Skladišta javna, a problem privatan - Koliko sistem javnih skladišta i kratkoročna kreditiranja rešavaju muke srpskih poljoprivrednika?

Sigurnost prinosa poljoprivrednih proizvođača, bolji uslovi prodaje i lakši dolazak do kredita komercijalnih banaka, samo su neki od ciljeva koje je Ministarstvo poljoprivrede želelo postići pokretanjem projekta sistema javnih skladišta.

Taj sistem je zasnovan na Zakonu o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode, donet 2009. godine, koji predviđa licenciranje javnih skladišta, čime se u sistem uključuju samo skladišta koja ispunjavaju kriterijume uspešnog finansijskog poslovanja i visokih tehničko-tehnoloških performansi skladištenja.

Za razliku od privatnih skladišta, koja izdaju samo potvrdu o prijemu, javna skladišta emituju robni zapis (skladišnicu), koji je hartija od vrednosti i njime se može trgovati. Robni zapis se izdaje deponentu poljoprivrednih proizvoda tj. poljoprivrednim proizvođačima, a omogućava im raspolaganje uskladištenom robom, bez fizičkog kontakta sa robom. Najjednostavniji način iskorišćenja robnog zapisa za poljoprivrednike jeste zaloga nad uskladištenom robom, radi podizanja povoljnog kratkoročnog kredita.

Robni zapis bi tako za banke trebao da predstavlja mnogo sigurnije sredstvo obezbeđenja u odnosu na druge vidove ručne zaloge.

Sigurnost za sve učesnike garantuje Kompenzacioni fond, koji deponentu garantuje isplatu štete nad deponovanim proizvodima, ukoliko štetu ne isplati samo skladište.

Država, odnosno Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, podržava sistem kroz sistem subvencija za sve kategorije učesnika.

U celu priču oko promocije javnih skladišta u Srbiji, uključile su se i međunarodne finansijske intitucije , pre svih Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), sa kojom je Ministarstvo potpisalo memorandum, kojim se predviđa usmeravanje kreditnih linija ka bankama, koje odobravaju kratkoročne kredite poljoprivrednim proizvođačima, po osnovu robnog zapisa.

EBRD je do sada odobrila 70 mil EUR za četiri banke u Srbiji u cilju podele rizika kod kreditiranje poljoprivrednih kratkoročnih kredita potrebnih za obrtni capital.

Danas, dve godine nakon donošenja Zakona, postavlja se pitanje da li je on uspešno implementiran, koliko je promocija javnih skladišta pomogla srpskim seljacima i da li je finansiranje kratkoračnih kredita najbolji izbor za ulazak "stranog novca" u naš agrar?

Privatna Vs Javna skladišta

(Miloš Milovanović)

Pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović rekao je za "eKapiju" da je sistem javnih skladišta još uvek u pilot fazi, koji je pravu operacionalizaciju doživeo 2010-2011. godine.

- Sistem mora biti dodatno promovisan, popularizovan. Međutim, mislim da je pogrešna interpretacija kada se od ovog sistema očekuje da u sebe primi svu količinu proizvoda koja se pojavi na tržištu. Ovaj sistem jeste alternativa, on je zgodan da bi privukao određenu količinu robe sa tržišta u trenutku kad je ima najviše (i tada utiče na cenu) i njegova funkcija uopšte nije da primi sve. Svakako da ovaj sistem mora biti omasovljen u pogledu broja skladišta, proizvođača i banaka koje su njegov deo – kaže za naš portal Milovanović.

Prema njegovim rečima, druga dobra stvar sistema je ta što promoviše kod banka poljoprivrednike kao lica koja mogu da koriste kredite, odnosno da stvore kreditnu istoriju koja će se preneti na njihovo kasnije poslovanje sa bankama nevezano od sistema javnih skladišta. Konačno, kaže Milovanović, na ovaj način plasira se novac u poljoprivrednu proizvodnju, i sistem tako dozvoljava proizvođačima da kada izađu iz jedne proizvodnje mogu svoja sredstva nesmetano da plasiraju u neke druge poljoprivrene proizvodnje.

Sa druge strane, vlasnici privatnih skladišta često nude aranžmane koji podrazumeva najveću cenu za proizvod u period od kada ste ga predali otkupljivaču do perioda kada odlučite da prodate robu. Ovo seljaci nazivaju "predajom robe na čuvanje" i često ovakvi aranžmani ne nose troškove sušenja i čuvanja robe.

Međutim, istina je da je ovo veoma rizičan aranžman jer poslovanje otkupljivača nosi veoma veliku dozu rizika i obećanje koje on teško može ispuniti ukoliko mu tržište "ne ide na ruku".

