Kako da kompanija opstane 100 godina?

Tako je tragično, posle toliko godina i vekova opreznog upravljanja i poslovanja Kongo porodice, biznis propao. Po proceni Rivsa razlog je nepoštovanje samo jednog od gorepomenutih principa - razboritosti ili obazrivosti.

Propast Kodaka je odličan primer koji Rivs voli da navodi. Kodak je proglasio bankrot pre tačno 10 godina. Pravo pitanje je: Kako to da je Fujifilm, konkurentska kuća koja se bavi istom delatnošću, trpi iste pritiske i iskušenja digitalnog doba uspeo da preživi i napreduje?

Rivsovo objašnjenje je da je Fujifilm radio nešto što Kodak nije - koristio je svoja znanja iz hemije, o materijalima i optici kako bi raširio delatnost na različite oblasti. Ušli su u kozmetiku, farmaciju, medicinu. Neki ovi "uleti" u druge oblasti su propali, ali u konačnom zbiru, kompanija uspeva da preživi. Direktor Komori je sve rekao ovom izjavom:

- Strategija je uspela jer smo imali više fijoka i džepova nego konkurenti.

Fujifilm je stvorio više opcija nego konkurentske kuće. Odnosno, od navedenih principa spasili su ih različitost, razboritost (obazrivost) i adaptacija.

Tojotu je snašao požar pre tri godine. Izgorela je fabrika koja je Tojotu snabdevala kočionim ventilima. Ovo je bio najbolji test otpornosti na koji je kompanija odgovorila u roku od pet dana. Pošto je proizvodnja stala, jer nije bilo dostave ventila, odlučili su da organizuju lanac svojih dobavljača tako da proizvode za njih kako bi dopunili kapacitet ventila koji je bio neophodan za planiranu proizvodnju. Za svega pet dana, proizvodnja automobila je nastavljena.

Šta je Tojota po Rivsu uradila u ovoj vanrednoj situaciji?

Primenili su modularnost svojih dobavljača, njihovu ugrađenost u ceo sistem tako da su brzo mogli da nastave da proizvode i prekomernost kako bi svoj postojeći kapacitet reorganizovali i proizveli ventile potrebne proizvodnom sektoru Tojote.

Ako je sve tako jasno i "lako", zašto je statistika toliko obeshrabrujuća i životni vek kompanija je manji od polovine prosečnog životnog veka?

Rivs kaže:

- Do sada je vladalo mehaničko razmišljanje o biznisu. To znači postavljanje ciljeva, analiza problema, konstrukcija i slede se planovi. Bitna je efikasnost i kratkoročni učinak. Ovo je odličan pristup u situacijama kada nema mnogo velikih izazova i kada je okruženje relativno stabilno. Ali, danas, to nije slika poslovnog okruženja i ovakav mentalni pristup poslu nije dovoljan. Danas je poslovanje nepredvidljivo i daleko dinamičnije.

Za ljude u poslu koji danas rade i stvaraju kompanije, poruka je da takvo mehaničko razmišljanje moraju da dopune pomenutim biološkim principima. Nepredvidljive i kompleksne situacije se moraju oblikovati, pre nego kontrolisati.

Bolje ćete razumeti po Rivsovoj slici:

- Razlika je kao kada bacate loptu i puštate pticu da leti. Lopta leti pravolinijski do cilja, i poželjno je da do cilja i stigne, a za pticu je to nemoguće.