Od novinara do preduzetnika - Betonsky proizvodi nalaze se u muzeju u Moskvi, ali i u vili Žizel Bundšen

Brend Betonsk" počeo je s jednostavnim umivaonicima, ali se brzo proširio na širok spektar proizvoda.

- Danas pravimo skoro sve što može biti od betona, stolove, kuhinjske i radne ploče, žardinjere, klupe. Najviše radimo po narudžbinama, jer se trudimo da izađemo u susret maštarijama i željama klijenata. To je ono što nas izdvaja - ističe Marko, dodajući da im je eksperimentisanje sa materijalima i tehnikama omogućilo da budu drugačiji:

- Koristimo tradicionalne tehnike starih majstora, ali i moderne materijale kao što su UHCP i GRC. Svaki eksperiment donosi novo iskustvo i često neočekivane rezultate. Naša filozofija je da se ne bojimo ludih ideja i zahteva klijenata.

Jedan od novih pravaca u razvoju proizvoda su ventilirajući betonski blokovi, koji su nekada bili popularni za ograde i pregradne zidove, a sada se vraćaju u modu.

- Popularan je i terrazzo u raznim varijantama, kao i ručno pravljene pločice. Problem je što smo stalno zatrpani narudžbinama i nemamo vremena za marketing, ali do sada nam marketing nije ni bio potreban - objašnjava Marko.

Kada govori o počecima, Marko ne skriva koliko je izazovno bilo krenuti:

- Prvih nekoliko godina novac ne dolazi, samo odlazi. To je najteže izdržati. Maštamo o velikom uspehu, a onda se suočimo s realnošću, gde su kamioni i avioni? Ipak, kad se osvrnem na 2017. i prve korake u garaži, vidim koliko je pređen put. Danas naši proizvodi krase projekte poput Muzeja moderne umetnosti GES-2 u Moskvi, koji je osmislio čuveni Renzo Piano. To je zaista ostvarenje snova.

Saradnja sa brendom Hard Stuff, koji se bavi izradom industrijskog nameštaja, omogućila im je dodatni rast.

- Zajedno razvijamo liniju hibridnih proizvoda od betona, drveta i metala. Upravo smo se vratili sa sajma enterijera u Ljubljani, gde smo ispitivali tržište i predstavili naše proizvode - objašnjava Marko Jakovljev.

Kako s ponosom ističe, danas je Betonsky porodična manufaktura s malim, ali posvećenim timom:

- Osim mene, tu je Sava, kolega bez koga firma ne bi bila ovo što jeste, i moja supruga Ivana, koja vodi administraciju i rešava nezgodne situacije s klijentima. Imamo i nekoliko spoljnih saradnika, stolare, bravare, a na proleće planiramo nova zapošljavanja.

Njegova želja je da firma postane mesto gde će ljudi rado dolaziti na posao.

- Želim da Betonsky bude firma koja donosi zadovoljstvo i klijentima, i nama koji je gradimo. Važno mi je da uživamo u poslu, jer kako kažu "radi ono što voliš i nećeš raditi nijedan dan u životu".

Iako preduzetništvo nosi rizike, Marko veruje da mu je donelo veću slobodu nego što je imao u novinarstvu.

- Kao novinar, bio sam stalno izložen stresu i nemogućnosti da utičem na stvari. Sada, i kada radim 15 sati dnevno, to je moj izbor. Na kraju dana legnem umoran, ali zadovoljan - kaže Marko i dodaje:

- Jednom sam stajao u Knez Mihajlovoj, u radnom odelu, prljav od prašine. Ljudi su prolazili i niko me nije primećivao. To je za mene sloboda.

Za budućnost Betonsky-ja ima jasne ciljeve:

- Želim da nastavimo da rastemo, ali na stabilnim temeljima. Radimo iz realnih prihoda, bez kredita i rizičnih partnerstava. Planiram da proširimo proizvodni prostor, razvijemo nove proizvode i dodatno se pozicioniramo na evropskom tržištu.

Marko veruje da je ključ uspeha u stalnom napredovanju i prilagođavanju.

- Nije važno gde ćemo biti za 10 godina, važno je da uživamo u tome što radimo. Kada imaš mala očekivanja, a spreman si da izgaraš, razočaranja su manja. I, što je najvažnije, svaki uspeh tada ima veću težinu - zaključuje Marko, dodajući da Betonsky tek otkriva svoje potencijale.

Njegova priča je primer kako se uz trud, upornost i malo optimizma, čak i iz garaže može stići do svetskih projekata. Za Marka, beton nije samo materijal – on je način izražavanja, prilika za inovaciju i izvor slobode.

- Svako ko gleda sa strane, naravno, rekao bi to je glupo pitanje, na ekranu sijaš, svi te znaju, pozdravljaju, u žiži si dešavanja, poštovan i voljen, našminkan i nasmejan. Sa druge strane tu je radionica, prašina i žuljevi na rukama, ko bi to hteo?! Kada se sklone kulise i skinu maske, istina je drugačija. Iza glamura novinarstva je nemaština, stres i stalno razočaranje i gorak ukus u u stima, jer ste na prvoj liniji fronta, suočeni sa najnižim i najvulgarnijim ljudskim osobinama i karakterima, nemoćni da bilo šta promenite i primorani da učestvujete u igrokazu gde su glavni glumci, političari, karijeristi i razni mešetari, a da toga niste ni svesni. Istovremeno, niste gospodar svog vremena, a to je najvažniji resurs u životu čoveka - u svom jedinstvenom novinarskom stilu, zaključije priču Marko Jakovljev.