NavMenu

Svetsko tržište metala nestabilno, cene zlata obaraju rekorde, a aluminijuma sve manje – Kakvo je stanje u Srbiji

Izvor: RTS Sreda, 27.11.2024. 14:24
Komentari
Podeli
(Foto: My name is boy/shutterstock.com)

Svetsko tržište metala cenovno je nestabilno, a najavljuju se i poremećaji u snabdevanju. Ove godine cena zlata je skočila za 30 odsto i zabeležena je rekordna cena, koja premašuje 2.600 USD za uncu. I posle kratotrajnog pada ponovo je na tom nivou. Analize upozoravaju da već preti nestašica aluminijuma i da je prava pomama za zaboravljenim metalom antimonom, čija se cena uvećala dva puta ove godine.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije rekao je za RTS da je zlato sigurna luka za ulaganje i da ga kupuje ko god ima novca – i građani i kompanije, ali i države, kako bi povećale devizne rezerve.

- Imate relativno pozitivne makroekonomske pokazatelje, od 3 do 3,2 odsto na godišnjem nivou je dobar pokazatelj. Međutim, kao da privreda i tržište ne veruju dovoljno tim pokazateljima, odnosno sumnjaju da će oni biti održivi. Iz tog razloga se ide u kupovinu zlata kako bi se sačuvao taj potencijal i kapital i iz tog razloga cena ide naviše - rekao je Stanić.

Dodao je da je ranije bilo situacija da cena naglo poraste, a onda počne da pada, ali da sada deluje da će se održavati na trenutnom nivou.


Šta je dovelo do nestašice aluminijuma

Govoreći o nestašici aluminijuma, Bojan Stanić je naveo da do poremećaja obično dolazi kada nastane neki problem u zemljama koje su veliki proizvođači.

- Rusija i njihova kompanija 'Rusal' odlučila je da smanji proizvodnju zbog volatilne međunarodne tražnje za aluminijumom, a sa druge strane, i zbog visokih troškova proizvodnje aluminijuma zbog drugih resursa koji su poskupeli u periodu za nama. Iz tog razloga, pošto je u pitanju jedan bazni industrijski metal koji se koristi, ne samo u baznoj industriji nego i u prerađivačkoj industriji, naravno, postoji bojazan na tržištu da će doći do određenih problema u snabdevanju i sa tim dolazi do rasta cene za aluminijum, kao što smo rekli, osnovnog industrijskog metala - istakao je Stanić.


Zbog čega je antimon ponovo aktuelan

Velika je potražnja i za antimonom, pomalo zaboravljenim metalom. Njegova cena je udvostručena, a analize pokazuju da će rasti. Stanić je objasnio da je reč o metalu koji se koristi u vojnoj i namenskoj industriji, kao i za proizvodnju uniformi, šatora i mobilnih objekata za vojsku.

- Veliki proizvođač i izvoznik tog metala je Kina. I ona je upravo odlučila da smanji izvoz tog metala i dolazi, naravno, do povećanja tražnje jer mnoge zemlje u Evropi i svetu se sve više i više orijentišu na popunjavanje vojnih kapaciteta za jačanje vojnih budžeta i dolazi do tog problema - naveo je Stanić.


Evropska unija zavisna od uvoza mnogih industrijskih metala

Resursna utakmica između SAD i Kine najviše utiče na države članice Evropske unije. Stanić ističe da je problem što Evropa upada u spiralu protekcionizma koja preti da se intenzivira sa novom administracijom u Vašingtonu.

- Prisetite se 2019. godine kada je bio onaj trgovinski rat - početak trgovinskog rata između Kine i SAD, da su upravo tema bili osnovni industrijski metali. Evropa je, naravno, zavisna od uvoza mnogih tih industrijskih metala. Sa druge strane, ona gubi konkurentnost zbog energenata, zbog jednostavnog zaostajanja u tehnološkom smislu. I posebno kada govorimo o ovim industrijskim metalima, pošto je to osnova svake industrije, jednostavno dodatno opterećuje konkurentnost proizvodnje u Evropi, imajući u vidu da ona postepeno gubi tržište, ne samo međunarodno, nego i unutrašnje - istakao je Stanić.

Dodao je da se, iz tog razloga, Evropa nalazi u jednom problemu, ali sa druge strane, veruje da će preovladati ekonomska racionalnost i da neće doći do takvog protekcionizma i do takve fragmentacije svetske privrede kao što ukazuju neki pesimistični scenariji.

Govoreći o Srbiji, Bojan Stanić je naveo da najviše uvozimo energente, ali i napomenuo da je potpuno izvršena diverzifikacija snabdevanja naftom, pošto se uvozi iz Azerbejdžana, Kazahstana i Iraka, ali da je i dalje vrlo visoka zavisnost od uvoza prirodnog gasa iz Rusije.

Napomenuo je da, što se tiče metala, njih imamo za sopstvene potrebe, ali i za izvoz.
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.