Primetili ste da je ponovo poskupeo sok od pomorandže? Neće biti bolje ni narednih godina

A kako je kriza nastala?

Ekstremni vremenski uslovi, posebno u Brazilu, koji je najveći svetski proizvođač pomorandži, značajno su uticali na smanjenje prinosa.

Pored Brazila, i Florida čini značajan deo svetske proizvodnje. Sličan scenario desio se i tamo. Zbog suše ali i uragana opustošeno je milion hektara useva. Ukratko, rod pomorandže u SAD, Brazilu, kao i Meksiku kao trećem najvećem proizvođaču je prepolovljen. A sve to je uticalo na rast cena, kako pomorandži tako i proizvoda, prevashodno soka.

I potrošači u Srbiji osetili su poskupljenje ovog južnog voća u odnosu na druge agrume. Tako, na primer kilogram pomorandži u marketima kreće oko 250 dinara, na pijacama ide i do 300-350 dinara. Takvi trendovi su prisutni još od prošle godine.

Što se tiče soka, skoro kao luksuz. U marketima se može naći po ceni između 100 i 200 dinara po litru za najnižu kategoriju do onih iz sledećeg segmenta koji se kreću od 220 do 280 dinara.

Cena za 100 odsto voćnog sadržaja je još viša pa tako pojedini proizvođači litar ovog "blaga" prodaju po ceni većoj od 300 dinara, a u premijum kategoriji pojedini sokovi idu i iznad 500 dinara po litru.

Sagovornici Forbes Srbija, stručnjaci za ovu oblast, nisu optimisti i ukazuju da ćemo se sa tako visokim cenama suočavati i u narednom periodu.

Kažu da će smanjenje ponude i klimatski izazovi nastaviti da oblikuju globalno tržište pomorandži te da će proizvođači verovatno morati da prenesu veći deo troškova na potrošače. To će dovesti do daljeg rasta cena, ali istovremeno i smanjene potražnje.

Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju u Privrednoj komori Srbije Aleksandar Bogunović potvrđuje za Forbes Srbija da je, prema podacima domaćih kompanija, koje se bave proizvodnjom sokova, cena pomorandži i soka od pomorandže znatno porasla.

Slični trendovi rasta zabeleženi su i u drugim zemljama, što je rezultat globalnih problema u proizvodnji.

- Ovaj trend nije samo lokalni problem, već se proteže na globalno tržište. Zalihe i potražnja su trenutno u velikom disbalansu, a cene soka od pomorandže beleže višegodišnje maksimume - objašnjava.

Što se tiče budućih trendova, Bogunović očekuje da su visoke cene tu da ostanu.

- Povratak u normalne tokove zavisiće od toga koliko brzo će se situacija stabilizovati u ključnim regionima uzgoja - kaže on.

Ukazuje da proizvođači sokova razmatraju opcije kako bi se izborili sa rastućim cenama i problemima u snabdevanju. Jedna od najčešće pominjanih strategija je prelazak na alternativno voće poput mandarina. One su slične pomorandžama po ukusu, a ujedno su i manje pogođene klimatskim i biološkim faktorima.

- Ova opcija se razmatra jer mandarine mogu da obezbede stabilniji prinos.​ Druga opcija je korišćenje mešanih sokova. Tu se sok od pomorandže kombinuje sa drugim ukusima kako bi se smanjila zavisnost od tog voća. To bi moglo omogućiti proizvođačima da ponude proizvode koji su cenovno pristupačniji, ali sa manjim procentom čistog soka od pomorandže - kaže on.

Ukazuje i da je upotreba soka nižeg kvaliteta još jedna mogućnost. Ali, ova opcija potencijalno može izazvati nezadovoljstvo kod potrošača.

Bogunović ukazuje da će proizvođači verovatno morati da prenesu veći deo troškova na potrošače. To će dovesti do daljeg rasta cena.

Ovakav pristup je već vidljiv na tržištima gde su cene soka od pomorandže značajno skočile tokom 2024. godine, a očekuje se da će se ovaj trend nastaviti ukoliko se globalna ponuda ne stabilizuje​.


