Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Bušatlija: Precenjeni dinar uništava našu ekonomiju
Komentari
Ilustracija (Foto: Pixabay / Ivan Radic)
Navodi da procena vrednosti nacionalne valute zavisi od tri važna elementa: strukture nacionalne ekonomije, konkurentnosti domaćih roba na domaćem i inostranom tržištu i životnog standarda stanovništva.
- Ukoliko se izbalansira ovo "sveto trojstvo" zdrave ekonomije, dinar će imati realnu vrednost. To će onda omogućiti konkurentnost naših roba nad uvezenom robom, konkurentnost naših roba na inostranom tržištu, diversifikaciju zemalja iz kojih se uvoze robe i usluge, diversifikaciju država u koje se izvoze naše robe i usluge. To će onda uticati na smanjenje deficita međunarodne razmene i smanjenje javnog duga, koji se ne vraća od prihoda države, nego na teret stanovništva. Konačan rezultat će biti realan rastući standard stanovništva - piše Bušatlija.
Dodaje da je stvarnost drugačija, te da "mi nemamo monetarnu politiku, jer dinar nema ulogu naše nacionalne valute budući da je čvrsto vezan za tuđe valute".
- Svi ugovori, svi planovi, cene, plate i penzije obračunavaju se u evrima, pa čak i BDP, koji se statistički i realno/nominalno realizuje isključivo u dinarima. Upotreba tuđe valute kao merila naše valute, ne dozvoljava da se realno i efektno balansira vrednost dinara, promenom kursa evra i ostalih stranih valuta u opticaju u našoj ekonomiji, a to dovodi do precenjenosti dinara, što znači da je naša roba postala manje konkurentna u međunarodnoj razmeni, odnosno postaje preskupa i za izvoz i za domaće tržište - piše Mahmud Bušatlija i dodaje:
- Dugogodišnje prihvatanje zahteva MMF-a da dinar bude stabilan prema rezervnoj valuti, u našem slučaju to je evro, dovelo nas je do rezultata koji se postižu u kolonijama koje imaju valutni odbor (Currency Board - VO).
Sprovođenje monetarne politike slične sistemu valutnog odbora, u kome NBS održava dugi niz godina fiksni devizni kurs evra, može naglo da dovede do spekulisanja inostranih investitora i kreditora da li će i do kada će NBS zaista koristiti devizne rezerve u cilju zaštite fiksnog kursa evra, dodaje Bušatlija. Zbog ovoga MMF zahteva, a guverner NBS i ministar finansija pristaju na fiksni kurs dinara prema evru, koji je jedina garancija povraćaja investicija i redovnog servisa duga.
- Situacija u kojoj će NBS morati da zadrži ili poveća osnovnu kamatu u cilju obuzdavanja i obaranja inflacije, a inflacija ne bude padala u kratkom roku, dovodi do percepcije inostranih investitora i kreditora da će NBS morati da koriguje vrednost precenjenog dinara, koji se održava na fiksnom kursu evra u deviznim rezervama, a ne na snazi nacionalne ekonomije, dovešće do odustajanja od projekata prisutnih spekulativnih investitora, a finansijske institucije neće biti spremne da finansiraju naše projekte, jer će slabiji dinar promeniti kurs i onemogućiti jeftinu zamenu za evro, neophodnu za ekspatrijaciju profita, povraćaj investicija i uredan servis dugova - navodi autor.
Teorija zapadne provinijencije "slobodnog tržišta" prikazuje VO kao osnovu za stabilnost lokalne valute, a fiksni devizni kurs osigurava vrednost lokalne valute, što pruža poverenje preduzećima, investitorima i finansijerima, čineći lokalu valutu pouzdanom.
