Energetska zajednica: Nijedna zemlja Zapadnog Balkana ne ispunjava kriterijume za spajanje tržišta električne energije sa EU i izuzeće struje iz takse na CO2

Sekretarijat Energetske zajednice je u svom izveštaju Praćenje pripremljenosti za CBAM objavio da nijedna zemlja Zapadnog Balkana nije ispunila kriterijume za zvanično započinjanje postupka spajanja svog tržišta električne energije s nekom susednom državom članicom EU. To je glavni uslov da dobiju izuzeće, za izvoz struje, iz naplate prekograničnog poreza na ugljenik. Ona kreće na početku 2026. godine.

Teoretski troškovi na ime CBAM-a za električnu energiju iz Srbije procenjeni su za 2023. na čak 1,07 milijardi evra. Da je taj mehanizam u potpunosti na snazi, ukupan iznos za Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju izašao bi na 797 miliona evra, piše Igor Todorović za Balkan Green Energy News.

Sekretarijat Energetske zajednice prati propise i reforme u ugovornim stranama te organizacije koji bi omogućili da električna energija izvezena u Evropsku uniju bude izuzeta iz sistema naplate carine na ugljen-dioksid u okviru Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM). Uvoznici u EU će od početka 2026. biti obavezni da plaćaju taj namet, srazmeran emisijama CO2 iz proizvodnje robe obuhvaćene sistemom.

Praćenje pripremljenosti za CBAM je izveštaj o napretku na polju energetike i klimatske akcije. Sekretarijat je u novom izdanju upozorio da kašnjenje u postupku spajanja ili uparivanja tržišta struje umanjuje verovatnoću da će ugovorne strane pre 31. decembra 2025. biti izuzete. To znači da će administracija dodeliti cenu ugljen-dioksidu i njome opteretiti uvoznike električne energije iz trećih zemalja, i to za celu količinu.

Logično je da ove kompanije u EU onda preliju taj dodatni trošak na svoje inostrane snabdevače i učine ih manje konkurentnima ili nekonkurentnima.

Spajanje tržišta (market coupling) struje omogućava zemljama u Energetskoj zajednici da naplatu CBAM-a odlože do kraja decenije. Nominovani operatori tržišta električne energije (NEMO-i) i operatori sistema prenosa (TSO-ovi) moraju da se uključe u mehanizme spajanja unutardnevnog (SIDC) i tržišta za dan unapred (SDAC) u jedinstveno tržište.

Među minimalnim kriterijumima da do toga uopšte dođe su potpuno transponovanje Paketa za integraciju (tržišta) električne energije – EIP, imenovanje NEMO-a, usvajanje plana integracije za funkcionisanje operatora spajanja tržišta (MCO) te da profunkcionišu regije za izračunavanje kapaciteta (CCR-ovi).

Nakon svega toga, za potpuno priključivanje treba još najmanje godinu i po dana, procenio je Sekretarijat Energetske zajednice. Ali EU je objavila da će naplata u okviru CBAM-a početi za 14 meseci. Prekogranični porez će postepeno rasti i pun iznos dostići 2034. godine.

Nijedna ugovorna strana još nije zvanično, u skladu sa propisima, imenovala svoj NEMO, niti predala plan integracije za MCO. Srbija je jedina zemlja na Zapadnom Balkanu u kojoj funkcionišu i unutardnevno i tržište za dan unapred. Bosna i Hercegovina još nema nijedno.

Crna Gora bi mogla da postane prva ugovorna strana spremna da se uključi u SDAC i SIDC, preko svoje interkonekcije sa Italijom, stoji u izveštaju.

Unutar Energetske zajednice se i dalje ne radi na uvođenju sistema za sprečavanje indirektnog uvoza struje u EU iz trećih zemalja koje ne ispunjavaju kriterijeme za izuzeće iz CBAM-a, primetili su autori.

Što se tiče opštih priprema za CBAM, nijedna ugovorna strana nije Evropskoj komisiji poslala takozvanu mapu puta.

Crna Gora i Srbija su jedine koje rade na svom usklađivanju s pravnim tekovinama EU u oblasti klime, u što spadaju naplaćivanje emisija i uspostavljanje sistema za trgovanje emisijama u kojem će cene najkasnije do kraja 2030. dostići nivoe ekvivalentne onima u Sistemu Evropske unije za trgovanje emisijama (EU ETS), pokazuju podaci iz dokumenta.

Srbija je u nacrtu svog Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana navela da će 2027. uvesti porez na ugljenik. Prvo bi naplaćivala četiri evra po toni ekvivalenta CO2, a onda postepeno podizala tarifu, koja bi 2030. dostigla 40 evra po toni. Potpuno izjednačavanje sa cenama u EU ETS-u planirano je za 2045. godinu.

Crna Gora je 2020. uvela mehanizam trgovanja emisionim jedinicama, po ceni od najmanje 24 evra za tonu ekvivalenta ugljen-dioksida.

To tržište je od početka bilo plitko, sa samo tri učesnika. Kombinat aluminijuma Podgorica i Željezara Nikšić su u međuvremenu ugašeni, pa je preostala samo državna Elektroprivreda Crne Gore (EPCG). Ona je prošle godine dala 9,26 miliona evra dozvole za ispuštanje CO2, po prosečnoj ceni od samo 6,02 evra za tonu, otkriva Praćenje pripremljenosti za CBAM.

Srbija je u celoj Energetskoj zajednici ispunila najviše uslova za uvođenje sistema MRVA – za merenje emisija gasova s efektom staklene bašte, izveštavanje o njima i verifikaciju podataka te akreditovanje verifikatora. Na dnu spiska je opet BiH, kod koje nije zabeležen napredak čak ni prema bilo kojem od međuciljeva.

Sekretarijat Energetske zajednice je izneo procenu teoretskih troškova za CBAM za prošlu godinu za izvoz električne energije, uključujući tranzit. Iznos za struju iz Srbije je vrtoglavih 1,07 milijardi evra. Inače, on bi iznosio malo više nego polovina troškova za emisije iz proizvodnje električne energije koji bi se naplaćivali po cenama iz EU ETS-a.

Po istoj računici, za Crnu Goru bi troškovi za CBAM za struju iznosili 298 miliona evra, za BiH 237 miliona, a za Severnu Makedoniju 262 miliona evra.

CBAM je osmišljen tako da podražava EU ETS putem naplaćivanja emisija ugljenika iz aluminijuma, cementa, električne energije, đubriva, vodonika, gvožđa i čelika uvezenih iz zemalja koje nisu u EU. Tarife su srazmerne količini gasova sa efektom staklene bašte ispuštenih tokom proizvodnje.

Po isteku probnog perioda, kada 2026. bude uvedena naplata, uvoznici više neće slati izveštaje, nego će biti obavezni da dostavljaju godišnje deklaracije i kupuju i predaju CBAM sertifikate. Taj postupak podrazumeva i administrativne troškove.

Određivanje cene CO2 bi stvorilo predvidljiv cenovni signal za zelene investicije, istakao je Sekretarijat Energetske zajednice. Tako bi kapitalni i operativni troškovi za emisiono intenzivne tehnologije bili povećani, ali realističniji, zaključeno je u novom izveštaju.