Đajić: Metalne šine i staklo su povećale težinu nadstrešnice bar za trećinu

Da je urađeno sve što je traženo možda se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila. Podizvođačka firma Starting iz Batajnice ignorisala je sve to što su tražili ljudi angažovani za nadzor radova. Ponašali su se bahato i neprofesionalno, ali im je to tolerisano. Još ne znam zbog čega, ističe inženjer geologije Zoran Đajić, koji je do juna 2023. radio na rekonstrukciji zgrade železničke stanice u Novom Sadu kao konsultant za kamen.

Njega je o rušenju nadstrešnice, koja je usmrtila 14 ljudi, obavestio je jedan od radnika, a čim je čuo izjave političara da je nadstrešnica pala jer na njoj ništa nije rađeno, rešio je da javno progovori.

- Nisam mogao da dozvolim da nas o ovome lažu u oči. Utege koje su držale nadstrešnicu iščupale su se direktno iz krova. One su bile projektovane da drže nadstrešnicu, koja je imala sedam ili osam šupljih polja širine i dužine od četiri metra, a oni su ih pokrili metalnim šinama i odozgo postavili teško staklo. Ta dodatna konstrukcija povećala je težinu nadstrešnice bar za trećinu, a možda i više - kaže Đajić, uz opasku da bi arhitekta koji ju je projektovao, sigurno stavio i potporne stubove da nije bilo tih praznih polja.

- Na drugom delu stanične zgrade, gde se nalazi restoran, nastavak nadstrešnice je na stubovima i on je ostao na svom mestu. Pao je samo deo nadstrešnice koji je bio dodatno opterećen. Kada smo proveravali u kakvom je stanju mermer na fasadi i došli do krovnog dela, tražio sam da se skine pročelje i očisti od đubreta, tog lošeg betona i da se stave nove ploče, ali oni to nisu hteli. Firma Starting, prvi podizvođač, nije to htela da uradi, iako sam to nekoliko puta zahtevao, videvši kakvo je stanje betona ispod mermernih ploča sa strane, na samom početku pročelja - objašnjava Đajić.

Na pitanje šta je rekao sudskim istražiteljima, Đajić kaže da je naveo da se videlo da je beton iza skinutih mermernih ploča sa pročelja propao, da su se tu nalazili zgužvani prazni džakovi od cementa i da je bilo logično da se nešto preduzme, jer je mesto gde su sajle bile zakačene u neposrednoj blizini.

- Da smo to skinuli, možda bismo videli da su sajle korodirale i verovatno nikome ne bi palo na pamet da strukturu koju su nosile dodatno opterećuje. Nažalost, umesto da taj mermer skinu, oni su ga samo prefarbali. Od prvog dana do svedočenja na sudu govorio sam samo istinu, jer osećam odgovornost i ne smem da ćutim u ovakvoj situaciji. Imao sam priliku da se uverim da to nije bio slučaj sa svima koji su davali izjave i insistirao sam da se to ispravi. Istražitelji su rekli da će proveriti iskaze tih ljudi, a ja sam se ponudio da nas suoče, jer znam šta je rađeno, a šta nije. Imam i fotografije koje to mogu da potvrde. Stekao sam utisak da istražiteljski tim ima želju da posao uradi kako treba. Rekli su mi da sam jedan od retkih koji se sam javio, jer mnoge ljude sa kojima žele da razgovaraju, ne mogu da dobiju. Dva dana pre nesreće moja ćerka sa unucima je bila na toj stanici, u petak su štrajkovali prosvetari, a šta bi se desilo da nisu… stanica bi bila puna dece… - upozorava Đajić.

Kako precizira, na zgradi je ugrađeno 12 vrsta kamena iz cele bivše Jugoslavije.