Zamena zasada kao rešenje

Pojedini veliki proizvođači sokova na našem tržištu nisu želeli da odgovore na pitanja Forbes Srbija dok su o ovoj temi spremni da otvoreno govore u kompanijama Fruvita i Nektar.

U Fruviti kažu za Forbes Srbija da cene soka zavise od cene sirovine na svetskom tržištu. Navode da su loš rod narandže zbog klimatskih promena, ali i oboljenja citrus greening koje je zahvatilo stabla pomorandže u Brazilu i na Floridi, značajno uticali na cenu.

Pojašnjavaju da je reč o bakterijskoj infekciji koja je jedna od najozbiljnijih bolesti citrusa na svetu. - Ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi ili životinja, ali je opustošila milione hektara useva. Sve to je rezultiralo trostrukim skokom cene koncentrisanog voćnog soka narandže u odnosu na 2023. godinu - dodaju.

U kompaniji Fruvita kažu da se u narednih tri do pet godina na svetskom tržištu ne očekuje stabilizacija cena soka narandže, jer je to period za obnavljanje zasada.

Ukazuju i da je ponuda evropskog koncentrisanog soka narandže nedovoljna zbog obezbeđivanja neophodnih količina za sopstvene proizvođače. S druge strane, sve to se odražava na navike potrošača.

Tako je volumenska prodaja ukusa narandže u kategoriji sokova sa 100% voćnim sadržajem, zbirno svih proizvođača na tržištu Srbije, od početka godine, a zaključno sa avgustom 2024. u odnosu na isti period prošle godine, prema zvaničnim istraživanjima RetailZoom-a, pala za 23,8%.

U Fruviti napominju da su u 2024. ušli sa unapred ugovorenim količinama i cenama sirovine tako da je, kako kažu, cena njihovih proizvoda ostala stabilna.

Ukazuju da se maksimalno trude da se prilagode novonastalim okolnostima i da uvek razmišljaju o novim ukusima koji bi bili atraktivni potrošačima, ali i da cena bude pristupačna za krajnjeg potrošača.
Novi zasadi u Brazilu

I podaci kompanije Nektar pokazuju da je u poslednje četiri godine, kapacitet za preradu u Brazilu ispod proseka. Poslednji rod je imao najniži nivo u poslednjih 36 godina.

Kažu da se zbog bolesti useva, posebno u brazilskom regionu Sao Paolo, krče zasadi i sade novi u drugim delovima te države.

Što se tiče očekivanja za naredni period, ni u Nektaru ne predviđaju brzo stabilizovanje cena.

- Najkvalitetnija sirovina, koja dolazi dominantno iz Brazila i sa Floride, i dalje će oskudevati u potrebnim količinama. Zbog ovakvog trenda, cena pomorandže će nastaviti da raste, što će svakako imati posledice i po cenu gotovog proizvoda - dodaju.

Na pitanje šta kompanije mogu da učine da odgovore na ove promene, kažu da razmatraju alternative koje uključuju diversifikaciju portfolija.

- Time ćemo našim potrošačima ponuditi nove koncepte. Na taj način želimo da ostanemo fleksibilni u izazovnim tržišnim uslovima i odgovorimo na različite potrebe potrošača - kažu u kompaniji.


Polovina proizvodnje u tri države

Inače, najveći proizvođači pomorandže u svetu su Brazil, Indija, Kina, SAD, a od evropskih zemalja Španija i Italija. Kada je reč o industriji, prvi sokovi koji su počeli da se proizvode u svetu su upravo od pomorandže i drugih citrusa.

Evropljani imaju naviku da najviše kupuju sokove od jabuke i pomorandže, ukazuje Marija Nikolić. Ona je profesorka na Katedri za ekonomiku poljoprivrede, tržište i ruralni razvoj na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

Ona objašnjava da je deo promena na tržištu došao zbog toga što je proizvodnja pomorandži praktično koncentrisana na tri tržišta. Nešto manje od polovine, odnosno 45 odsto ukupne proizvodnje pomorandži odvija se u Brazilu, SAD i Meksiku.

