Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

Gde je zapelo u kampanji "Eko-kesa za čistiji grad" - Samo 3% domaćinstava u Beogradu ovako reciklira, velika većina neobaveštena

Izvor: eKapija

Četvrtak, 05.09.2024.

13:24

Komentari

Podeli

Svakih šest meseci 24 nove kese i bar-koda, besplatno (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)

Dok se u nekim zemljama Evrope iz godine u godinu povećava količina prikupljenog reciklabilnog otpada po domaćinstvu i dok se princip "zero waste" i potreba čuvanja životne sredine duboko usadio u glave tamošnjeg življa, a od pretvaranja otpada u energiju ostvaruje se i napredak u održivom razvoju, Srbija je pre neku godinu bila jedna od zemalja koja je zabeležila najveći pad u reciklaži u periodu između 2010. i 2019. godine - čitavih 70%, sa prosečnom stopom reciklaže svega 0.4%.

Koliki su sada procenti reciklaže u celoj zemlji ovog puta nismo istraživali, ali jesmo u Beogradu, gde se, prema podacima koje je eKapija dobila od JKP Gradske čistoće, na nivou najvećeg grada u Srbiji - Beograda, dnevno prikupi od 1.500 do 1.700 tona ukupnog otpada, a na godišnjem nivou svega 10.000 tona reciklabilnog otpada, odnosno manje od 2% od ukupnog otpada.

Koliko je to zanemarljiva cifra govori i činjenica da je, prema podacima iz studije firme Clear It Waste Services, u susednoj Hrvatskoj stopa reciklaže u 2019. godini bila čak 30,2%, u poređenju sa 4% 2010. godine.

I ušteda na računu

S obzirom na čest komentar da u Beogradu nema dovoljno reciklažnih mesta, o čemu svedoči i autorka ovih redova za svoju opštinu, ovog puta ćemo istraživati neki drugi oblik reciklaže u Beogradu, o kojem, iako je pokrenut još 2014. godine, malo sugrađana zna, a mogao bi da dostigne mnogo veće razmere. I ne košta ništa. A neki mogu i da uštede - ako su redovni u izbacivanju reciklažnog materijala iz svoje kuće. Iako je ta ušteda sasvim zanemarljiva - 20% od iznosa koji se odnosi na odnošenje smeća na Infostan uplatnici, a i ekološki savesnom življu to sigurno neće biti motiv za odvajanje smeća, ipak bi mogla ovu stvar malo da pogura. Ali izgleda da mnogo njih za ovu opciju i ne zna. A u njoj učestvuje svega 20.000 domaćinstava od oko ukupno 650.000 u Beogradu, koliko ih je bilo u popisu iz 2022. godine, odnosno svega 3% domaćinstava.

I novinari slabo upoznati

Kako bi se uverila da je negde zapelo u širem informisanju o ovoj akciji i njenom promovisanju, pa na kraju i primeni, novinarka eKapije je i u krugu redakcije, koja je na izvoru informacija, odnosno vesti iz Beograda i zemlje, sprovela mini anketu o tome da li naši sugrađani - novinari znaju za ovu kampanju i da li recikliraju na taj način. I dobila je rezultat da je od 10 ispitanika jedan čuo za ovu akciju, ali zna da je ona "organizaciono komplikovana", druga osoba (odnosno autor ovih redova) zna i reciklira, a ostali ili nisu čuli za tu kampanju ili su čuli od autorke ovih redova.

Za ovu kampanju nije čulo još nekoliko sagovornika eKapije, među njima i zdravstveni radnik S.K. sa Novog Beograda, koji kaže da se reciklaža slabo promoviše i da u njegovom kraju nema nijedan kontejner za posebne vrste otpada. Seća se da je u detinjstvu u Zagrebu još pre 35 godina bilo odlaganje stakla u posebne kontejnere i u školi su posebno odlagali papir, a danas u njegovom okruženju postoji samo kutija u ulazu zgrade koja služi za odlaganje čepova.

Za kampanju koja je naša tema nije čula ni farmaceutkinja D. P. sa Novog Beograda, koja ne reciklira iz istog razloga kao njen sugrađanin - malo je reciklažnih mesta, a priznaje i da nedostaje masovno osvešćivanje na tu temu kod velikog broja ljudi, pa i kod nje, kao i bolje informisanje o toj temi.