- Ona je završena 1965, za 15 meseci je sazidana, a danas ne može takva zgrada za 15 godina da se napravi da valja. Kada je počela rekonstrukcija i kada su sklopljeni ugovori sa Kinezima, nisu znali šta da rade sa kamenom. CIP je onda rekao da sam im bio konsultant na projektovanju i da mogu da angažuju mene ili nekog drugog. Bavim se kamenom od 1986, u Veroni imam svoj sajt Kamen Srbije, na sajmu građevinarstva imamo svoj sajam Stone Expo Srbija. Pozvali su me, potpisali smo ugovor i počeo sam da kontrolišem radove od prvog dana. Skinuli smo 80% kamena i videli da je podloga ispod bila đubre, pa smo naredili da se skine sve. Tamo gde je podloga bila dovoljno dobra, to smo omalterisali, a tamo gde nije radili smo metalnu potkonstrukciju od aluminijuma, sekli kanale u pločama i nizali ih na potkonstrukciju - napominje on.

Dodaje i to da nije bilo objašnjenja zašto nije zamenjen kamen na pročelju zgrade.

- Za pročelje je bilo neophodno da se napravi velika skela, jer je bilo nemoguće da se ploče skidaju odozgo, sa krova. Jedan od velikih problema, o kome niko neće da priča je da se krovna podizvođačka firma Starting iz Batajnice povremeno na projektu ponašala kao da je investitor. Ignorisala je to što sam tražio, pa im je to isto tražio nadzor i oni to opet nisu hteli da urade. Nadzor to nije mogao da im naredi. Starting se ponašao bahato i neprofesionalno, ali im je to tolerisano. Nije mi poznato zbog čega. Ne znam ko je iza njih stajao da bi mogli tako da se ponašaju. Bilo ko drugi ne bi mogao sebi to da dozvoli, jer bi izgubio posao. Oni su se ponašali kao da je to njihova kuća. Pitao sam kako je to moguće, ali niko nije želeo da mi kaže šta je posredi. Bilo je mnogo podizvođača, a puno ljudi nije ni znalo da su oni angažovani, iako su bili glavni podizvođač, u hijerarhiji odmah ispod kineskih firmi koje su dobile posao. Za njih nisu znali ni istražitelji kojima sam dao iskaz. Pre prvog otvaranja, uoči izbora, radilo se 24 sata dnevno da se to našminka i onda su dolazile firme koje nisu imale veze sa projektom, koje je plaćao grad da šminkaju i peru prozore. Znam da je to pranje prozora plaćeno oko milion dinara. Dolazili su i kod mene da mi kažu da će oni da čiste i kamen. Nekoliko puta čistili su kamen koji smo mi posle bacili, jer je bio neupotrebljiv. Iz pijeteta prema žrtvama ne želim danas da govorim o tome kako se trošio novac, ali biće i za to prilike - ističe Đajić.

Kako kaže, fotografije i izveštaj o lošem stanju gornje nadstrešnice dostavio je 7. februara 2023. i tada je dao nalog da se skine celo pročelje, da se sve to očisti i stave nove ploče.

- To nikada nije urađeno, iako je bilo deo projekta. Da je to urađeno izvesno da bi se videlo kakvo je stanje vezivanja utega koje su nosile donju nadstrešnicu. To, naravno, nije bio moj deo posla, ali bi zamena ploča na pročelju definitivno bila šansa da se proveri stanje utega - navodi on.

Đajić ukazuje i da je Srbija uzela kredit od Kine i pristala na to da 51% svih poslova moraju da vode kineske firme.

- Kada se fakturiše posao, naš podizvođač ispostavi račun na 250 EUR za nešto što ga objektivno košta 100 EUR, kineska firma to podigne za 20% i dostavi ga krovnoj kineskoj kompaniji, koja podigne cenu za 100% i pošalje račun ministarstvu. Ono zatim šalje pare Železnicama Srbije, koji ih prosleđuju kineskoj kompaniji, a oni naše podizvođače ne isplaćuju po šest meseci. Tako to funkcioniše - naglašava Đajić.