupaca.

Početkom ratnih sukoba na prostorima bivše Jugoslavije i uvođenjem sankcija, došlo je do zastoja u izvozu junetine, ali se spretni biznismen okrenuo uvozu i preradi kafe. Delom su tome doprinele čvrste poslovne veze s Grcima, a delom, neki kažu, i staro kumstvo između Nikolićevog oca i oca Želja Ražnatovića Arkana. S kafom je uglavnom radio na veliko, a pokušaj da crni napitak distribuira kao sopstveni brend nije prošao najslavnije.

U poslednjih nekoliko godina, firma "Marni" se intenzivno bavila preradom šumskih plodova, najviše pečuraka, i izvozom na tržišta Amerike, Evropske unije, Južne Afrike, Australije, Indije... Nikolić se hvalio da je u 2008. godini izvezao robe za dva miliona evra, a da je za 2009. godinu samo za američko tržište planiran izvoz od 1,5 miliona dolara. Instinktom iskusnog trgovca osetio je glad probirljivih tržišta za organski zdravom hranom i atraktivnim proizvodima kao što je, recimo, pašteta od vrganja.

U to vreme zapošljavao je između 200 i 300 radnika, u zavisnosti od sezone prikupljanja plodova. Međutim, u poslednjih godinu dana, "Marni" je pritisnut potraživanjima bankara, zbog kredita i hipoteka, zapao u krizu, tako da je broj radnika znatno smanjio, a govorkalo se i da je blizu stečaja.

Veću pažnju javnosti Nikolić je skrenuo na sebe sredinom devedesetih godina, kada je u elitnom delu Kruševca, između parka Bagdala i bolnice, kupio nekoliko parcela na kojima je započeo izgradnju velelepnog stambenog objekta. To je bio signal da tadašnje SPS-ovo rukovodstvo Kruševca počne da ga ucenjuje za razne dozvole, a pominjana je i suma od milion maraka, koliko je morao da da pojedincima iz vlasti kako bi ga ostavili na miru.

Nekoliko godina kasnije, našao se na meti lokalnog kriminalca Zorana Jotića Jotke, koji je takođe pokušao da ga reketira. Jotkina grupa je 1998. godine bacila dve bombe na Nikolićevu kuću.

- Rekao je da ima vojsku koju mora da hrani i posle toga tražio 150.000 maraka. Zbog toga sam se obratio prvo Crkvi, da se mole za mene, a zatim i mom prijatelju, generalu Davidoviću, koji je nazvao Jotku i tražio da me ne dira. Posle toga sam Jotku samo još jednom video - ispričao je Nikolić na suđenju u Specijalnom sudu novembra 2003. godine, kao jedini svedok koji je ostao pri svom iskazu iz istrage.

U velikoj meri zahvaljujući upravo njegovom svedočenju, članovi Jotkine grupe osuđeni su na višegodišnje kazne zatvora.

Privržen Crkvi

Nikolićevi kontakti sa Crkvom nastavljeni su i nakon događaja sa Jotkom, a 2001. godine je postao predsednik Crkvene opštine Kruševac. Od tada se može videti na gotovo svakom značajnijem događaju u vezi s Crkvom, a veoma je blizak sa patrijarhom SPC Irinejom, nekadašnjim vladikom niškim.

Većina donacija koje daje Zoran Nikolić, a nije baš lake ruke, usmerene su ka Crkvi. Prilikom prenosa moštiju kneza Lazara, pre devet godina, Nikolić je darovao kivot koji je izradio akademski vajar Đorđe Jovanović iz Beograda. U taj umetnički rad ugrađeno je 45 kilograma srebra i 800 grama zlata.

(Napomena: tekst je preuzet iz lista "Alo" od 13.10.2011.)