OIE SRBIJA 2024: Srbija ima potencijal za 11 GW vetroelektrana, OIE projekti se grade, ali ima li ko da ih radi?

Tek kada inženjer na projektima energetike bude imao istu platu kao njegov kolega u IT sektoru, u OIE sektoru će se rešiti deficit radne snage - zaključak je panela "Obrazovanje kao ključni faktor energetske tranzicije" održanog na konferenciji OIE SRBIJA 2024 u Vrdniku.

Učesnici se slažu da je nedostatak kadra jedna od ključnih tema energetske tranzicije, jer vreme OIE projekata tek dolazi. Ipak, nemaju isti stav kada je u pitanju razvoj nuklearne energije u Srbiji.

Srbija ima 10-11 GW potencijala vetra

Prof. dr Željko Đurišić, rukovodilac Odeljenja za energetiku Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, podsetio je da je još 2005. godine na ovom fakultetu osnovan predmet Obnovljivi izvori energije, kao i smer za OIE na master studijama. Kako kaže, sa fakulteta izlaze jako kvalitetni inženjeri, a najbolji srednjoškolci upisuju tehničke fakultete u Srbiji.

- Nije problem u kvalitetu stručnog kadra, nego u nedostatku. Vrednost rada u oblasti IT sektora i energetike nije izjednačena, i dok se to ne desi, imaćemo deficit radnika - ističe profesor.

On napominje da Srbija ima 10-11 GW tehnički iskoristivog potencijala vetra, od čega će, ne sumnja, 70% biti na mreži jednog dana. Ipak, kako kaže, ključna reč danas nije proizvodnja nego potrošnja, i samo oni koji uspeju da upare MWh iz proizvodnje i potrošnje, biće uspešni.

- To znači da ćemo morati da koristimo nove tehnologije. Obično se priča o baterijama, ali ima i drugih tehnologija, poput reverzibilnih hidroelektrana zatvorenog tipa. Ako imamo vetroelektranu i mogućnost za bazen, već imamo mogućnost za ovu hidroelektranu. Mnogo je inovacija - poručuje profesor dodajući da je i integracija termoenergetskog sektora u OIE veoma bitna.

Nuklearna energija, po njegovom mišljenju, nije pravi put kojim Srbija treba da ide. Kako kaže, nuklearno gorivo ne možemo da proizvodimo, za 1000 MW električne snage treba nam 10 mlrd EUR, ne računajući sve ono što se mora uložiti van toga.

- Zato mislim da nuklearna energetika nije resurs na koji treba da računamo, bar fisioni proces. Treba izučavati možda fuziju - ističe profesor.

Treba razmišljati o nuklearnoj energiji

Njegov kolega, prof. dr Boris Dumnić, dekan Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, ne deli isti stav po ovom pitanju. Ovaj fakultet jedan je od potpisnika Memoranduma o razumevanju u oblasti primene razvoja nuklearne energije, a kako je dekan istakao na konferenciji, moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana bio je pogrešna odluka.

- Potrebna nam je veća disperzija energetskih izvora. Nuklearna energija je nešto o čemu treba razmišljati. Treba da sagledamo ozbiljno ovu problematiku, šta možemo da izgradimo, ali ako odustanemo, bojim se da će naša energetska zavisnost biti lošija nego danas - upozorava profesor.

On primećuje da smo na Balkanu skeptični prema svemu što je novo, a tako je bilo i pre 20 godina kada je radio diplomski na temu vetroenergetike. Uglavnom je, kaže, nailazio na nerazumevanje i ocene da je reč o nestabilnim sistemima koji će uništiti elektroenergetski sistem.

- A onda odete preko granice, vidite vetroelektrane, biogasna postrojenja. Pitao sam se da li radim dobru stvar, na Balkanu sve što je novo doživljavamo kao izvor problema - ocenjuje.

Ipak, kako primećuje, pojedinačne inicijative rađene uz podozrivo gledanje većine, rezultirale su time da su sada na većini vodećih fakulteta osnovane studije posvećene obnovljivim izvorima, poput Čistih energetskih tehnologija na FTN.

- Nema dovoljno stručne radne snage za rad na OIE kapacitetima i njihovo vođenje. I nastavni kadar treba više da odgovara potrebama tržišta, ne može profesor da predaje studentima kako projektovati vetroelektranu, a da nijednu nije projektovao - istakao je Dumnić.

Plate IT stručnjaka i inženjera u Hrvatskoj približno iste

Prof. dr Ranko Goić, profesor mašinstva i brodoarhitekture na Elektrotehničkom fakultetu, Univerziteta u Splitu i vlasnik kompanije Fractal, ne misli da bi trebalo osnivati specijalizovani smer za obnovljive izvore, već razvijati bazna znanja.

- Više bih voleo američki sistem sa izbornim predmetima umesto specijalizovanih studija za obnovljive izvore. Na ovim projektima radi 5% inženjera, ostalo su mreže, bazne stanice, pa je poenta u baznim znanjima, kao i praksi. Bez ozbiljne prakse nema pravih diplomiranih inženjera - istakao je profesor i dodao da su plate IT stručnjaka i inženjera u Hrvatskoj približno iste, ali da studenti biraju IT jer ne znaju šta je energetika.

On je istakao da Hrvatska ima 1400 MW vetra što operativno što u izgradnji, kao i nešto manje od 1000 MW solara.

Na panelu "Obrazovanje kao ključni faktor energetske tranzicije" učestvovao je i doc. dr Nenad Fric, prodekan za nastavu Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a moderator je bio dr Nenad Jovanović, viši konsultant za energetsko modeliranje u Mott MacDonald.

Portal eKapija je medijski pokrovitelj konferencije OIE SRBIJA 2024, koja se održava četvrtu godinu zaredom u organizaciji Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije.

M. Dedić