Semenarstvo u Srbiji - Kako smo došli do kritične tačke?

Srbija je imala lidersku poziciju u regionu u semenskoj proizvodnji i visoku konkurentnost na tom tržištu. Zahvaljujući značajnom deviznom prilivu, bilo je dovoljno sredstava za dalji razvoj semenarstva i agrara. Početkom 21. veka, sertifikovano seme pšenice koristilo se na 90%, a soje na 75-85% površina u Srbiji. U Vojvodini je bilo sramota ako neko nije koristio sertifikovano seme. Međutim, usledio je dramatičan pad. Do 2015. godine, udeo sertifikovanog semena pšenice spao je na 60%, a soje na 50%. Do 2019. godine, zabeleženo je da se sertifikovano seme koristi na svega 40% površina za pšenicu i 35% za soju. Tokom 2020. godine, upotreba sertifikovanog semena soje pala je na istorijski minimum od svega 18-20%.

Na Evropskom kongresu Euroseeds, Srbija je kritikovana kao država sa najnižim procentom korišćenja sertifikovanog semena soje, svega 20%. U Srbiji se preko 60% površina zasejava "tavanušom" – nesertifikovanim semenom, što je prema Semenarskoj asocijaciji Srbije prouzrokovalo gubitak od 129,5 miliona evra tokom 2021. godine, od čega se na pšenicu odnosi 9,34 milijarde dinara, a na soju 5,94 milijarde dinara.

Srbija je, tokom 2023. godine, na 549.032 hektara proizvela 2,9 miliona tona pšenice, što je za 16% manje nego prethodne godine. Situacija je još teža u proizvodnji soje, gde je zbog suše očekivani prinos znatno ispod proseka, a prema procenama, ove godine biće požnjeveno svega 400.000-485.000 tona, što je trećina manje nego prošle godine.

Spor o stabilizaciji i pridruživanju EU stupio je na snagu 1. septembra 2013. godine, dok je Sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima potpisan pet godina ranije. Srbija je ovim sporazumima obavezana da omogući slobodan protok roba i usluga, što je još strože za države članice EU. Iako su ovi dokumenti doneli određene ekonomske prednosti, domaća poljoprivreda suočava se s izazovima.

Gotovo svake godine, uoči i tokom setve, ratari se suočavaju sa povećanim troškovima, naročito kada je reč o đubrivima, gorivu, pesticidima i semenu. Prosečna cena pšenice na Produktnoj berzi u Novom Sadu u avgustu ove godine iznosila je svega 21 dinar, dok je soja dostigla 57 dinara po kilogramu. Visoke ponude iz Ukrajine, Rusije i SAD dodatno utiču na smanjenje cena.

Ratari tvrde da je sertifikovano seme preskupo, što ih primorava na korišćenje sopstvenog. Međutim, trošak sertifikovanog semena čini samo 7% ukupnih troškova proizvodnje, a njegova upotreba donosi mnoge prednosti, poput otpornosti na bolesti i klimatske promene.

Sertifikovano seme pruža ratarima sigurnost i dugoročne koristi. Ono nije samo početna tačka za uspešan usev, već donosi veće prinose, otpornost na bolesti i prilagodljivost klimatskim uslovima. Država je, stoga, najavila uvođenje regresa za kupovinu sertifikovanog semena u iznosu do 17.000 dinara po hektaru, što bi trebalo da stupi na snagu do oktobra 2024. godine.

Uprkos izazovima na tržištu, pravilno korišćenje sertifikovanog semena može pomoći poljoprivrednicima da ostvare konkurentsku prednost i stabilizuju svoje proizvodnje.