(časopsi Preduzeće) Mogućnost izvoza organske hrane na Zapadu - Foodland Beograd

(Vaso Lekić, izvršni direktor Foodland-a)

Za izlazak na svetsko tržište treba obezbediti jakog kupca. Treba uspostaviti saradnju sa onima koji dobro poznaju prodaju hrane. Dobar kupac se ne stiče lako. Obično se radi poseban pristup za posebno tržište

Iskreno govoreći, mi imamo velike šanse za izvoz proizvoda zdrave hrane na evropsko i svetsko tržište. No, da bi se jedan ovakav proizvod našao u prodajnim rafovima u nekoj od stranih zemalja, treba savladati dug put. Mnogo veći trud treba uložiti u obezbeđenje prodaje, nego u samu proizvodnju. Ako ste jednom obezbedili prodaju, to ne znači da ćete u tome uspeti i drugi put. Za kontinuiranu i sigurnu prodaju morate naći dobrog distributera - kompaniju koja ovaj posao znalački radi. Ako hoćete da izvozite na razvijeno zapadno tržište morate, pre svega, imati kvalitetan proizvod, kaže Vaso Lekić, jedan od vlasnika preduzeća „Foodland“ iz Beograda, govoreći o mogućnostima izvoza proizvoda zdrave hrane.

Kvalitet na prvom mestu

Jedno od osnovnih opredeljenja naše kompanije jeste stalno unapređenje kvaliteta proizvoda, pošto smatramo da tržište sve više traži kvalitetnu i zdravu hranu. Ako govorimo o konkurentnosti, svoju poziciju gradimo na kvalitetu, a ne na ceni. Za kupce je danas sve više važan kvalitet i zadovoljstvo koje će on da ima sa konzumacijom datog proizvoda, nego cena. Ovi proizvodi, pored kvaliteta, treba da imaju i dobar dizajn, odnosno lepo pakovanje. No, proizvodnja kvalitetnog proizvoda i njegovo opremanje dobrim dizajnom je tek pola posla. Na- še firme koje hoće da izvoze ove proizvode na razvijena zapadna tržišta moraju savladati i prihvatiti tamoš nju politiku i tehniku prodaje. Proizvod se mora prilagoditi uslovima toga tržišta, odnosno željama i navikama tamošnjih potrošača. Ako je nužno, proizvod treba iskorigovati, ali sačuvati, svakako, njegove osnovne i autentične karakteristike, kaže gospodin Lekić.

Pronalaženje dobrih kupaca

Za izlazak na svetsko tržište treba, ako je ikako moguće, obezbediti jakog kupca. Treba igrati na one koji dobro poznaju prodaju, jer vas oni mogu i savetovati šta treba eventualno menjati - u pogledu dizajna, marketinga, cene, ukusa ili nečeg drugog. Obično se radi poseban pristup, posebnim tržištima. Mi različIto nastupamo na nemač- kom, slovenačkom ili, recimo, hrvatskom tržištu. Koncept ostaje isti, ali su različiti principi prodaje. Najpre morate objasniti o kakvom proizvodu se radi, koristeći razne promotivne i marketing materijale. Za prvi izlazak na svetsko tržište morate selekcionisati kupce sa kojima nameravate da radite i da se usmerite na rad sa njim, kako bi on postao stvarni kupac. Dobar kupac se ne stiče lako. Treba raditi sa kupcima koji već imaju razvijen posao u segmentu hrane. Sa kupcem se gradi dugoročan odnos. Konsultujemo se o građenju maloprodajne cene, o njenoj strukturi. Uvek se zalažemo za to da naš kupac iz maloprodajne cene izdvoji pet do deset odsto za promotivne i marketinš ke aktivnosti za naš proizvod, nego da ide sa pet do deset odsto nižom maloprodajnom cenom. Ove promocije moraju da budu visokoedukativne, ciljane. Našim kupcima u prvoj godini odobravamo pet odsto marketing rabata da bi se potrošači što više upoznali sa proizvodom. Ne treba ići na medijske kampanje, već treba ići na jasne promotivne kampanje. Ovim aktivnostima se morate baviti godinu do dve dana. U kupca se mora ulagati.

