Snabdevenost srpskog tržišta goriva neće biti ugrožena, ali će troškovi biti veći

Delimična obustava isporuke nafte rafinerijama u Budimpešti i Bratislavi, koju je uvela Ukrajina, ako potraje, sigurno će izazvati promene u tokovima derivata u čitavom regionu.

Mađarska neće preživeti bez ruske nafte. Odluka Ukrajine da obustavi isporuke Lukoila preko naftovoda Družba postala je ozbiljan izazov za zemlju - rekao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto u intervjuu televiziji RBK.

– Ako Mađarska prestane da isporučuje naftu iz Rusije, mi jednostavno nećemo preživeti. Postoji još jedan naftovod koji ide u Mađarsku iz Hrvatske, od jadranske obale, ali njegov kapacitet nije dovoljan da snabdeva sve. Ovde treba uzeti u obzir i Slovačku, koja se naftom snabdeva preko Mađarske. I jednostavno nema drugog izbora. I delom Češku – rekao je Sijarto.

– Dakle, činjenica da je Ukrajina donela takvu odluku predstavlja za nas veoma ozbiljan izazov. To utiče na oko trećinu našeg uvoza iz Rusije. U Slovačkoj je situacija još gora. Tamo ove isporuke čine oko 40 odsto – objasnio je Sijarto.

Podsetimo, Ukrajina je i 17. jula obustavila tranzit nafte kompanije Lukoil preko svoje teritorije u Mađarsku i Slovačku jer je ova kompanija stavljena na crnu listu Kijeva. Snabdevanje ovih zemalja energentima iz Rusije se odvija preko gasovoda Družba, koji prolazi preko teritorije Ukrajine, prenosi Sputnjik.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova je rekla da preporuka EU Kijevu da zabrani tranzit ruske nafte odgovara interesima SAD, kojima je potrebna potpuna zavisnost Brisela od američkih energetskih resursa.
Srednji kurs dinara za evro u petak 117,0105 dinara

Da li u datim okolnostima Srbija treba da brine za snabdevanje naftom, bez obzira na činjenicu što se ona u našu zemlju doprema Jadranskim naftovodom Janafom, od kada su uvedene sankcije Gaspromnjeftu.

Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije i najbolji poznavalac ovih prilika, rekao je za Politiku da će delimična obustava isporuke nafte rafinerijama u Budimpešti i Bratislavi, koju je uvela Ukrajina, ako potraje, sigurno izazvati promene u tokovima derivata nafte u čitavom regionu.

– Značajan deo uvoza dizela u Srbiju dolazi upravo iz ovih rafinerija i ukoliko te količine budu redukovane, srpsko tržište će morati da se okrene drugim izvorima. Pretpostavljam da će isto učiniti i kompanije koje posluju na tržištima Mađarske i Slovačke. To će svima podići logističke troškove, ali snabdevenost tržišta sigurno neće biti ugrožena jer u okruženju imam sasvim dovoljno benzina, dizela i ostalih derivata nafte, da mogu da se u potpunosti zadovolje potrebe celog regiona – objašnjava Mićović.

Ipak ono što nije dobro, ističe on, jeste da je ceo region dobio još jedan u nizu poremećaja od početka sukoba Rusije i Ukrajine, a što je taj niz duži, sigurnost snabdevanja je ugroženija.

Iako Naftna industrija Srbije (NIS) ne uvozi dizel koji bi mogao da nedostaje u slučaju poremećaja snabdevanja, Mićović ističe da uvoze druge kompanije. Tako je 2023. oko 20 odsto domaće potrošnje dizela bio dizel iz uvoza, a najviše sa severa.

Da problema u snabdevanju crnim zlatom zbog prekida tranzita preko Ukrajine ne bi trebalo da bude, tvrde upućeni u naftne tokove za NIS, čija rafinerija jedina ovde prerađuje naftu jer i Mađarska i Srbija mogu da se snabdevaju Janafom. Naime, isti izvor tvrdi da su kapaciteti dovoljni i za Slovačku i za Češku.

Da sve baš nije crno-belo, potvrdili su saopštenjem iz Janafa poslednjeg dana avgusta, u kome navode da je ponovljenim testiranjem naftovoda od terminala Sisak do Mađarske granice potvrđeno da kapacitet premašuje potrebe MOL-a, te da se uz mogućnost dodavanja DRA aditiva na toj deonici može postići kapacitet do 13 do 16,4 miliona tona nafte godišnje.

Kako navode, Janaf je prošlog meseca razgovarao sa predstavnicima rafinerija MOL u Mađarskoj i Slovačkoj. Testiranjem je potvrđeno spremnost Janafa da u potpunosti osigura snabdevanje obe rafinerije u vlasništvu MOL grupe i da su te garancije date i hrvatskoj vladi i Evropskoj komisiji. Janaf već 12 godina ima ugovor o transportu s MOL grupom i snabdeva dve njihove rafinerije svojom naftom.

Inače, u januaru ove godine kompanija "Janaf" je saopštio da je sklopljen novi ugovor sa NIS-om o transportu 10.000.000 tona nafte, plus-minus 10 odsto do 31. decembra 2026.

Dužina naftovoda je 631 kilometar, projektovani kapacitet 34 miliona tona godišnje, instalisani kapacitet je 24 miliona tona, a terminali za naftu se nalaze u Omišlju, Sisku, Slavonskom Brodu, Virju i Zagrebu. Kapacitet za transport sirove nafte je oko 2,1 milion kubika, a za gorivo 242.000 kubika. Do sada je prevezeno oko 265 miliona tona i prihvaćeno oko 3.500 tankera, stoji na sajtu Janafa.

Udruženje naftnih kompanija Srbije Beograd

NIS a.d. Novi Sad

Lukoil Srbija a.d. Beograd

MOL Srbija Beograd

NIS

MOL

Lukoil

Gaspromnjeft

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije

Tomislav Mićović

Peter Sijarto

Marija Zaharova

naftovod Družba

naftovod Janaf

isporuka nafte

obustava isporuke nafte

naftovodi

tranzit nafte

snabdevanje energentima

tranzit ruske nafte