Kad vidite ovakvu kesu, nikako je ne ubacujte u kontejner (Foto: Danijela Stanimirović-Gavrilov)

Dovoljan samo jedan račun Infostana

A kampanja o kojoj govorimo i za koju mnogi nisu ni čuli i koja bi, da je šire poznata, a i uz neznatne modifikacije, mogla da ostvari sigurno veći procenat reciklaže jeste kampanja "Eko-kesa za čistiji grad". Pokrenuta je još 2019. godine, a i danas joj se može priključiti, kako su za eKapiju objasnili iz JKP Gradska čistoća, na vrlo jednostavan način:

- Kako bi građani uzeli učešće u ovom projektu, dovoljno je samo da posete pogon Gradske čistoće na opštini na kojoj žive i ponesu račun Infostana sa sobom. Tamo će besplatno dobiti 24 eko-kese zapremine 120 litara, za narednih šest meseci, kao i nalepnice sa bar-kodovima, koje svake nedelje iznesu na određenu lokaciju opštine. Svi sugrađani koji mesečno iznesu četiri popunjene eko-kese (jednu svake nedelje u mesecu), sa zalepljenim bar-kodom, ostvariće pravo na 20 odsto popusta na uslugu Sakupljanje i transport komunalnog otpada - rekli su za eKapiju u Gradskoj čistoći, sa napomenom da je potrebno da se u akciji poštuju pravila, a to je da na svakih 6 meseci preuzimaju paket kesa, te jednom nedeljno, propisanog dana u propisano vreme, za svoju opštinu, ostavljaju kesu napunjenu reciklabilima pored kontejnera.

Kuda ide otpad iz zelene kese?

U ove kese, prema njihovim rečima, odlaže se PET ambalaža (providne plastične boce od pića, plastični čepovi), MET ambalaža (aluminijumske limenke, ispražnjene i očišćene konzerve od mesnih proizvoda, voća, povrća), karton i otpadni papir (papir, novine), te kompozitna ambalaža – tetrapak.

Jedan od prvih komentara sa kojim se i novinarka eKapije suočila u okruženju na početku prakse ovakvog sakupljanja otpada bio je da "sve to završava na istoj deponiji", "da se nigde to posle ne reciklira", "jednom sam ja video kako u isti kamion istresaju i metal i plastiku i karton iz različitih kontejnera" i sl. Međutim, dalje istraživanje puta reciklabila od kontejnera i kesa je pokazalo da to ipak na kraju ide na pravo mesto - u reciklažni centar, odnosno Pogon za prikupljanje i promet sekundardnih sirovina na sortiranje u Višnjičkoj ulici u Beogradu, kako su nam potvrdili i u JKP Gradska čistoća.

Nakon toga se, kako kažu u ovom preduzeću, sortirani i balirani reciklabili prodaju ovlašćenim operaterima koji poseduju važeće dozvole za upravljanje otpadom, a u skladu sa zvaničnim cenovnikom prodaje sekundarnih sirovina JKP "Gradska čistoća" Beograd.

Ni u Čistoći neki nisu upoznati

Iako je broj sakupljenog materijala i dalje mali, u Gradskoj čistoći i sami priznaju da je po ovom pitanju potrebna bolja edukacija. Novinarka eKapije će ovde dodati da je potrebna i edukacija zaposlenih i u samoj Čistoći jer se jednom prilikom i sama suočila sa tim da je radnik Čistoće odvojenu kesu pored kontejnera ubacio u njega u odnošenju običnog otpada. Nadamo se da je ovo usamljeni slučaj, ali se desio.

A sličnoj praksi svedoči i sugrađanin G. S. koji je, kako je rekao za eKapiju, prestao da reciklira iz baš tog razloga - što je eko-kesa završavala u kontejneru sa ostalim otpadom. Što je mogao da učini i neko od "savesnih" građana, misleći da time čini dobro čistoći grada.

- Nekoliko puta se desilo da je našu kesu neko ubacio u kontejner i to me je jako iznerviralo. Zapitao sam se što ja to radim - priznao je za eKapiju G. S. sa Karaburme, napomenuvši da od recikliranja baterija ipak nije odustao.

Ovaj problem je uočila i njegova sugrađanka sa opštine, A.D.T, dizajnerka enterijera, koja takođe reciklira putem eko-kesa.

- Posebno je frustrirajuće što ljudi ove kese ubace u kontejner i onda moram da čekam kasno uveče, poslednji minut za odlaganje reciklaže, koji je kod nas od 8 do 10 uveče, da bih smanjila mogućnost da se to desi. A inače mislim da je ova ideja sjajna stvar i da će aktivnosti u smanjenju otpada i reciklaži biti ozbiljnije u budućnosti - rekla je A. D. T., priznajući da se iskreno nada da taj materijal stvarno negde i završi na reciklaži.

Nedostaju detaljna uputstva

Ona dodaje i da bi bilo dobro da negde na sajtu Čistoće postoje detaljna uputstva o tome šta sve može da se reciklira, da to bude malo jasnije.

