Nema rakije od koje se ne napije - "eKapija" na putu šljivovice

Tri proizvođača, tri dobra ukusa i jedna ljubav - prema šljivovici. Preko podruma "Lukić" u Ljigu, ariljskog "Bisera" i kosjerićke destilerije "Zarić", "eKapiju" je vodio put šljivovice. Prve dame među srpskim rakijama. Prepečenica "Dekada", "Zatna biserka" i kosjerićka "Kraljica" ponos su i dika ovih destilerija. Kako se pravi najbolja svaki proizvođač ima svoju teoriju, ali svi se slažu u jednom – najvažnija je dobra sirovina.

Duh porodične tradicije

Do živopisnog sela Babajić, u blizini banje Vrujci na periferiji Ljiga vodi krivudav put praćen slikovitim pejzažima zapadne Srbije. Kraj je poznat po dobrom rodu šljive i tradiciji pečenja dobre rakije. U porodičnom gazdinstvu Lukić šljivovica se proizvodi već više od jednog veka. Prva kapljica potekla je od dede beogradskog advokata Zvonka Lukića, koji je pre dve godine svoje porodično imanje na 40h preuredio i registrovao kao poljoprivredno gazdinstvo za proizvodnju rakije.

- Na meni i bratu je ostalo očevo imanje. Bilo je ili da propadne ili da se osposobi. Ovde se rakija peče već više od sto godina, zašto bismo prekidali tradiciju.

Kako je sklonost ka spravljanju šljivovice na ovom imanju kroz godine postala tradicija tako se i proizvodnja rakije odvija na tradicionalan način dvostrukom destilacijom. Lukići veruju da sve dolazi od dobre sirovine pa se na imanju nalazi više od 15 hektara zasada voća. Za kvalitet šljive koja uspeva na imanju Lukića, Zvonkov otac je početkom devedesetih dobio nagradu na Novosadskom sajmu.

(Podrum "Lukić")

Sabiranjem tradicionalno najboljih sorti za spravljanje rakije- ranke, požegače, čačanske rodne i čačanske lepotice, Lukići godišnje proizvedu između 2.000-3.000 litara prepečenice. Očuvanje kvaliteta domaćeg voća postiže se uz primenu savremenih tehnoloških postupaka. Destilаcijа se obаvljа u dvа bаkаrnа kаzаnа zаpremine od po 500 litаrа sа mešаčimа nа elektropogon, a posebnu aromu i boju rakija dobija "ležanjem" u buradima od hrasta medunca.

Svedok pažnje i posvećenosti kvalitetu podruma "Lukić" koji traju decenijama je rakija "Dekada", šljivova prepečenica stara 12 godina. Lukići objašnjavaju da je ona čist primer kako vreme sudeluje u stvaranju dobre šljivovice.

- Za velika dela potrebno je vreme. U ovom slučaju to je vreme da se razvije aroma i plemenita srpska hrastovina sljubi sa odabranim destilatima šljive ranke i požegače.

"Dekada" je kompletirana kao proizvod tokom leta 2011. a prvo izlaganje je doživela u avgustu na "Danima šljive" u Osečini gde je za kvalitet osvojila veliku zlatnu medalju.

Na imanju u Babajićima proizvodi se i rakija od dunje, jabuke, kruške, kasije, loza, a Lukići planiraju da za 2 do 3 godine "ozvaniče" i proizvodnju vina.

101% prirodno

(Stevanović priprema šumadijski čaj u svom podrumu "Biser")

Da je ariljski kraj sa specifičnim podnebljem i klimom pravi raj za spravljanje šljivovice priča nam Nenad Stevanović, vlasnik podruma "Biser". Put nas vodi u Milićevo selo gde se proizvodnja "Zlatne biserke" odvija već više od 10 godina. Domaćin nam priprema daleko čuven "šumadijski čaj" kako popularano zovu kuvanu rakiju. Za razliku od većine onih koji ovo zimsko piće pripremaju od meke, jednom destilovane rakije Stevanović, tvrdi da je kuvana rakija neuporedivo delotvornija kada se spravlja od prepečenice.

- Rakija se pomeša sa vodom i dovede na 25 stepeni. Stavi se šećer kako bi se malo ukaramelisao kao za šerbet. Kad provri, neko preseca vodom ali ja ne. Ide usijana kukača i kocka šećera kao zaprška. Onda rakija ima finu tamnu boju, ne muči i nema oporost – otkriva Stevanović recept za, kako kaže, klasičan šumadijski čaj.

Naš domaćin jedan je od najvećih proizvođača šljivovice u Srbiji. Godišnje se u Milićevom selu proizvede više od 100.000 litara prepečenice, a Stevanović kaže da sanja o cifri od 200.000 litara.

Kao vrsan poznavalac šljivovice, priča kako nema te rakjije od koje se ne može napiti, a odgovorno tvrdi da je verovanje, da što rakija duže stoji to je bolja, mit.

- U šljivovici sve što se desi, desi se za tri godine, sva previranja, reakcije. Posle tri godine se u rakiji ne dešava ništa.

"Zlatna biserka" nastaje pažljivim odabirom sorti požegača i čačanska rodna, posebnim postupkom pripreme i proizvodnje šljivovice tradicionalnom tehnologijom u rakijskim kazanima uz prethodno vađenje koščica i dugogodišnjim odležavanjem u podrumu.

