Biznis i finansije: Privreda Srbije nije u mogućnosti da parira stranoj konkurenciji

Privreda u Srbiji nema finansijske kapacitete, organizaciju, tehnologiju i logistiku kojima bi mogla da parira stranoj konkurenciji, ocenjeno je u danas objavljenoj ediciji BIZNIS TOP 2023/24 u izdanju magazina Biznis i finansije.

Kako je navedeno, privreda u Srbiji je 2023. uvećala godišnju dobit za 12%, na 972,4 milijarde dinara, ali je taj rast bio znatno slabiji u poređenju sa 2022. kada je godišnja zarada bila veća za četvrtinu.U isto vreme, primetna je sve veća koncentracija na domaćem tržištu. Preko dve petine ukupne prošlogodišnje zarade ostvarilo je svega sto preduzeća. Ona su imala dobit od 576 milijardi dinara, a pet vodećih je realizovalo više od polovine tog iznosa, dok je taj udeo u 2022. bio ispod 43%, istaknuto je u ediciji BIZNIS TOP 2023/24.

Ukazano je da, kada bi, krajnje hipotetički, Srbija mogla svu novostvorenu vrednost da pretvori u novčana sredstva, za njih bi mogla da kupi malo više od dva odsto akcija najvrednije svetske kompanije ove jeseni, američkog Epla.

Godišnja edicija BIZNIS TOP objavljuje rang liste 150 najvećih preduzeća u Srbiji, prema ostvarenoj dobiti i po poslovnom prihodu, kao i rang liste po okruzima prema ostvarenoj dobiti i poslovnim prihodima, a na osnovu podataka Agencije za privredne registre (APR).

Elektroprivrede Srbije (EPS) je bila vodeća kompanija u Srbiji 2023. godine po prihodima od 498 milijardi dinara, što je približno 4,5 milijardi dolara. Među prvom petorkom bila su i preduzeća Naftna industrija Srbije (394,9 milijardi dinara), Srbijagas (174,2 milijarde), Deleze Srbija (155,5 milijardi) i Ziđin majning sa prihodima od 131,4 milijarde dinara.

EPS je nakon dve godine negativnog poslovanja, 2023. bio i najprofitabilniji u Srbiji, sa zaradom od 112,4 milijarde dinara, što čini 8,7 odsto dobiti cele privrede. Slede Ziđin majning (82,3 milijarde), NIS (41,9 milijardi), Telekom Srbija (34,2 milijarde), dok je na petoj poziciji bila kompanija Ziđin kuper Srbija sa dobiti od 19,2 milijarde dinara.

Manju tražnju za srpskom robom na tržištima EU zbog usporavanja evropske privrede, u Srbiji je donekle nadoknadila veća zastupljenost Kine u ukupnim investicijama i trgovinskim aktivnostima. Slobodne zone u Srbiji prošle godine su ostvarile rekordnih 980,7 mil EUR investicija, a od toga preko 970 miliona su bila strana ulaganja.Više od 57 odsto ukupnih investicija uložila su preduzeća iz Kine i Japana, a najveće prošlogodišnje ulaganje u iznosu od 357,7 miliona evra realizovala je kineska kompanija za proizvodnju automobilskih guma Linglong, u Slobodnoj zoni Zrenjanin.

Slično 2023. godini, javna ulaganja u velike infrastrukturne projekte bila su među ključnim faktorima koji su pogurali privredni rast i ove godine, ocenjuje se u ediciji BIZNIS TOP 2023/24.Ovogodišnji privredni rast predvode maloprodaja i građevinarstvo, ali je primetno da sve veći uticaj na ukupne rezultate privrede imaju proizvodnja autodelova i rudarstvo, pri čemu je eksploatacija ruda od 2018. godine uvećala svoj udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP) više od četiri puta.

- Favorizovanje stranih na račun domaćih investitora čini Srbiju još zavisnijom od stranih kompanija koje kod nas posluju. One ostvaruju trećinu ukupnih poslovnih prihoda, zapošljavaju svakog četvrtog zaposlenog, donose dva od tri dinara srpskog izvoza i stoje iza polovine uvoza - navodi se u ediciji BIZNIS TOP 2023/24.

Ekonomisti većinom smatraju da preduzeća u domaćem vlasništvu teško mogu toliko da napreduju da bi u doglednoj budućnosti bila konkurentna stranim kompanijama, naročito u izvozu. Razlozi za to su brojni, od toga da Srbija nema potrebne finansijske kapacitete, organizaciju, tehnologiju i logistiku, do ocena da je neophodno povećati konkurentnost kroz ravnopravan tretman domaćih i stranih preduzeća, jačanje institucija i rasterećenje poslovanja.

Sagovornici Biznisa i finansija procenjuju da su među proizvodnim delatnostima najveći domaći aduti za "izlazak na crtu" stranoj konkurenciji autoindustrija, prehrambena i industrija gume i plastike, a u oblasti usluga IT sektor.U svim tim oblastima izvoz trenutno predvode strani investitori. Primera radi, za IT industriju se procenjuje da će izvoz ove godine premašiti 3,5 milijardi evra, ali će zato vrednost domaćih IT ulaganja biti preko tri puta manja. Najveći deo rasta u IT industriji potiče od oko 700 firmi u stranom vlasništvu, koje zapošljavaju preko 77 odsto radne snage i ostvaruju više od 70 odsto ukupnih prihoda u domaćem IT sektoru, navodi se u ediciji BIZNIS TOP 2023/24.

Za razliku od ključnih sektora u realnoj privredi, čiji su rezultati vrlo šarenoliki i gde će po svoj prilici ove godine najlošije proći poljoprivreda i energetika, banke i dalje beleže rekordne zarade. Bankarski sektor je u prvih šest meseci tekuće godine ostvario zaradu od 89,2 milijarde dinara, što je za trećinu bolji rezultat u odnosu na isti period prethodne godine. Zato je najverovatnije da će 2024. biti najberićetnija godina kada su u pitanju bankarski profiti, ocenjuje se u ediciji.

Premija osiguranja u Srbiji mogla bi na kraju ove godine da dostigne 1,5 milijardi evra, ali u Narodnoj banci Srbije (NBS) kažu za Biznis i finansije da su neke vrste osiguranja manje profitabilne ili čak beleže negativne rezultate, poput osiguranja motornih vozila – kasko, dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i osiguranja imovine od požara i drugih opasnosti.

Serbia Zijin Copper doo Bor

Linglong International Europe d.o.o. Zrenjanin

Elektroprivreda Srbije ad Beograd

JP Srbijagas Novi Sad

Delhaize Serbia d.o.o. Beograd

Telekom Srbija a.d. Beograd

NIS a.d. Novi Sad

edicija BIZNIS TOP

konkurentnost srpske privrede

rang liste 150 najvećih preduzeća u Srbiji

slobodne zone