Za pse i mačke mesečno dajemo 18 mil EUR

(Foto: Luka Jakšić)

Koliko god da volite životinje, ta ljubav ima svoju cenu. Vlasnici kuca, maca, papagaja ili nekog drugog ljubimca sigurno se neće složiti sa time, čak i onda kada na papir stave sve troškove.

Vlasnik jednog psa, naime, godišnje na hranu za ljubimca potroši do 20.000 dinara, a potrebno ga je i vakcinisati (1.600 dinara), zaštititi od buva i krpelja, neke treba šišati, voditi kod veterinara, kupiti povodac, igračke… Dakle, samo na hranu vlasnici skoro 900.000 čipovanih pasa u Srbiji, koliko ih je zavedeno u registru Uprave za veterinu Ministarstava poljoprivrede, mesečno potroše oko 18 miliona evra.

- Moj pas, naročito u štenećem periodu, uništio je nepoznat broj kućnih papuča i manje vredne obuće, kao i dva prekrivača, svaki po 1.500 din. Valjda se sve to računa u trošak - kaže uz osmeh Beograđanka Jovana Ivanović, ponosna vlasnica terijera.

Koliko novca se tačno potroši na ljubimce, teško je izračunati, kao i to koliko je kućnih ljubimaca u Srbiji. Prema zvaničnim podacima Uprave za veterinu, u Srbiji je tačno 928.232 čipovanih psa i mačaka, od čega je mačaka 44.953, a pasa 871.256. Čipovanje je zakonska obaveza, ali procenjuje se da ima bar još toliko, ako ne i više, nečipovanih pasa i mačaka. Ako se na taj broj dodaju i ribice, papagaji, kunići, kornjače i druge životinje, procena je da svaka treća kuća u državi ima nekog ljubimca.

Najviše je pasa, naravno. Oni čine skoro polovinu, dok, prema istraživanju "Blica", mačke čuva oko 20 odsto stanovnika Srbije.

Dosta je i onih koji imaju po nekoliko pasa ili mačaka, ili mačku i psa, psa i ribice, ali tek svaki 20. građanin nema ljubimca.

U Nišu, prema nezvaničnim procenama, ima oko 80.000 životinja. Najzastupljeniji ljubimci su papagaji, psi i mačke, zatim glodari - hrčak, patuljasti zec, morsko prase... U seoskim domaćinstvima pak svako domaćinstvo ima po jednog psa.

Dušan Stojanović, predsednik Saveza Srbije za očuvanje i odgoj egzotičnih, divljih i zaštićenih životinja SPAS kaže da Nišlije čuvaju različite vrste životinja.

- Pri prijavljivanju strogo zaštićenih vrsta životinja Ministarstvu životne sredine, dobili smo informaciju da se u Nišu čuvaju egzotičnije vrste papagaja - mali aleksandri, rozele, žakoi, amazonci. Zastupljeni su i gušteri poput leopard gekona i bradate agame, tarantule, crvenouhe kornjače, kameleoni, kukuruzni smuk, iguane. U poslednje vreme popularne su južnoameričke činčile, feretke (vrsta tvora) i kanadske veverice. Ništa manje nisu zastupljeni i golubovi visokoletači - niški visokoletači, kojih ima dosta u gradu - kaže Stojanović.

Troškovi oko kućnih ljubimaca zavise od vrste životinja, a cena hrane varira na tržištu, kao i vrste veterinarskih usluga. Ukoliko se kućni ljubimac razboli, tretman u Nišu se kreće od 500 pa do nekoliko hiljada dinara.

- Za bilo kog ljubimca treba obezbediti određene uslove nege i ishrane kako ne bismo ugrozili njegovo zdravlje, a to iziskuje i do više hiljada dinara mesečno. Svako ko želi da čuva nekog ljubimca mora dobro da razmisli da li ima mogućnosti da o njemu pravilno brine - zaključuje Stojanović.

Novosađani osim pasa i mačaka najčešće kupuju ptice, ribe i glodare.