- Bilo bi dobro da se navede koja vrsta plastike može da se reciklira i da se ta komunikacija sa korisnicima putem sajta nekako unapredi - kaže ona, sa napomenom da su i kese velike za odlaganje u domaćinstvu, ali joj to zasad nije razllog da od ovakve ekološke aktivnosti odustane.

Odlaganje u nekim opštinama samo vikendom

Budući da je u njenoj ulici priča o eko-kesama išla od usta do usta, ona je o ovome čula od komšije koji reciklira i tako je i počela. A njemu je, kako je za eKapiju priznao U. G., tanka linija do toga da odustane.

- Nervira me to što se taj reciklabilni otpad može izneti samo subotom uveče i što, ako ljudi negde putuju, ili imaju neke događaje privatno u to vreme vikendom, moraju da se dovijaju kako bi te eko-kese izneli napolje. Onda ostavljamo ključeve od stana komšijama, dajemo njima kese ranije i onda nam oni čine uslugu, a u stvari to može jednostavnije da se reši - uvođenjem nekog termina i tokom radne nedelje ili otvaranjem nekog punkta u reciklažnom centru - rekao je U. G. za eKapiju.

Izmene, sudeći po odgovorima iz Gradske čistoće, zasad nisu u planu.

- Eko kese se prikupljaju u skladu sa utvrđenom dinamikom definisanom za svaku opštinu koja je u nadležnosti JKP Gradska čistoća Beograd, radnim danima i vikendom od 20 do 22 časa. Zbog obima svakodnevnog posla, gustine saobraćaja i količine smeća koju JKP "Gradska čistoća" Beograd prikuplja na dnevnom nivou, u ovom trenutku, svaka opština ima jasno definisanu dinamiku prikupljanja i odnošenja reciklabilnog otpada - rečeno je eKapiji u ovom preduzeću.

Potrebna dodatna edukacija (Foto: degetzica /shutterstock.com)

U Gradskoj čistoći su za eKapiju su istakli i da sugrađani, nažalost, još uvek nepropisno selektuju otpad i potrebna je dodatna edukacija građana na ovu temu kako bi procenat prikupljenih reciklabila bio veći.

- U proseku na godišnjem nivou Gradska čistoća prikupi oko 10.000 tona reciklabilnog otpada koji je moguće dalje reciklirati, a znatno više i reciklabila koje, nažalost, zbog nepropisnog sortiranja i čišćenja, nije dalje moguće reciklirati. I dalje je mali procenat prikupljenih reciklabila u odnosu na ukupnu količinu prikupljenog otpada (na dnevnom nivou Gradska čistoća sakupi između 1.500 i 1.700 tona komunalnog otpada. - kažu za eKapiju u Gradskoj čistoći, u kojoj se slažu da je procenat prikupljenih reciklabila neophodno dodatno povećati.

Ipak, prema njihovim rečima, u odnosu na period pre 2020. godine povećana je količina primarno selektovanog otpada, što dosta govori, kako kažu, i o značaju akcija koje sprovodi JKP Gradska čistoća kako bi se povećala količina prikupljenih reciklabila.

Problem i neformalni sakupljači sekundarnih sirovina

I oni, kako su priznali, primećuju određene probleme u primeni ove kampanje sa eko-kesama, ali su im tu, nažalost, vezane ruke.

- Eventualni problemi se periodično ogledaju u tome da sugrađani ne poštuju satnicu iznošenja eko-kese ispred prijavljene adrese (po opštini tačno određenim danom 20-22 časa), kao i vrstu reciklabila za koje su eko-kese namenjene. Često odlažu nepropisno sortiran otpad, neopranu i neočišćenu ambalažu, koja dalje oštećuje reciklabile koji se nalaze u istoj kesi.

Potrebna je dodatna edukacija građana o tome šta je reciklaža, zašto je ona važna i kako se propisno sprovodi, te propisno sortira i čisti reciklabilni otpad, koji neće dalje kontaminirati reciklabile u istom sudu, odnosno kesi.

Kada je reč o neformalnim sakupljačima sekundarnih sirovina, JKP Gradska čistoća Beograd nema ingerencije da sprovodi bilo kakvu inspekcijsku aktivnost, niti je u nadležnosti preduzeća da sprovodi bilo kakvu kaznenu politiku u odnosu na, nažalost, nepropisno ponašanje sakupljača sekundarnih sirovina - rekli su za eKapiju u Gradskoj čistoći.

Inače, od ukupnog procenta Beograđana koji recikliraju koristeći pogodnosti projekta "Eko-kesa za čistiji grad", najveći procenat ih je u opštinama Zemun (16%) i Čukarica (16%), Zvezdara (14%), Novi Beograd (12%), Rakovica (11%), Savski Venac (10%), Vračar (7%), Stari Grad (5%), Palilula (4%) i Voždovac (4%).