Konkurentnost postoji

- Kada govorimo o konkurentnosti ove vrste naših proizvoda na Zapadu, ona bez sumnje postoji. Cena naše organske hrane je za nijansu viša od cena sličnih industrijskih proizvoda na Zapadu, ali po kvalitetu su naši proizvodi znatno vredniji. Mi nudimo jedan domaći, sjajan proizvod, visokog kvaliteta, kao što je, recimo, pekmez, ajvar ili slatko. Od proizvoda koje nudimo, na Zapadu su najatraktivnija i najtraženija slatka, i to slatko od šumskih jagoda i borovnice. Tražena su zbog specifičnog načina pripreme, zatim zbog toga što je ovo voće jako te- ško brati i zato što je ono u „divljem“ stanju na Zapadu skoro nepoznato. Traženo je i slatko od šljiva, takođe zbog specifičnog načina pripreme, posto se šljive za njega gule. Pored slatka, traženi su i pekmezi. To je proizvod sa znatno većim sadržajem voća nego klasični džemovi ili marmelade. Sve su ovo raritetni proizvodi koji se baš zbog toga i traže.

- Za nastup naših proizvođača organske hrane na svetskom tržištu, pored kvaliteta i dizajna, što sam već pmenuo, vrlo je važna i pomoć države, posebno za one koji tek nameravaju da izvoze. Država na ovom planu čini izvesne korake, ali to je još uvek nedovoljno, odnosno morala bi mnogo više da pomaž e ove proizvođače. No, za nastup na svetskom tržištu sa ovim proizvodima je dobro da postoji ova pomoć, dobro je jer su ovi proizvodi izvozno perspektivni. Ovo je mali trošak za državu, a velika dobit za celu našu privredu i ekonomiju. Država treba da subvecioniše izvoz ovih proizvoda, bar dok se oni ne pozicioniraju na inostranim tržištima. Sve kompanije iz ove oblasti treba da se, pre svega, uzdaju same u sebe, u svoju pamet, u svoje proizvode i da čine sve što je neophodno za njihov što uspešniji plasman na svetsko tržište, kaže Vaso Lekić, jedan od vlasnika preduzeća „Foodland“ iz Beograda.

„Foodland“ - Zemlja hrane

Poslovanje preduzeća „Foodland“ (što u prevodu znači „zemlja hrane“) iz Beograda, organizovano je u dva segmenta. Prvi segment je ponuda zdrave mediteranske dijetalne hrane. Na trži- šte Srbije su uvedeni proizvodi koji karakterišu mediteransku ishranu, a koja je danas, po rečima svetski priznatih stručnjaka, postala sinonim za zdravu ishranu. Najznačajniji proizvodi u ovoj grupi su: „Amfissa“ (masline, baby kornišoni, kapar, sušeni paradajz, pečena paprika i beli luk); „Nature best“ (nerafinisana hladno ceđena ulja - bundeve, susama i suncokreta i prirodna sirća - balzamiko i jabukovo); „Delikates“ (razna hladna predjela - paprike punjene feta sirom u ulju, grčka salata, masline punjene feta sirom i salata od šampinjona sa feta sirom); „Art & Food“ (različ ita aromatična maslinova ulja i mešavine sa začinima).

Drugi deo poslovanja „Foodlanda“ čini proizvodnja zdravih tradicionalnih srpskih proizvoda. Ti proizvodi su poznati pod imenom „domaća radinost“ i zbog specifič- nosti tehnološke obrade proizvode se isključivo u malim serijama. Pošto se ovi proizvodi prave na domaći, prirodan način bez konzervanasa, veštačkih boja i aroma, imaju visoku cenu na svetskom tr- žištu. Proizvodi pod robnom markom „Bakina tajna“ svrstani su u nekoliko grupa: Domaća slatka; Domaći pekmezi i džemovi; Domać i kompoti; Domaći ajvar i ostali domaći proizvodi (koktel suvo voće u medu, suve šljive punjene orasima u medu, suve smokve punjene orasima u medu, sirup od borovih iglica, sveže voće u bagremovom medu...).

izvor :