Međunarodne NVO traže da se poljoprivrednicima da novac iz fondova za klimatske promene

Dok se o budućnosti finansiranja klime, poljoprivrede i dekarbonizacije odlučuje na klimatskoj konferenciji COP29 u Bakuu, više desetina nevladinih organizacija iz sveta pozvalo je danas da se poljoprivrednicima osigura novac iz fondova za saniranje posledica klimatskih promena.

U setu preporuka za politiku Okvirne konvencije o klimatskim promenama UN, predstavljenom na konferenciji COP29, 78 nevladinih organizacija ukazuje da je za saniranje posledica klimatskih promena nužno da se uvedu regenerativne agroekološke prakse.

Među tim merama su regenerativna poljoprivreda, agroekologija i održivi sistemi upravljanja zemljištem koji povećavaju organsku materiju i život u poljoprivrednim zemljištima, čime se podržava biodiverzitet, sekvestracija ugljenika, obnova ekosistema i zdraviji prehrambeni sistemi uz doprinos globalnoj otpornosti na klimu, navodi se u saopštenju nevladinih organizacija.

Nevladine organizacije, među kojima su Sejv soil (Save Soil), 4per1000 i Grupa SEKEM, ocenjuju da bi sprovođenjem tih preporuka bio rešen ključni jaz - dok mali poljoprivrednici proizvode trećinu svetske hrane, oni primaju manje od jedan odsto globalnog finansiranja za saniranje posledica klimatskih promena, uprkos njihovoj ključnoj ulozi u prehrambenoj sigurnosti i bezbednosti životne sredine.

U svetu je, prema tim nevladinim organizacijama, degradirano 40% globalnog zemljišta, dok je 90% površinskog sloja Zemlje u opasnosti da bude degradirano do 2050. godine.

Sprovođenje regenerativnih agroekoloških praksi širom sveta moglo bi doprineti sekvestraciji ugljenika od 27%, potrebnog za zaustavljanje globalnog zagrevanja na nivou ispod dva stepena Celzijusa, navele su te organizacije, koje upozoravaju da nedostatak finansijske podrške ograničava mogućnost poljoprivrednika da pređu s konvencionalnih praksi koje degradiraju tlo.

Za rešenje tog problema nevladine organizacije su na COP29 tražile da se poljoprivrednicima omogući pristup fondovima za saniranje klimatskih promena. Predstavnik inicijative Sejv soil Anand Etiradžalu rekao je da su te preporuke "brak" između ekonomije i ekologije.

- Dok regenerativne poljoprivredne prakse obuhvataju drveće i životinje i povećavaju kvalitet tla, one takođe povećavaju produktivnost useva i neto prihod farmera - kazao je Etiradžalu.

Regenerativni poljoprivrednik iz Nemačke Benedikt Bosel, osnivač fondacije Fink (Finck), navodi da su te mere hitno potrebne za obezbeđivanje hrane širom sveta i za zaštitu od klimatskih šokova kao što su suše i šumski požari.

Prema rečima Paula Lua, izvršnog sekretara organizacije 4per1000, da bi se obnovilo tlo, "finansiranje klimatskih promena mora uglavnom da se preusmeri na male poljoprivrednike, koji su na prvim linijama obnove tla, i koji imaju drastičan nedostatak sredstava".