(Ekonomist magazin) Mercator&Rodić MB&Pivovarna Laško&... - "Slovenačko, a naše"

Nećemo srpsko-ruski kapital i Miloševićeve tajkune!”

“Dobrodošli srpski prijatelji, takoreći najbolje komšije!”

U samo dve nedelje između ove dve poruke kretalo se raspoloženje slovenačke javnosti koja je pomno knjižila tržišne padove i uspone nacionalne ikone, trgovinskog lanca Merkator.

Toliko vremena, oko dve nedelje, trebalo je slovenačkom političko-privrednom establišmentu da pripremi odbranu i konsoliduje redove pred silovitim naletom “srpskih tajkuna” Miroslava Miškovića i Milana Beka na ljubljansku Berzu (odakle su hteli da “počiste” dobar deo akcija Merkatora i učvrste vlasničke pozicije u toj kompaniji) i da se opredele za novosadski bratski tandem Milan&Bogdan Rodić, vlasnike kompanije Rodić M&B.

Udruženi slovenački odgovor Janeza Janše (premijer), Igora Bavčara (Istrabenc), Žige Debeljaka (Merkator), Borisa Šrota (Pivovarna Laško) i Marka Križanovskog (Petrol) potpuno je iznenadio srpsku stranu (Mišković-Beko) i prilično uzdrmao njihovu strategiju da se dokopaju bar deset odsto akcija Merkatora. Dok se u Beogradu slavilo zbog uspešnog “srpskog pohoda na deželu”, u Ljubljani su uz pomoć države vredno ojačavani bedemi oko Merkatora i osmišljavana strategija poznata u Srbiji po sloganu “i jare i pare”. Taj model trebalo je da pomiri dva zahteva - s jedne strane da Merkator ostane slovenački, a s druge da bude i srpski, odnosno regionalni igrač. Idući tim putem, slovenački tim praktično je primenio marketinški slogan srpske kompanije (s kojom će se spojiti) koji glasi “svetsko, a naše”. Pre toga, međutim, trebalo je srediti vlastito dvorište.

Tajni pregovori

Za dve nedelje vlasnici Merkatora - država Slovenija, Istrabenc i Pivovarna Laško - skovali su plan kako da se odbrane od udruženih beogradskih igrača Miškovića i Beka. Prvi od tri strateška poteza tog plana bio je dokapitalizacija Merkatora za koju je bila zadužena državna naftna kompanija Petrol. Šta je time postignuto, najbolje je za Ekonomist magazin objasnio jedan od ključnih ljudi (zahtevao je anonimnost) iz tima Mišković-Beko: “Posle odluke da se Merkator dokapitalizuje parama Petrola - ni jedna firma više ne može da ugrozi i uznemiri vlasničku većinu države u Merkatoru. Povećanjem kapitala podigli su i cenzus za preuzimanje”.

Drugi ključni potez bio je odluka kompanija Istrabenc da objavi ponudu za otkup akcija firme Droga-Kolinska u kojoj već raspolaže sa 55,63 odsto vlasništva. Time je Igor Bavčar, kao predsednik Uprave Istabenca, preuzeo kompletan nadzor i nad dve srpske kompanije u kojima Droga-Kolinska ima vlasništvo - Grand-prom i Soko-Štark.

Da bi otklonio pretnje Miškovića i Beka da će, ukoliko budu sprečeni da kupe akcije Merkatora, iz srpskih trgovačkih lanaca Delta, Pekabeta i C market izbaciti proizvode kompanija u sastavu Istrabenca, Bavčar se odlučio za treći važan potez - da strateški partner Merkatora u regionu bude srpska trgovačka kompanija Rodić M&B. Kakvu je to reakciju izazvalo u “konzorcijumu Mišković-Beko” najbolje svedoči prva reakcija (usput začinjena sočnom psovkom): “Slovenci su našli nove Brankoviće, to je priča sa kosovskim epilogom”.

Gotovo je neverovatno, a izgleda da je tačno, da Mišković i Beko, koji važe za odlično informisane poslovne ljude, nisu imali pojma da njihov (u to vreme) najbolji slovenački poslovni prijatelj Igor Bavčar o regionalnom pozicioniranju Merkatora istovremeno u Beogradu pregovara sa Deltom, a u Beču od sredine prošle godine sa novosadskom firmom Rodić M&B.

