Kinesko tržište za Srbiju "nebo bez granica": Imamo li šta da ponudimo?

Da li je Sporazum o slobodnoj trgovini između Kine i Srbije jedan od najvažnijih dokumenata za naš budući razvoj ili pak predstavlja prepreku za dobre odnose koje vlasti u Beogradu razvijaju sa Briselom i Vašingtonom, pitanje je koje se često pokreće u domaćoj javnosti.

Za predsednicu Skupštine Srbije Anu Brnabić nema dileme da taj dokument srpskom izvozu u najmnogoljudniju zemlju sveta nudi da mu "samo nebo bude granica" dok struka ističe da postoje i važniji ekonomski sporazumi za našu zemlju a da ovaj potpisan sa Pekingom može biti smetnja po njene odnose sa Evropskom unijom, čiji Srbija član želi da postane.

U razgovoru za kinesku medijsku kuću CMG predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić istakla je da je Sporazum o slobodnoj trgovini jedan od najvažnijih dokumenata za buduću razmenu i saradnju između Beograda i Pekinga.

- Taj sporazum je za nas toliko važan, da za našu privredu, posebno za naše poljoprivredne proizvode i prehrambenu industriju, ne postoji više granica, odnosno samo nebo ostaje kao granica - naglasila je Ana Brnabić.


Profesor Predrag Bjelić ističe da Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom može da stvori uslove za veći izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda iz Srbije ali da je još uvek rano govoriti o rezultatima jer je potrebno da se preduzme još niz tehničkih stvari kako bi taj dokument mogao da zaživi u praksi.

- Podsećam da mi imamo potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom ali da on nije, i pored sankcija uvedenih Moskvi, doveo do značajnijeg povećanja srpskog uvoza u tu zemlju Sporazum potpisan sa Kinom je svakako velika šansa za naše poljoprivredne i prehrambene proizvode, i u tom segmentu može da dođe do rasta izvoza, međutim postavlja se pitanje da li Srbija ima dovoljno proizvoda za koje je zainteresovano veliko kinesko tržište. Takođe, potrebno je rešiti i pitanje transporta odnosno kako te prozvode prevesti do Kine, odnosno obezbediti adekvatan pomorski transport - navodi profesor Bjelić.

Prema njegovim rečima, naš izvoz u Kinu je u poslednjih nekoliko godina povećan, ali najviše zahvaljujući bakru a poznato je da je to zbog proizvodnje u kompanijama na našim prostorima koje su u kineskom vlasništvu.
"Prilika da se poveća izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda"

Ekonomista Milan R. Kovačević ističe za NIN da je Sporazum o slobodnoj trgovini dobar za Srbiju i da bi ga valjalo iskoristiti na najbolji način.

- Teško je rangirati koji je ekonomski sporazum bolji ako se posmatra više njih ali se sa pravom može konstatovati da je onaj potpisan sa Kinom povoljan po srpsku stranu. Naime, za proizvode iz Srbije, kako je njim precizirano, ne plaća se carina, što može da poveća obim srpskog izvoza. Sa druge strane, treba imati u vidu da sporazum i kineskoj strani omogućava uvoz u Srbiju bez carinjenja proizvoda. U konkretnom slučaju trebalo bi se starati da se iz Srbije što više izvozi u Kinu a ne da srpsko tržište bude preplavljeno kineskim proizvodima - navodi.

Prema njegovim rečima sporazum sa Kinom stvara priliku da se poveća izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u tu zemlju ali da problem predstavlja to što država sa svoje strane ne čini dovoljno da ta proizvodnja prosperira i na taj način se pospeši njen izvoz.

- U ovom trenutku sporazum sa Kinom koristi Beogradu ali bi situacija mogla da se promeni u slučaju da Srbija uđe u Evropsku uniju i Brisel od nje zatraži da uskladi svoju politiku prema Kini shodno zajedničkom stavu svih zemalja EU - objašnjava Kovačević.

Sporazum o slobodnoj trgovini između Kine i Srbije stupio je na snagu 1.jula sa ciljem da se ukinu barijere u međusobnoj trgovini i investicijama, i predviđa postepeno ukidanje uvoznih carina sa obe strane. To ukidanje će pak ići postepeno i za neke proizvode će se čekati da stupi na snagu i do 10 i više godina.

U sporazum je inače uključeno oko 10.412 srpskih i 8.930 kineskih proizvoda. Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije i Kine u prošloj godini bila je oko šest milijardi dolara. Izvoz u Kinu iznosio je 1,23 mlrd USD, dok je u istom periodu iz Kine uvezena roba u vrednosti od 4,86 milijardi. Izvoz u Kinu raste već godinama a ono što je taj izvoz značajno podiglo jesu bakar i koncentrati iz RTB Bor, što je u prošloj godini činilo 68 odsto ukupnog izvoza. Katode od rafinisanog bakra čine 24% izvoza. To znači da bakar iz dve kineske kompanije koje posluju u Srbiji, Ziđin koper i Ziđin majning čini više od 90% izvoza iz Srbije u Kinu prošle godine. Na drugom mestu, iza bakra, u izvozu je drvo bukve sa dva osto učešća.

Sa druge strane pak, iz Kine se u Srbiju najviše uvozi nerazvrstana roba, pametni telefoni, portabl mašine i drugo.

Narodna skupština Republike Srbije

Ekonomski fakultet Beograd

Ekonomski fakultet u Beogradu

Ana Brnabić

Milan R Kovačević

Predrag Bjelić

Sporazum o slobodnoj trgovini između Kine i Srbije

izvoz u Kinu