U idealnom sistemu, "seljaku" opet deblji kraj

Iskustva velikog broja proizvođača srednjeg i nižeg nivoa kazuju nam da sistem javnih skladišta još ne funkcioniše u punoj meri. Pre svega, postoji veliko ograničenje kapaciteta javnih skladišta, zatim, kako kažu proizvođači, tu su i relativno visoki i za sada neprihvatljivi troškovi skladištenja.

Kako za naš portal kažu proizvođači iz Vojvodine, glavna prednost je ta što sa svojom robom mogu lakše da upravljaju u smislu prodaje. Naime skladišnice (robni zapisi) im garantuju da će putem Produktne(robne) berze biti uvek sigurni da dobijaju najbolju cenu za svoju robu. Kako kažu, garancija države kao sigurnost za predatu robu im je veoma bitna.

Sa druge strane, prednost privatnih otkupljivača je što oni mogu u vezanim aranžmanima sa nabavkom repromaterijala i mehanizacije da daju mnogo povoljniju ponudu za seljake.

"Strani novac" za kratkoročne kredite- najbolja opcija ili ne?

Kada je nedavno EBRD, posle Societe, Credit Agricole i Banke Intesa odobrila i Erste banci 20 mil EUR za podelu rizika kod finansiranja kratkoročnih kredita, nametnulo se pitanje ko takvim aranžmanom ima realne koristi? Banke, koje, kakao poljoprivredni kažu, imaju "masne" kamate ili proizvođači?

Na pitanje da li bi bilo bolje das u taj novac usmerili na dugoročno kreditiranje poljoprivrede, kredite na 10-20 godina , uz niže kamatne stope, direktor Agrobiznis sektora EBRD-a Gilles Mettetal u intervjuu za naš portal je rekao:

- EBRD obezbeđuje direktno dugoročno finansiranje uglavnom za velike poljoprivredne kompanije u Srbiji, dok se do malih i srednjih kompanija u tom sektoru dopire preko namenskih kreditnih linija odobrenih lokalnim komercijalnim bankama. Ili, putem ustanovljenih instrumenata za zemlje Zapadnog Balkana za finansiranje projekata vrednih do 10 mil EUR direktno od strane EBRD-a, kroz donekle unapređenu proceduru. Srbije jeste i ostaće naše centralno tržište, na kojem smo već odobrili 360 mil EUR za 29 projekata samo u poljoprivrednom sektoru.

Svaki novac koji se plasira u poljoprivredu , koji dolazi od banaka, bez obzira da li je on subvencionisan sredstvima naše Vlade, Ministartva poljoprivrede ili sredstvima EBRD-a je više nego dobrodošao, imajući u vidu potrebu za finanijskiim sredstvima po subvencionisanim cenama za plasman u oblasti poljoprivredne proizvodnje – izričit je Miloš Milavanović, po osnovu istog pitanja.

I vlasnik "MK grupe" Miodrag Kostić, koji osim "kralja šećera" važi i za vlasnika najviše oranica u Srbiji, ocenjuje potez EBRD kao dobar.

- Iako finansiraju potrebe za kratkoročnim obrtnim kapitalom, suština takvih kredita je stvaranje infrastrukture uz koju bi banke lakše pristupile tom tržištu. Sada komercijalne banke imaju problem jer nemaju tu infrastrukturu i te kolaterale da bi mogle da odobravaju više kredita poljoprivredi. Mislim da će taj relativno mali iznos koji će pomoći razvoj infrastrukture kroz skladišnice, omogućiti i drastično veće finansiranje od strane banaka kada te skladišnice zažive kao vrednosni dokument - rekao je Kostić nedavno za "eKapiju".

Prognoze

Iskustav iz regiona i prognoze naših agrarnih stručnjaka, ipak , kazuju da će sistem javnih skladišta i trgovanje na robnoj berzi dobijati na intenzitetu kako se više bude industrijalizovala i komercijalizovala naša poljoprivreda. Kako se budu ukrupnjavali posedi i količine proizvedene robe kod pojedinaca, tako će sve više biti interesovanja za robnu berzu i načine da se upravlja ogromnim količinama robe.

Osim toga, kako banke i finansijske organizacije budu pratile evoluciju robnog tržišta u Srbiji zavisiće i tempo rasta. Tu pre svega mislimo na pojavu derivata i izvedenih finansijskih instrumenata prodaje unapred na zeleno opcionih ugovora itd. Ne treba zaboraviti ni koliko je bitna integracija našeg robnog tržišta sa svetskim .

Na kraju regulator tržišta mora da ima u vidu i da se stepen konkurencije održi na prihvatljivom nivou, odnosno da umesto jednog izvoznika bude što je moguće više, kao i nemamao samo jednog brokera (trader) na robnoj berzi nego više njih. Tek to će, verujemo, motivisati ljude da više koriste robnu berzu i javna skladišta.

J.Đ.