Mobilni centri za opasni otpad

Gradska čistoća u Beogradu je omogućila da se sadržaj koji ne ide u eko-kese i ostale kontejnere za reciklažu, može odložiti u mobilnim centrima za sakupljanje opasnog otpada koji se nalaze u pogonima Čistoće, na opštinama koje su u nadležnosti preduzeća.

Ilustracija (Foto: Unsplash/Roberto Sorin)

U ove mobilne centre odlaže se, recimo, ambalaža od kućne hemije, pesticida, boce od dezodoranasa i drugih sprejeva, korišćena ulja, baterije, akumulatori, stare gume (što sve predstavlja opasni otpad), kao i električni i elektronski otpad u koje spadaju veliki i mali kućni aparati, te mobilni telefoni, punjači i ostali sitan elektronski i električni otpad.

U Šapcu svaka kuća dobila kantu za odlaganje, a u Beogradu...

Prema rečima sagovornika eKapije, profesora Đ.V. čiji roditelji žive u Šapcu, tamo je svako domaćinstvo koje živi u porodičnim kućama dobilo posebne kante za papir, metal i plastiku (jedna kanta za sve). U Beogradu, prema rečima nadležnih u JKP Gradska čistoća, podeljeno je 60.000 plavih PVC kanti za odlaganje reciklabila, a u narednom periodu u planu je da se podeli još 10.000.

Što se tiče ostalih mesta za odlaganje reciklabila u Beogradu, u naseljima sa kolektivnim tipom stanovanja (u stambenim zgradama) postavljen je:
- 1.501 podzemni kontejner
- 90 reciklažnih ostrva (svako ostrvo sadrži tri velika tipska kontejnera za metal, plastiku i papir/karton)
- 400 zvona za odlaganje staklene ambalaže
- 400 metalnih reciklažnih setova na stajalištima javnog gradskog prevoza i u peščkim zonama

Reciklirao, učio i decu tome i sada neće više

Jedan od profesora Beogradskog univerziteta, N. G., sa kojim je eKapija ovim povodm razgovarala, a koji i inače i kod svoje dece pokušava da razvije dobar odnos prema prirodi i njenoj zaštiti, priznao je za eKapiju da je reciklirao od samog početka, kada su blizu njegovog stana na Dorćolu postojali kontejneri za odvojene reciklabile.

Kada bi ovako nešto bilo na mnogo mesta... (Foto: sunsetman/shutterstock.com)

- U kući smo spremili odvojene kese i učili decu kako da sortiraju, šta gde ide i onda su iz našeg kraja uklonili te kontejnere i nismo imali gde da odlažemo. Kasnije su postavili kontejnere za objedinjeni reciklabilni otpad, koji se naknadno sortira, ali je na tom kontejneru otvor toliko mali da može da se progura samo mala kesa ili da se otpad vadi iz kese i ručno ubacuje. Tako da smo na kraju odustali, a počeli bismo ponovo kada bi nam vratili pojedinačne kontejnere ili neke koji su praktičniji za korišćenje - kaže N. G., koji priznaje da ipak baterije i korišćeno ulje i dalje reciklira na posebnim mestima za to.

Danijela Stanimirović-Gavrilov

Firme:

JKP Gradska čistoća Beograd

Tagovi:

Eko kesa za Čistiji grad

Clear It Waste Services

reciklažni centar u Višnjičkoj

reciklaža

kontejneri za reciklažu

eko kese za recikliranje

prodaja sekundarnih sirovina

Komentari

Vaš komentar

Naš izbor

Danas "slavimo" Dan prekomerne proizvodnje plastike - Srbija premašila kvotu pre mesec dana, Crna Gora još u martu Industrija

Korak bliže deponiji Vitlište - Usvojeno rešenje o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju Industrija, Građevina

Bor će dobiti centar za upravljanje otpadom - U planu reciklažno dvorište, transfer stanica i kompostana Industrija

Regionalni centar za upravljanje otpadom proradiće u Novom Sadu do kraja 2026. godine Industrija

Prezentacija Bele knjige o dobijanju energije iz otpada 5. septembra u Beogradu Energija, Industrija

Kreće projekat gradnje Regionalnog centra za upravljanje otpadom za šest lokalnih samouprava Pčinjskog okruga - Investicija vredna 12,5 mil EUR Industrija, Građevina

Korak bliže odgovornom upravljaju otpadom - Otvoreni Reciklažni centri na Bikovu, u Bačkoj Topoli, Kanjiži i Senti Industrija

Ekostar pak i Heineken nagradili društveno odgovorne posetioce Belgrade Beer Festa Agro, Industrija, Turizam, sport, kultura

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.