- Nažalost, praksa pokazuje drugačije rezultate fiksnog deviznog kursa, to je jedan od najopasnijih instrumenta neokolonizacije. Fiksni devizni kurs ne dozvoljava valorizaciju domaće valute na nivou realnog dostignuća nacionalne ekonomije. To dovodi do precenjene vrednosti nacionalne valute, koja favorizuje uvoz i onemogućava izvoz, jer lokalne robe i usluge postaju nekonkurentne, a životni standard opada. Dakle, VO isključuje osnovnu obavezu centralne banke da održava realnu vrednost nacionalne valute, konkurentnost roba i usluga obezbeđujući rast životnog standarda svojih stanovnika - piše Bušatlija.
Dodaje da je poslednjih devet godina dinar praktično u režimu Valutnog odbora i fiksnog kursa sa evrom, a NBS fingira plivajući kurs dinara u odnosu na evro.
- Visina devizne rezerve koju drži NBS, bila bi za pohvalu da ne održava diktirani nivo fiksnog deviznog kursa evra. Devizne rezerve koje drži NBS su veće od novčane baze dinara u opticaju u Srbiji, a po pravilima VO može nekontrolisano štampati dinare, što dovodi do precenjenog dinara i permanentne inflacije - ističe Mahmud Bušatlija i nastavlja:
- Precenjeni dinar favorizuje i pospešuje uvoz, jer je potrebno manje dinara da se kupi evro, a sa druge strane taj isti dinar obuzdava izvoz, jer se za zarađeni evro od izvoza dobija manje dinara. To znači, da je naša monetarna politika, ako uopšte postoji, oborila konkurentnost naših roba i usluga. Niska ili potpuno uništena konkurentnost naših roba dovodi do toga da se uvoze proizvodi sumnjivog kvaliteta i prodaju po precenjenim cenama. Naši tradicionalni, elementarni proizvodi se sve manje proizvode, jer ni na našem tržištu ne mogu pokriti troškove proizvodnje, a kamoli da stvore profit koji bi omogućio akumulaciju i investiranje u razvoj proizvodnje. Problem domaće proizvodnje razmenjivih dobara, leži u činjenici da smo deindustrijalizovani i zato moramo uvoziti i gotove proizvode i repromaterijale. Najbolji primeri su poljoprivreda, stočarstvo i prehrambena industrija.
Ističe da to dovodi do zaključka da je "precenjenost dinara sistematski povećavala uvoz i smanjivala izvoz, pa je Srbija postala pretežno uvoznička zemlja, sa konstantnim deficitom spoljnotrgovinske razmene".
- Direktna posledica ovakvog statusa međunarodne trgovine je pad konkurentnosti naših roba i usluga, a to je narušilo javni interes i dobrim delom obara standard stanovnika. Dakle, precenjeni dinar uništava našu ekonomiju - napominje Bušatlija.
Realan kurs prema valutama zemalja sa kojima imamo najveću razmenu, omogućio bi konkurentnost naših proizvoda i usluga u izvozu, a uvoz roba i usluga bi bio skuplji, navodi i dodaje:
- Ovo bi dovelo do značajne promene racija uvoz/izvoz, pa bi naš izvoz znatno više pokrivao uvoz. Ova promena bi bila podsticaj razvoju proizvodnje razmenjivih dobara, podizanje njihovog kvaliteta i realno povećanje broja zaposlenih. Dakle, imali bismo veći prihod od izvoza, manje troškove uvoza i niži deficit u međunarodnoj razmeni, pa bi to dovelo i do smanjenja javnog duga.
Proizvođači bi za istu cenu svog proizvoda u izvozu dobili znatno više dinara, mogli bi podići plate, stimulisati veću produktivnost i kvalitet, a povećala bi se i potrošnja, što bi povećalo fiskalni prihod države i BDP. Sve to bi dovelo do povećanja životnog standarda, zasnovano na povećanju prihoda i potrošnje na bazi povećanja kupovne moći.
Tagovi:
Mahmud Bušatlija
dinar
evro
odnos dinara i evra
devizno tržište
depresijacija
vrednost nacionalne valute
fiksni devizni kurs
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.