Zato je 14. aprila šok bio kompletan kad je objavljena vest da su u Beču kompanije Merkator i Rodić M&B sklopile savez o strateškom povezivanju i o tome potpisale Protokol o saradnji (odnosno Pismo o namerama) koji podrazumeva da će Merkator uskoro preuzeti značajan udeo u vlasništvu Rodić M&B trgovine i da će Rodić M&B postati jedan od vodećih akcionara u najvećem slovenačkom trgovinskom lancu. Slovenački mediji odmah su zaključili da vlasničko povezivanje vojvođanske(!!!) i slovenačke firme u potpunosti odgovara i većinskim vlasnicima Merkatora - koparskom Istrabencu i Pivovarni Laško i da je namera da se povezivanjem tih kompanija pojača “njihova pozicija vodećeg trgovinskog lanca u regionu”. Naravno da je najveće interesovanje za ovaj projekat vezano za formulacije “značajan udeo” i “vodeći akcionar”, odnosno za količinu vlasništva koje su kompanije dobile jedna u drugoj. U firmi Rodić M&B tvrde da su posle potpisanog Protokola započeli tehnički i ekspertski pregovori koji treba da odgovore na mnoga pitanja poslovanja i performansi ove dve kompanije, a posle tih razgovora koji bi mogli da traju do pet meseci - kupoprodajnim ugovorom biće i definisana visina vlasništva jedne kompanije u drugoj i obrnuto.

Konkurencija s Novog Beograda tvrdi (krugovi bliski Miškoviću i Beku) da su Slovenci pristali na zvaničan model “akcija za akciju” samo da bi umirili srpsku javnost. A da prema aneksu (koji je još tajni dokument) Protokola, Slovenci zadržavaju pravo preče kupovine ako se Rodići odluče da prodaju svoje akcije u Merkatoru, ali po ceni po kojoj su kupili te akcije.

Nostalgija i zavist

U kompaniji Rodić M&B ne kriju zadovoljstvo zbog tako značajnog partnerstva, ali ipak s izvesnom nelagodom konstatuju kako su oni zapravo stekli “kolateralnu korist” iz još aktuelnog “rvanja” Miškovića i Beka sa Merkatorom. Rodići ni preko svog portparola ne žele da komentarišu često prisutnu tezu u srpskoj javnosti da iza njih stoji Milan Beko, a Ekonomist je dobio uveravanja iz pouzdanih izvora novosadske i beogradske poslovne zajednice da Rodići i Beko nemaju nikakve dodirne tačke u ovom poslu.

Na pitanje EM da li je Rodić M&B namerom da uđe u strateško partnerstvo sa Merkatorom ugrozio Miškovićevu Deltu i Milana Beka da postanu suvlasnici slovenačkog trgovca, u zvaničnim krugovima kompanije Rodić M&B dobijen je sledeći odgovor: “Našim dogovorom sa Merkatorom nisu ugrožene ambicije drugih srpskih firmi za saradnju sa tom slovenačkom kompanijom. Naprotiv, mi smo srpskom tržištu poslali pozitivan signal da ima prostora za saradnju. Uostalom, akcije Merkatora su na tržištu i ko je zainteresovan, neka ih kupuje”.

Rodići inače smatraju da im strateško partnerstvo sa Merkatorom donosi nekoliko važnih poslovnih, ali i finansijskih poena. Kao prvo ističu prenošenje iz Evropske unije (Ljubljane) u Novi Sad evropskog poslovnog nou-hau, a zatim i priliku da budu odskočna daska za regionalno tržište. I ne manje značajna dobit je - bolje finansijsko poslovanje. Naime, kompanija Rodić M&B očekuje ove 2006. godine prihod od 360 miliona evra; prognoze su da će prve godine saradnje sa Merkatorom prihod biti 500 miliona evra, a druge godine između 800 miliona i milijardu evra.

I javnost i poslovna zajednica s pažnjom očekuju reakciju moćne Delte i, na poslovne avanture uvek spremnog, Milana Beka. Iz krugova bliskih Miškoviću i Beku čuje se da za sada neće biti kompanijskog odgovora na izazov spajanja Merkatora sa Rodić M&B. “Mi čekamo da odgovori naša država i uradi bar onoliko koliko je slovenačka država uradila za svoje kompanije. Slovenija planski radi i sa puno para podržava širenje svoje privrede na regionalno tržište. Da li ima šanse da Srbija, osim deklarativne, pruži i još neku podršku svojim preduzećima da stvore jake regionalne kompanije. Zašto, na primer, država Srbija nije pomogla svom Telekomu da kupi crnogorski Telekom, ili zašto srpske firme uz pomoć države ne kupuju hotele u Crnoj Gori? Ako ne možemo da se odupremo ujedinjenom nastupu slovenačke države i slovenačkih firmi, evo neka dođe Radenska i daćemo joj za džabe Knjaz Miloš”, rukavica je koju su ova dvojica biznismena bacila u lice Vladi Srbije. Ima, međutim, i posmatrača koji ovu “rukavicu” tumače kao znak monopolističke razmaženosti tandema Mišković-Beko posle “moralne” podrške koju su dobili od srpskog premijera Vojislava Koštunice i ministra finansija Mlađana Dinkića. Ima i analitičara koji upozoravaju da je Miškovićeva Delta potpuno privatna firma u kojoj srpska država nema vlasništvo kao što slovenačka država ima vlasnički udeo u Merkatoru i da po tom principu Mišković i Beko traže “preko hleba pogaču”.

