Zoran Baranac, Izvršni producent Informativnog programa Prve TV - biografija

Rodjen sam 09. februara 1972. Sa Pravnog fakulteta otisnuo sam se u zanimljivi, nepredvidivi i nestabilni svet srpskog novinarstva 90-ih. Prvo pravo znanje stekao sam u kući "Politika" na televiziji. Kasnije ozbiljno iskustvo i usavršavanje stičem na BK Telekomu. Učestvovao sam u postavljanju prvog informativnog programa na novoj televiziji "Kosava". Na Fox televiziji, sada PRVOJ, od njenog osnivanja učestvujem u modernom i uzbudljivom projektu.

Iskreno ne mogu da se setim sta je to bilo presudno u odluci za novinarstvo i televiziju. Možda sam samo sledio svoj osećaj koji me je vodio od najranijeg detinjstva. Dok su druga deca odlazila na spavanje posle crtanih filmova, ja sam opčinjeno ostajao uz televizor i gledao Dnevnik. Eto, da tih epizoda nije bilo, verovatno bih bio sudija ili turisticki vodič. No, dnevnici su i dalje moj zivot. I danas "po službenoj dužnosti" pratim informativne i političke emisije, domaće i strane, ali istinski televizijski sadržaj za mene su dokumentarne reportaže o istoriji, prirodi i putovanjima.

Ako želiš da traješ u novinarstvu, pored toga što moraš da budeš iskreno zainteresovan za svet oko sebe, moraš da imaš razvijene visoke moralne vrednosti. Moral je ključ, iako mu se mnogi rugaju. Moj cilj je ambiciozan: želim da probudim uspavanu ljudskost, da motivišem sve one koji nekritički prihvataju stvarnost da počnu da razmišljaju i učestvuju u ostvarivanju progresivnih ideja . Zvuci donkihotovski, ali nije neizvodljivo. Uz optimizam i strpljenje. " Ako kaniš pobjediti, ne smiješ izgubiti", moj je svakodnevni moto.

Svojim najvećim profesionalnim uspehom smatram pouzdane izvore i kontakte u zemlji i inostranstvu. To je kapital za ono što dolazi.

Tokom svih ovih godina koliko sam gradio karijeru i pred kamerama, postao sam prepoznatljiv po svom stavu, odgovornosti i ozbiljnosti kojom pristupam poslu. Ponosan sam što drugi cene moju pouzdanost, nesputan duh, vedrinu i to što sam uvek spreman da pomognem. Lično kod sebe cenim toleranciju.

Svaki slobodan trenutak koristim za druženje sa prijateljima i čitanje... ali nikad dovoljno. Kada me neko zapita, u cemu zaista uživas...hm, bez dvoumljenja, u avanturi.

izvor : www.prva.rs