- Najviše su zainteresovani za tigrice, nimfe i zebice od ptica, kao i za leminge, hrčke, morsku prasad, patuljaste zečeve od glodara. U poslednje vreme popularne su i čileanske veverice koje deca prosto obožavaju - kažu prodavci u pet-šopu "Cuca".

U jednom od najvećih supermarketa za ljubimce navode da su Novosađani brižni prema svojim životinjama, a da pse i mačke tretiraju kao ravnopravnog člana domaćinstva.

- Osim hrane, za životinjice se kupuju i raznorazne poslastice, igračke, jastuci, presvlake, četkice za zube... - kaže radnica supermarketa za životinje "Star pet šop".

Beograđanka Jovana Ivanović kaže da njen tibetanski terijer, star tri godine, jede otprilike dva kilograma hrane mesečno, koja košta oko 500 dinara po kilogramu.

- Kupujem mu i slatkiše, koji koštaju od 115 do 135 dinara, a pojede bar dve kese nedeljno. Ima igračke koje nisu ni skupe ni jeftine - priča ona.

Šišanje košta oko 2.000 dinara i, kako kaže, Bonija šiša jednom godišnje. Ima i pet različitih četaka koje koštaju 400-500 dinara, a šampon košta od 200 do 2.000 dinara. Ima i dve korpe za spavanje, a obe su koštale oko 2.000 dinara.

- Čišćenje od buva je najskuplje, preparat košta oko 1.000 dinara i traje mesec dana. Ogrlica je 1.500 dinara i traje šest meseci. Odlazak kod veterinara može da bude skup. Jednom sam ga vodila zbog ušiju. Oko 3.000 dinara su nas koštali pregled i lekovi - kaže Jovana.

U trošak Jovana ne računa to što kad negde putuje njena majka dolazi u Beograd da bi čuvala Bonija. Neki ljudi, kako kaže, plaćaju pansion, koji košta najmanje 10 evra dnevno.

U Upravi za veterinu kažu da će se osim pasa i mačaka, po usvajanju posebnog propisa, znati i koje se egzotične i divlje životinje drže kao kućni ljubimci. U Kragujevcu je, na primer, oko 10.000 pasa i 5.000-6.000 mačaka koji imaju vlasnika, ali tinejdžeri, na užas svojih roditelja, čuvaju i feretke, iguane, tarantule, gekone.

Vesna P., majka dvojice tinejdžera, kaže da u njihovu sobu više i ne ulazi jer su je pretvorili u pravi mali zoološki vrt.

- Stariji sin je sa društvom mesecima preko interneta tražio životinje, pa je prvo nabavio tarantulu, a zatim su stigle i iguana i gušter gekon. Zbog problema sa vilicom nosio je iguanu kod veterinara i na ultrazvuk. Znam samo da su sve to što je nabavio biljojedi, a ja ni prašinu u dečjoj sobi više ne brišem. To je njihovo carstvo - kaže Vesna.

Prodaja pasa je u poslednje vreme opala u nekim odgajivačnicama, ali interesovanja uvek ima. Duško Jovanović, vlasnik odgajivačnice labradora "Balkanika", kaže da je bilo slučajeva kada je i odbijao da proda štene.

- Dolazili su roditelji da kupe psa za decu, a mala deca pse izgustiraju vrlo brzo. Trudim se svima da objasnim koje ih obaveze čekaju, naročito u prvih mesec dana, tako da se dešavalo da odustanu od kupovine jer shvate da nisu spremni - kaže Jovanović.

On navodi da je na tržištu previše pasa koji se prodaju za 2.500 dinara i da nije čudno, kako kaže, što kasnije veliki broj njih završi na ulici. Odgajivačnice moraju da poštuju neka pravila, pa su i štenci naravno skuplji. Ali, u ovom slučaju tačno se zna šta se kupuje.

- Cena je od 300 do 500 evra. Imamo pedesetak štenadi godišnje. Tridesetak prodamo, a ostale poklonimo prijateljima - kaže Jovanović, koji je i kinološki sudija.

(Napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 23.10.2011.)