- Brazil je bez premca najveći proizvođač i petina ukupne proizvodnje je koncentrisana u toj zemlji. Brazil je istovremeno i najveći proizvođač soka od pomorandže i učestvuje sa 70 odsto u proizvodnji - ukazuje sagovornica Forbes Srbija.

Prema njenim rečima, kada je proizvodnja pretežno koncentrisana u tri zemlje, onda poremećaj proizvodnje u tim zemljama izaziva nestašice na globalnom nivou.

- To onda predstavlja snažan podsticaj za poljoprivrednike u drugim zemljama da preusmeravaju proizvodnju kod njih. One koje su imale manje zapaženu proizvodnju mogu da je povećaju u apsolutnom smislu. Tako je, recimo, Indonezija povećala svoj rang na tržištu sirovina sveže pomorandže - kaže profesorka Nikolić.

Kada je reč o razlikama između Brazila i SAD, sagovornica pojašnjava da Amerika proizvodi sok za svoje potrebe jer su veliki potrošači dok je sok proizveden u Brazilu prevashodno namenjen izvozu.

Pomorandže su jedno od najčešće konzumiranih voća u svetu i velike kolličine se troše u svežem stanju, navodi profesorka.

Ukazuje na još neke trendove:

- U Brazilu su tako neposredno pre ove krize počeli da se usmeravaju na svežu pomorandžu naročito tokom zimskih meseci. I u Evropi postoji tendencija da se potrošači usmeravaju na brigu o zdravlju i da vode računa šta konzumiraju. Tako je potrošnja industrijskih voćnih sokova u Evropi poslednjih godina pokazala tendenciju smanjenja jer potrošači vode računa o unosu šećera. Sve više se usmeravaju na svežu pomorandžu odnosno sveže sokove, a manje na industrijske - kaže ona.

Navodi da su na trenutne okolnosti uticali i problemi transporta usled ratova, ali i celokupan rast cena hrane koja je trend tokom kriza.

Profesorka očekuje da će u narednih nekoliko godina cena soka od pomorandže ostati na višem nivou jer se promene u proizvodnjii ne mogu otkloniti tako lako.

- Kada je reč o voćarskoj proizvodnji, potreban je duži period da se regeneriše i da se količine vrate na nivo koji je potreban. Čak i ako dugoročnije dođe do stabilizacije proizvodnje, to ne može da dovede do toga da se cene vrate na nivo koje su imale pre 10 godina - kaže profesorka.

U Srbiji potrošači lako menjaju navike i mogu da se "prebace" sa jednog proizvoda na drugi u odnosu na okolnosti.

Profesorka ukazuje i da je potrošnja agruma u Srbiji oko 8,5 – 9,5kg godišnje po članu domaćinstva, a najveći udeo čine pomorandže.

"Očekivano je da se pojavi tražnja za cenovno prihvatljivijim proizvodima na našem tržištu. Jedan deo potrošača ostaće veran soku od pomorandže, a drugi će se prebaciti na mešane sokove i na koktele. Oni su cenovno prihatljiviji. Ili će preći na neke druge napitke koji odgovaraju njihovim mogućnostima", kaže Nikolić.

Pomorandže nisu jedine u problemu i pored ovog voća klimatske promene utiču i na mnoge druge sirovine poput kafe, masline, pirinča.

Što se tiče uvoza pomorandži, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da nema mnogo oscilacija. Najviše pomorandži uvozimo iz Grčke, Egipta, Španije i Turske, a u poslednje vreme i Južne Afrike.

Prema podacima RZS u 2022. Srbija je uvezla oko 104.000 tona citrusa, od čega 39.652 tona pomorandži. Ukupna vrednost uvoza je bila oko 80 miliona, od čega narandži oko 25 miliona.

Prošle godine uvoz je iznosio 41.265 tona. Vrednost je bila 31 milion evra. A od početka ove godine do septembra uvezli smo oko 27.000 tona u vrednosti od 20 miliona.

- Stabilnost u uvozu je očekivana jer je pomorandža, uz jabuku i bananu, voće koje se kod nas najviše troši u svežem stanju. Stabilnost u tražnji mora da bude ispraćena adekvatnim količinama, a izdvajanje više novca za uvoz posledica je porasta cena na globalnom tržištu - dodaje Nikolić.