Raste cena suncokretovog ulja - Litar i do 193 dinara

Uoči sezone slava i praznika, cena jestivog ulja u prodavnicama dostigla je 193 dinara po litru, koliko košta u pojedinim trgovinskim lancima.

Kada je krajem maja 2023. godine Vlada Srbije ukinula ograničenje cena jestivog suncokretovog ulja, ona je bila ograničena na maksimum 219,99 dinara po jednom litru. Potrebe za ovim ograničenjem tada više nije bilo, jer je cena na svetskim berzama – zbog povećanja ponude ove uljarice iz Ukrajine i Rusije – pala.

Podsetimo, u oktobru 2021. cena suncokretovog ulja je dostizala i 225 dinara, ubrzo je usledila državna uredba i ograničenje cena nekih osnovnih životnih namirnica – između ostalog i ovog ulja.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže da su potrošačke navike građana Srbije okrenute ka suncokretovom ulju – prema gruboj proceni koristi ga oko 90% potrošača.

- Ovde, kada kažemo jestivo ulje, mislimo na suncokretovo. A, suncokretovo ulje u svetskoj proizvodnji ulja učestvuje tek oko 9%. Najzatupljenije je palmino, pa sojino - kaže Galetin objašnjavjaući da sektor uljarstva funkcioniše kao celovit organizam.

Suncokret je, ukazuje, jedina uljarska kultura u strukturi cele svetske proizvodnje u uljastvu – koja je imala podbačaj ove godine u odnosu na 2023 – "sve ostale kulture su imale bolji prinos u odnosu na prošlu godinu".

- Proizvodnja suncokretovog ulja je podbacila u celom svetu – pre svega u Ukrajini, delimično i Rusiji. I u Rumuniji, koja je veliki proizvođač ulja, ostvareni su lošiji prinosi suncokreta. Sve zajedno dovelo je do toga da će Srbija ove godine moći da se pokrije svojim bilansima ili možda morati nešto malo da uvozi za domaće proizvodne kapacitete - navodi Galetin.

Trenutno najjeftiniji litar može da se pronađe po 139 dinara i tu je reč o robnoj marki jednog trgovinskog lanca.

- Doduše, suncokret je "skinut" još u avgustu, nikada nismo imali raniju žetvu. Od tada do sad je prošlo tri meseca, tako da je prošao prvi udar ponude i proizvodnje suncokretovoj ulja i već sada uljare preuzimaju kontrolu nad tržištem u tolikoj meri da više ne zavise od dobavljača – oni su suncokret uzeli sa tržišta, imaju sirovinu i više nemaju problem nabavke suncokreta. I, tu više ne "radi" relacija primarna proizvodnja – prerađivač, sada isključivo prerađivač diktira na neki način cenu suncokretovog ulja - ukazuje Galetin.

On objašnjava da je u Srbiji industrija uljarstva ipak i dalje oligopolno tržište – "ono nije sasvim monopolisano kao kod drugih kultura".

- Uljari imaju jednu relativno lagodnu poziciju da mogu da se, uslovno rečeno, "igraju" sa cenom i da "ispipavaju" finansijske kapacitete tražnje. Uvek ćemo imati situaciju, pogotovo u nekim sezonskim periodima najvećih udara tražnje – kao sada što je ovaj sada pred slave i praznike – da je povećana tražnja za uljem i naravno na da na to reaguju uljare i da dižu cenu. Nema razloga da kupujemo ulje po 230, 240 ili 250 dinara. U svakom slučaju, uljare su napravile svoju kalkulaciju da ne gube sa cenom od 160, 170, dinara i još sa nekom super zaradom eto nam cene od 180, 190 i 200 dinara - navodi Galetin.

U celom lancu "od njive do trpeze", ističe, najveći rizik da podnese gubitak ima primarni poljoprivredni proizvođač.

- Otkupljivač će otkupiti suncokret, dodati nešto svoje, prerađivač će to ulkalkulisati dobiti još više cenu, prodaće nekom trgovcu koji će ugraditi maržu… Jedini koji u tom lancu nosi neki rizik je primarni poljoprivredni proizvođač koji je na vetrometini, nezaštićen, zavisiće od cena na svetskim berzama – a to je sistem spojenih sudova: u nekim godinama može da zaradi, ali i da bude na pozitivnoj nuli. Svi ostali u lancu imaju zaradu – manju ili veću, ali je imaju - ukazuje on.