Narodna banka uvela šifru za plaćanje bitkoinom - Bolja kontrola transakcija sa digitalnom imovinom

Iako je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković u prošlosti više puta naglašavala da kriptovalute nisu zakonsko sredstvo plaćanja u Srbiji, te da je "bitkoin spekulativno sredstvo koje je neke ljude učinilo vrlo bogatima", i ona je zajedno sa svojim kolegama iz drugih centralnih banaka, pod uticajem rastućeg trenda širenja kriptovaluta uvela šifre za plaćanje po osnovu transakcija s digitalnom imovinom. Širom sveta su guverneri i čelnici banka shvatili da je bolje držati virtuelne finansije pod kontrolom i na oku.

U Srbiji је dodeljenа šifrа za plaćanje digitalnom imovinom za one koji poseduju ovu vrstu sredstava i označava kraj plaćanja pod šifrom "ostali transferi", koju su vlasnici ove vrste imovine koristili ranije. Uvođenje šifri treba da nadležnima da bolji uvid u to koliko se troši u segmentu digitalne imovine, kao i na šta sredstva najviše odlaze.

- Do sada kada ste kupovali nepokretnosti, kao fizičko lice, nalog za plaćanje je u banci bio pod šifrom 289 - "Ostali transferi". Za kupovinu digitalne imovine ranije, ako kupite token ili digitalnu valutu koju platite novcem, i tu transakciju takođe evidentirate tako što upišete šifru za ostale transfere. Recimo, ako biste hteli bitkoinima da kupite stan, onda transakcija ne ide kroz banku kao novčana transakcija, nego se to evidentira tako što se kod notara overi ugovor i praktično je to iz perspektive države dupla transakcija. Jer ste vi prodali digitalnu imovinu za novac, a ja sam tebi prodao stan za novac - kaže direktor Društva za upravljanje investicionim fondovima FIMA Invest Milan Marinković.

Kako objašnjava, šifre u stvari otvaraju oči koliko se novca troši na digitalnu imovinu i koliko se novca troši na kupovinu nepokretnosti.

Šta je digitalna imovina

Prema zakonu o digitalnoj imovini postoji podela na digitalnu imovinu, virtuelnu valutu i digitalne tokene. Dok je digitalna imovina sve ono što neko poseduje u virtuelnom svetu, odnosno digitalni zapis neke vrednosti, virtuelna valuta je sredstvo razmene, a tokeni su vrsta imovine, ali i pravo na neke dodatne usluge.

Prema slovu zakona, digitalna imovina, odnosno virtuelna imovina, označava digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima,

Virtuelna valuta je vrsta digitalne imovine koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koja nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca ili valute, ali je fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski.

Praksa u Srbiji

Kako objašnjava naš sagovornik, šifra plaćanja je pravilnik koji se reguliše kada se u domaćem platnom prometu vrše plaćanja kako bi se osnov zbog koga se vrše plaćanja bolje evidentirao. Tako se i taj pravilnik sve više usložnjava u proteklim decenijama. Ovo ima veze sa monetarnom politikom i šifra je važna i za neke druge analize koje NBS koristi, a to je količina novca u opticaju radi upravljanja inflatornim očekivanjima, objašnjava Marinković.

Samim tim se i nameće pitanje koliko korisnika digitalne imovine postoji u Srbiji, koji je to obim trgovine, kao i kako odrediti tačno količinu digitalnih sredstava na tržištu.

Direktor Fima Investa objašnjava zašto je tako teško odrediti koliko uopšte korisnika kod nas ima što se tiče digitalne imovine i da zasad imamo tri kompanije koje su uopšte dobile beli papir od Komisije za hartije od vrednosti. Beli papiri su dozvole Komisije da se neka digitalna imovina od strane domaćeg izdavaoca izda po domaćoj regulativi. Beli papiri su praktično neka vrsta lične karte digitalne imovine koja se izdaje, neka vrsta uverenja da je imovina prošla sve provere. Zasad su kod nas beli papiri vezani za digitalne tokene, koji su oblik investicija i imovine.

- Međutim, digitalna imovina u svetu je mnogo razvijenija i pod jurisdikcijom je centralnih banaka tih zemlja. Ali srpska država nema uvid u vlasništvo nad tim digitalnim tokenima i drugom digitalnom imovinom. Kada bih kupovao u Nemačkoj recimo neki token ili bitkoin, ja mogu da prebacim pare na moju digitalnu platformu u Nemačkoj i brokeru koji se bavi digitalnom imovinom. Preko NBS to nije zabranjeno, potpuno je liberalizovano. Možeš u tom slučaju da tamo u toj drugoj državi kupiš digitalnu imovinu ili zadržiš keš. Sve je to van domašaja naše jurisdikcije, odnosno NBS. Tako da i ne možemo da znamo tačan broj korisnika u našoj zemlji za digitalnu imovinu -objašnjava Marinković.

Digitalna imovina koju ste tako stekli u inostranstvu i trgovali njome je van srpskog sistema i radara, ali sve do trenutka kada ova vrsta imovine treba da se prebaci u Srbiju. Porez na digitalnu imovinu se naplaćuje kao porez na kapitalnu dobit.

- Zbog regulative o sprečavanju pranja novca, u slučaju da hoćete da vratite novac u zemlju, morate da imate poreklo kapitala. Dakle, ako hoćete sa stranog računa da vratite novac u Srbiju, tražiće vam poreklo tog novca. Tako da Poreska uprava onda traži da se plati porez na kapitalnu dobit. I zato su, između ostalog, ove šifre važne da bi imali dodatni instrument da vide za koje namene se troši novac - kaže Marinković.

Narodna banka Srbije Beograd

Poreska uprava Srbije

Fima Invest a.d. Beograd

Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije Beograd

Jorgovanka Tabaković

Milan Marinković

Zakon o digitalnoj imovini

digitalna imovina

virtuelna valuta

digitalni tokeni

šifra plaćanja

beli papir

pranje novca