(Zlatna biserka)

"Zlatna biserka" se odlikuje kristalnom bistrinom, zlatno žute boje je, pitka i plemenitog mirisa. Tajna, autentičnog ukusa, koju Stevanović ne otkriva nikome, leži u hrastovim daščicama. Za "Biserkin kvalitet" "kriva" je i dobra sirovina jer se za ovu šljivovicu biraju samo najbolji plodovi. Za svoju rakiju Stevanović tvrdi da je 101% prirodna.

- Ljudi se čude kad tako kažem ali ja im odgovorim: sto posto prirodna i ja jedan 101%.

Na svom imanju Stevanović ima 1.800 stabala šljive. Nezvanično, kaže, od 100 kg može se dobiti i 15 litara rakije. Ostatak voća nabavlja od stalnih saradnika iz okoline Požege i Čačka.

"Zlatna biserka" našla je put do ljuditelja zlatne kapljice u Australiji, Nemačkoj i Švedskoj. Od ove godine u pogonu u Milićevom selu rakija miriše i na jabuku, kajsiju, dunju i šumsku jagodu. Stevanovićev san je da svojom rakijom poploča celu Srbiju, a ovih dana "Zlatna biserka" ponosno se šepuri u kući rakije na "Zekinom salašu".

Tehnologija obezbeđuje kontinuitet kvalitetu

A u centru Kosjerića, ulaganje od 3 mil EUR, posvećenost i želja da se spoje vrhunska tehnologija i stara srpska tradicija omogućili su da u prostoru nekadašnje destilerije "Povlen", zablista Destilerija "Zarić", najsavremenije mesto za spravljanje rakije u jugoistočnoj Evropi. Starim, originalnim receptima nekadašnje rakije "Povlenke", dodane su najsavremenija tehnologija i znanje. Celokupan unutrašnji transport od donetih zdravih i zrelih plodova voća, do izlaska rakije u boci, rešen je automatskim zatvorenim sistemom od inoxa.

Pored stare "Povlenke" ovde se pravi "Kraljica" jedina domaća rakija u Srbiji sa zaštićenim geografskim poreklom. Zna se iz kojih registrovanih voćnjaka je stigla šljiva, šta je rađeno u cvetu, u berbi, a zatim i u u celom postupku proizvodnje. Upravnik Duško Didanović nam objašnjava da razlika u spravljanju ove dve šljivovice leži u tehnologiji. Sve što ne ode u "Kraljicu" završi u "Povlenci".

- Za dobru rakiju najvažnija je dobra sirovina. Po prijemu sveže ubranih plodova vadi se koštica i tako očišćene i delimično izmuljane šljive idu u proces kontrolisane fermentacije, a kasnije i destilacije. U procesu destilacije za proizvodnju "Kraljice" izdvaja se samo "srce", odnosno, srednja frakcija destilacije kada se ekstrahuje čisti voćni etanol. Tako "izmučena" ona konačno stiže do savršenstva plemenitosti i opravdava svoje kraljevsko ime.

Po ukusu vrlo sliča konjaku, "Kraljicom" dominira bogat i prefinjen miris pravog voća. Cenjen ukus i neprevaziđen kvalitet ovoj šljivovici daje zagrevanje kazana drvima i kace od slavonskog hrasta u kojima odležava čekajući punjenje u boce.

U "Kraljicu" mogu da "uđu" samo najkvalitetniji plodovi požegače, trnovače i crvene ranke. U poznatom voćarskom kraju šljiva se uzgaja na nadmorskoj visini od 500 do 900 metara, gotovo idealnim uslovima pa kvalitet sirovine ne izostaje. Za potrebe Destilerije, u kosjerićkom kraju je angažovano 1.500 porodica koje se bave uzgojem voća i koje su za potrebe proizvodnje rakije povećale zasade.

Proizvodnja je počela juna prošle godine. Do sada je proizvedeno između 150.000- 200.000 litara rakije, a kada bi radila punim kapacitetom ova destilerija mogla bi za godinu dana da proizvede čak 3 miliona litara dobre kapljice.

Kosjerićka rakija izvezena je u Sloveniju i Crnu Goru, a Didanović kaže da se uskoro očekuje prodor na rusko tržište.

Pored Kraljice i "Povlenke", od koje je sve počelo, destilerija "Zarić" proizvodi i rakije od kruške – "Nirvana", maline-"Opsesija" i dunje-"Nostalgija", kao rakiju sa medom pod nazivom "Medena".

"Dekada", "Zlatna Biserka" i "Kraljica" naći će se na V Rakija festu koji će 10. i 11. decembra u organizaciji Rakia bara biti održan u Belexpocentru. Put šljivovice, na kome je "eKapija" posetila pomenute destilerije, predstavljen je kao projekat na prošlogodišnjem Rakia Festu, a organizatori imaju u planu da ova rakijska tura postane redovna turistička ponuda.

I.B.

Redesign Beograd

Destilerija Zarić d.o.o. Kosjerić

Podrum Lukić Ljig

Novosadski sajam a.d. Novi Sad

DELTA HOSPITALITY DOO BEOGRAD - OGRANAK HOLIDAY INN BEOGRAD

Metalflex Arilje

Rakia fest

podrum Lukić

podrum Biser

rakija

rakije

Put šljivovice

šljivovica

rakija od šljive

proizvodnja rakije

Babajić

banja Vrujci

Zvonko Lukić

Dekada

ranka

požegača

čačanska rodna

čačanska lepotica

Dani šljive

Osečina

Nenad Stevanović

šumadisjki čaj

kuvana rakija

Zlatna biserka

destilerija Zarić

destilerija Povlen

Kraljica

Povlenka

Duško Didanović