Činjenica je, ipak, da mnoge srpske kompanije i poslovni ljudi s nostalgijom i zavišću gledaju na ulogu slovenačke države u slučaju Merkatora. I iz kompanije braće Rodić može se čuti nešto od one kritičke retorike državi koju koriste Mišković i Beko: “Potrebna je podrška Vlade za primenu regionalne integracije, odnosno zone slobodne trgovine i za približavanje regiona Evropskoj uniji”.

Džoker iz Hrvatske

Naravno da povezivanje Merkatora sa trgovačkim delo kompanije Rodić M&B nije moglo da prođe bez spekulacija o “trgovačkoj predigri suštinskog udruživanje Pivovarne Laško (jednog od vlasnika Merkatora) i Pivare MB (jedne od firmi u vlasništvo braće Rodić).

Slovenački mediji poslednjih dana utrkivali su se u “ekskluzivitetima” tog tipa, da bi ljubljanski dnevnik Finance objavio (18. aprila) kako saznaje iz dva nezvanična izvora da će uskoro biti potpisana i namera o ulasku Laškog u Pivaru MB. Centralni slovenački dnevni list Delo piše ovih dana da bi ulaskom u Pivaru MB, nakon serije bolnih poraza, Laško sebi konačno omogućilo proizvodnju na srpskom tržištu.

(Ivica Todorić)

Prema informacijama bliskim Delti i Milanu Beku, Pivovarna Laško odustala je od kupovine Pivare MB jer su Rodići “zacepili” cenu veću od 300 miliona evra, što nije htela da plati ni Hajneken. U kompaniji braće Rodić jedino su spremni da kažu je da spajanje trgovačkih kuća ne znači i spajanje pivara i da to nije uvezana priča. “Za saradnju sa Pivarom MB zainteresovane su najveće svetske pivarske kompanije, a Laško je jedna od svetskih kompanija. Ne isključujemo mogućnost da će se spajanje i pivara dogoditi u budućnosti, ali sada to nije predmet pregovora sa Merkatorom”, kažu u Novom Sadu.

Iako je priča stara bar nekoliko meseci, prvu vest o mogućem povezivanju dve pivare objavio je 22. marta hrvatski Poslovni dnevnik. Iz toga se može izvući zaključak da i poslovna javnost u Hrvatskoj pomno prati slovenačko-srpske ekonomske odnose. To je i razumljivo, jer je u početnim kombinacijama regionalnog udruživanja kao mogući partner Merkatora i Delte spominjana i kompanija Agrokor hrvatskog biznismena Ivice Todorića. Ni do danas nije potpuno jasno da li su (već uveliko prevaziđene) finansijske nevolje Agrokora bile stvarni razlog za privremeno isključivanje Todorića iz igre. Najnovija događanja, međutim, naterala su strateške analitičare iz tima Mišković-Beko da zaključe kako Slovenci podizanje performansi Merkatora kao regionalne trgovačke kompanije ne mogu da izvedu bez tržišta Hrvatske i tamošnjih poslovnih partnera. Procene Miškovićevih i Bekovih stratega govore da će Merkator u Hrvatskoj tipovati na trgovački lanac Getro. Takva procena s druge strane mogla bi da znači da bi tandem Mišković-Beko mogao ponovo da zaigra na dobitnu kombinaciju sa Agrokorom i Ivicom Todorićem.

Tako bi na prostoru nekadašnje Jugoslavije privremeno nastala dva moćna trgovačka lanca koji bi samo do određenog perioda mogli biti konkurenti, jer će ih mnogo veći multinacionalni trgovački sistemi na kraju saterati uza zid i naterati da se ujedine.

Prvobitna ideja o spajanju razmenom akcija Merkatora, Agrokora i Delte nije još definitivno zaboravljena. Možda je taj projekat, baš zato što je iz beogradske Delte pretenciozno lansirano njegovo ime - Herkul, mogao u delu poslovnih krugova zemalja regiona da bude doživljen kao produžena ekonomska ruka srpske imperijalne politike. Očišćen od politike i nacionalnih natruha, kao čista i isključiva biznis vizija on jeste kompatibilan sa projektom skromnijeg naziva koji je lansirala Evropska unija pod imenom Zona slobodne trgovine na zapadnom Balkanu. Ako je “Herkul” nekoga možda i uplašio, onda bi CEFTA (odmah posle ovog, na narednim stranama Ekonomist magazina je tekst posvećen toj temi) morala da obraduje ozbiljne poslovne ljude u regionu. A da bi oni u budućnosti zaista bili srećni, upravo sada moraju da razmeste karte i definišu svoje pozicije na tržištu pred konačni evropski rasplet u regionu zapadnog Balkana.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu