Termoelektrana greje plastenike, a biomasa radijatore - Požarevac predstavio projekte u oblasti poljoprivrede i obnovljivih izvora energije

Topla voda iz termoelektrane u Kostolcu, osim radijatora u požarevačkim kancelarijama i stanovima, uskoro bi mogla zagrevati i sadnice paradajza pod plastenicima u kompleksu poljoprivredne škole "Sonja Marinković". Na ovaj način, u srcu Braničevskog okruga pomiriće se dve privredne delatnosti, koje su suprotstavljene u korišćenju prirodnih resursa - rudarstvo i poljoprivreda.

Grad Požarevac priprema projekat izgradnje plastenika i staklenika duž trase toplovoda od Kostolca do Požarevca koji bi koristili toplu vodu koja je usmerena na grejanje. Napravljen je pilot projekat, a prvi plastenik u poljoprivrednoj školi, prema očekivanjima gradske vlasti, mogao bi da bude podignut već sledeće godine.

- U poljoprivrednoj školi imamo i zemljište i radnu snagu, a sada tražimo investitora. Kompleks je površine 82 hektara, od čega obradivo zemljište zauzima 55 hektara. Ovo zemljište više odgovara intenzivnoj, nego krupnoj komercijalnoj proizvodnji. Posle izgradnje plastenika u ovom kompleksu, planiramo da nastavimo sa gradnjom plastenika duž toplovoda – kaže za "eKapiju" Siniša Marjanović, koordinator za lokalni ekonomski razvoj Požarevca.

On dodaje da je Požrevac grad sa najjeftinijim grejanjem u Srbiji, koje besprekorno funkcioniše 24 časa dnevno, i da je šteta da se energetski potencijal ovako niske cene ne iskoristi za stvaranje visokoprofitabilne moderne proizvodnje povrća.

(Požarevac)

Požarevljani ovaj projekat žele da realizuju kroz model javno-privatnog partnerstva, a orjentaciona vrednost investicije iznosi 550.000 EUR.

Kompleks poljoprivredne škole nalazi se u prigradskoj zoni, između regionalnog putnog pravca Požarevac-Kostolac i magistralnog pravca Požarevac-Veliko Gradište-Kladovo. Planirano je podizanje plastenika veličine od 10.000 m2 za celogodišnju proizvodnju paradjza sa grejanjem u hidroskopskom sistemu, sa prinosima od 450 do 550 tona po hektaru, uz biološku zaštitu.

U središtu plodnog Stiga, između tri reke – Dunava, Mlave i Velike Morave, požarevljani vide i druge velike mogućnosti za razvoj poljoprivrede, a posebno za obnavljanje vinograda i proizvodnju rakije i vina.

Investitorima je za proizvodnju voćnih rakija, za koje je već obezbeđen sertifikat za prozvodnju i prodaju, ponuđeno zemljište površine 1,48 hektara, između magistralnog puta Požarevac-Kladovo i lokalnog puta, na kome je planirana izgradnja kompleksa od tri objekta – hladnjače za skladištenje voća sa proizvodnim pogonom, sa zasebnim podrumom. Ukupna površina pod objektima je 1.123 m2, a kapacitet 2.500 litara rakije godišnje.

Za ove objekte već je izdata dozvola za gradnju, a obezbeđen je i priključak na elektroenergetsku mrežu. Okvirna vrednost ove investicije je oko 1,4 mil EUR. Požarevac planira da potencijalnim investitorima dodeli podsticajna sredstva, ali ne isključuje i realizaciju kroz partnerstvo.

Slama za toplije radijatore – Za postrojenje na biomasu 9,75 mil EUR

Osim planirane gasifikacije Braničevskog okruga, koja je je tek od nedavno izvesna i koja će koštati oko 10 mil EUR, gradske vlasti u Požarevcu najavile su da će uskoro pristupiti izradi biznis plana, a potom i gradnji kombinovanog postrojenja na biomasu. Postrojenje će osim toplotne proizvoditi i električnu energiju, koju će ustupiti "Elektroprivredi Srbije".

Ovo postrojenje koje će kao gorivo koristiti nus proizvode poljoprivredne biomase (slamu) namenjeno je mesnim zajedncima Bradarac, Bubušinac i Maruljevac, koja broje oko 550 domaćinstava.

Za sam energetski sistem potrebno je 4,8 mil EUR, dok će neophodna eksterna infrastruktura koštati oko 4,95 mil EUR. Izgradnja ovog postrojenja biće finansirana iz gradskog budžeta, uz pomoć Ministarstva infrastrukture i energetike, NIP-a i sredstava Evropske unije.

Gradske vlasti ranije su najavljivale da će od ustupanja električne energije Požarevac prihodovati oko 250.000 EUR godišnje.

Nastavljajući sa projektima korišenja alternativnih izvora, u gradu u kome se voda za opštu bolnicu od maja ove godine zagreva uz pomoć solarne energije, planiraju i podizanje vetroelektrana. Definisano je je 15 potencijalnih lokacija na kome je moguće postavljanje vetroparkova. Za šest lokacija neophodno je izvršiti dodatna sitraživanja, kako bi se utvrdilo da li postoji mogućnost gradnje sa aspekta zaštite okoline, dok je ne preostalih devet moguća izgradnja. Planirano je podizanje vetroelektrana visine od 98 do 120 metara.

Na području Požarevca postoje i izvesni potencijali za korišćenje geotermalnih voda, čiji hemijski sastav ukazuje na to i da se mogu donekle koristiti u industrijske svrhe. Mineralne i termominerale vode mogu se koristiti kao i lekovita (balneoterapeutske svrhe), kao i za zagrevanje staklenika. Planom EPS-a predviđena je i izgradnja hidro-agregata male snage, koji bi koristio vodeni potencijal tople vode na kanalu iza kondenzatora TE "Kostolac B".

Geografski informacioni sistem i nova zona

Siniša Marjanović kaže za naš portal da će Požarevac u sledećoj godini dovršiti Geografski informacioni sistem (GIS), koji će, kako kaže, investiorima omuogućiti da uz pomoć jednog "klika" vide sve lokacije, bilo da je u pitanju građevinsko ili poljoprivredno zemljište, sa svim njihovim osobinama.

- Osim brownfield lokacija, u našoj staroj industrijskoj zoni koji se mogu iznajmiti ili otkupiti, planiramo da deo prostora od 69 hekatara u šrem centru grada pretvorimo u novu industrijsku zonu - najavljuje za "eKapiju" Marjanović.

- Jedan deo ovog zemljišta, koji je oslonjen na naselja, biće namenjen za izgradnju stambenih objekata, a drugi će biti u proizvodnoj, komerijalnoj i skladišnoj nameni. Realizacija ovog posla biće završena početkom 2012. godine.

M.S.