Uloga privrednika značajnija od sporazuma - Slovenački investitori zaintersovani za solarne i mini hidroelektrane u Srbiji

Srbija i Slovenija imaju velike mogućnosti za unapređivanje privredne saradnje, posebno u oblastima energetike i poljoprivrede, rekla je potpredsednica Vlade Srbije za privredu i regionalni razvoj, Verica Kalanović, na jubilarnom 90. sastanku Slovenačkog poslovnog kluba (SPK) koji je 3. novembra 2011. po tradiciji održan u beogradskom hotelu "Continental".

Kalanović je istakla da je Srbija bogata obnovljivim izvorima energije a da su takve potencijale prepoznali investitori iz Slovenije, koji su zaintersovani za solarne i mini hidroelektrane.

Saradnja dve zemlje je "intenzivna, dinamična i u usponu", ali, kako je Kalanović naglasila, slovenački privrednici su u znato većoj meri prisutni u Srbiji nego srpske firme u Sloveniji.

- U Srbiji posluje veliki broj slovenačkih firmi, dok osim "ComTrade-a" i kompanije "Nectar" koja je nedavno kupila "Fructal", u Sloveniji posluje tek nekoliko firmi iz Srbije. Ne smemo dopustiti da put saradnje bude jednosmeran – istakla je Kalanović.

Slovenija je ipak važan spoljnotrgovinski partner Srbije. U ukupnom srpskom izvozu, u 2010, Slavenija zauzima značajno osmo mesto, a u ukupnom uvozu deseto mesto, navela je Kalanović.

Potpredsednica Vlade je kazala da postoji trend rasta ukupne robne razmene i da je u prvih osam meseci ove godine ona iznosila 682 mil USD, za 17,4% više nego u istom periodu 2010. godine.

Slovenačka ulaganja u Srbiju od 2000. iznose 950 mil EUR, što tu zemlju svrstava na osmo mesto po stranim inevsticijama u Srbiji.

Kako je navela, Slovenija Srbiji otvara vrata za ulazak u EU, a Srbija za Sloveniju predstavlja ulaznicu na tržište od oko milijardu ljudi s obzirom na to da Srbija ima zonu slobodne strgovine sa zemljama Centralne Evrope (CEFTA), kao i zaključene sporazume o slobodnoj trgovini sa zemljama Evropske unije (EU), Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, Turskom, zemljama članicama Zone slobodne trgovine u Evropi (EFTA) i preferencijalni tretman za izvoz u Sjedinjene Američke Države- naglasila je Kalanović.

- Srbija ima stabilan i održiv rast i stabilizovanu inflaciju, kao i program koji podržava strana ulaganja - istakla je Kalanovićeva i pozvala slovenačke firme da ulažu u Srbiju.

Na jubilarnom sastanku Slovenačkog kluba govorio je i direktor ekonomskog programa Centra za novu politiku, Goran Nikolić, koji je izneo mišljenje da bi Srbija trebalo da uvede fiksni kurs dinara, ističući da Narodna banka Srbije (NBS) neće uspeti da ostvari ove godine predviđenu inflaciju od 4,5 plus, minus 1,5%.

-U Srbiji već šest godina, postoji formalno i neformalno ciljanje inflacije od čega je NBS samo dve godine uspela da pogodi - rekao je Nikolić.

- Ukoliko bi Srbija uvela fiksni kurs dinara do ulaska u Evropsku uniju, četiri do pet godina kasnije inflacija bi bila svedena na4%, što bi bilo dugoročno održivo - objasnio je.

Nikolić je kazao da bi u tom slučaju realna javna potrošnja bila manja i da bi bio otvoren prostor za preraspodelu budžeta, pa bi mnogi infrastrukturni projekti mogli da budu realizovani, a i poreski prihodi povećani.

Nikolić smatra da fiksiranjem kursa ne bi bili zadovoljni špekulanti, banke, uvoznici, javni sektor i NBS koja bi imala manju ulogu, a da bi odgovaralo nezaposlenima i drugim socijalno ugroženim slojevima stanovništva, jer bi bile povećane subvencije za zapošljavanje i drugi podsticaji.

Nikolić je naveo i da bi najveći rizik od uvođenja fiksnog kursa mogao bi da bude pad konkurentnsti srpske privrede zbog kratkotrajne inflacije, ali da bi to moglo da se izbegne razboritom fiskalnom politikom.

Kako je rekao na Balkanu samo još Srbija i Rumunija nemaju fiksni kurs valute, a skoro sve zemlje u regionu uspele su da ga stabilizuju.

Sastanku Slovenačkog kluba prisustvovo je i ambasador Slovenije u Beogradu Franc But, a prisutnima je predstavljen "PlatiMo" , finansijska usluga plaćanja putem mobilnog telefona. "PlatiMo" predstavlja modernu alternativu novcu koja se može po jednostavnosti uporediti sa podizanjem novca na bankomatu. Ovu uslugu u Srbiji pruža "Telenor" zajedno sa partnerima Komercijalnom, Raiffeisen, Erste i Credit Agricole bankom, a zasnovana je na platformi koju je razvio slovenački "Halcom".

PlatiMo uslugu moguće je koristiti nezavisno od tipa mobilnog telefona. Korisnik je obavezan samo da u "Telenorovoj" prodavnici zameni staru SIM karticu novom sa digitalnim sertifikatom i poveže sertifikat sa tekućim računom u banci.

Gorazd Bavdaž, rukovodilac prodaje u sektoru bankarskih i mobilnih usluga u "Halcomu", rekao je da je do sada je u "PlatiMo" sistem ušlo preko 100 trgovaca u Srbiji, a očekivanja su da se do kraja godine taj broj udvostruči.

Na skupu je prisustvovao veliki broj trgovaca zintersovanih da svojim korisnicima ponudi ovakav način plaćanja, a pored predstavnika "Halcoma" govorili i Marko Carević i Goran Milosavljević ispred "Telenora" i Katarina Ivić iz Raiffaisen banke, u ime prestale 3 banke koje su uključene u "PlatiMo" sistem.