U naredna dva meseca počeće rekonstrukcija starog železničkog mosta u Beogradu i njegovo pretvaranje u pešački - Na novobeogradskoj strani biće novi park

U naredna dva meseca će početi rekonstrukcija nekadašnjeg železničkog mosta, koji ć biti pretvoren u pešački most, sa vidikovcima i odmorištima, saopštio je na društvenim mrežama ministar finansija Siniša Mali. On je podsetio da će ovaj most, iako je izmeštanjem železničkog saobraćaja izgubio prvobitnu namenu, biti sačuvan, revitalizovan i transformisan u pešačku vezu između dve obale Save.

- Na novobeogradskoj strani na most će se ulaziti kroz novi park, a predviđeno je da on bude deo budućeg šetališta koje povezuje Novi Beograd sa Bulevarom vojvode Mišića i zatim dalje, sa Topčiderom. Pored pešačke staze, most će imati brojne sadržaje, među kojima su odmorišta i vidikovci sa kojih će se pružati pogled na reku, panoramu starog dela grada i Novog Beograda - ukazao je Mali.

Podsetimo, stari železnički most za železnički saobraćaj zvanično je zatvoren 1. jula 2018, pošto je u potpunosti za saobraćaj zatvorena i Glavna železnička stanica u Beogradu koja je bila u funkciji od leta 1884. godine, a čijim katančenjem je i korišćenje tog mosta izgubilo smisao. Saobraćaj je istog dana u potpunosti prebačen na novi železnički most i nedovršeni Prokop.

Pre zatvaranja, vozovi su preko starog železničkog mosta prolazili brzinom od svega 9 kilometara na čas što se moglo videti na displejima Štadlerovih regio vozova koji su bili najnoviji koji su preko njega išli.

Otkako je preko njega obustavljen saobraćaj, ali i pre toga, znalo se da ovaj most neće biti uklanjan već da će dobiti novu namenu u okviru Beograda na vodi. Ipak, u poslednjih desetak godina licitiralo se time za šta će se koristiti. Najčešće se pominjala ideja da bude pretvoren u pešački i biciklistički, ali u jednom trenutku je razmatrana i ideja da on postane tramvajski most, ako rezultati ispitivanja statike pokažu da je to moguće, ali od tih najava iz grada nije se dalje otišlo.

Od predstavljanja prvih rendera njegovog budućeg izgleda do danas, ti prikazi su se prilično promenili. Prvi renderi tako su prikazivali da će ovaj most bočno imati ugrađene kafee i radnjice, ali je potom to promenjeno (verovatno jer se shvatilo da njegovi gabariti to u realnosti ne dozvoljavaju, prim. eKapije) da bi potom bili aktuelni renderi koji se i danas objavljuju - pešački most sa zelenilom i vidikovcima. Ipak, i ovi renderi su naišli na kritike inženjera i saobraćajnih stručnjaka koji su u više navrata ukazali da trenutni prikazi budućeg izgleda mosta sa novim sadržajima nisu realni, jer most nema u stvarnosti toliku širinu za sve to.

Zanimljivo je dodati i to da kada god se govorilo o sudbini ovog mosta, nikada u pitanje nije dovedena njegova visina iznad rečnog toka Save, iako se i golim okom vidi da je niži od drugih beogradskih mostova, niti njegovi stubovi, odnosno upravo ono što se koristilo kao argument za neophodnost rušenja postojećeg Starog savskog mosta.

Stari železnički most inače prvi je stalni most u centralnom delu Beograda. U izvornom, prvobitnom obliku, izgrađen je 1884. godine uoči otvaranja Glavne železničke stanice. Više puta je rušen i obnavljan, a poslednji put posle Drugog svetskog rata. U doba te okupacije trebalo je da dobije blizanca nad Savom, ali kompletiranje drugog mosta nacisti nisu stigli da završe. Delovi započete konstrukcije mogu se i danas videti na obali Save. U hronikama koje se tiču ovog mosta, između ostalog se navodi i to da on nikada nije ofarban jer su projektanti zaboravili da uračunaju težinu farbe.

Jedini železnički nad beogradskim obalama Save bio je do 1979. godine i izgradnje novog železničkog mosta.