Srbija veliki rasipnik - Tržišne cene i plaćanje energije po utrošku uslovi za veću energetsku efikasnost

Tržišne cene energenata su jedan od uslova za energetsku efikasnost. Osim toga neophodno je da se energija, posebno za grejanje, plaća po utrošku, što bi doprinelo velikim uštedama, ocenjeno je juče na skupu o energetskoj efikasnost i korišćenju obnovljivih izvora energije, koji je "Business info Group" organizovala u Beogradu.

Otvarajući skup, ministar za infrastrukturu i energetiku Srbije Milutin Mrkonjić je naglasio da su energetika i rudarstvo prioritetne grane za razvoj u Srbiji.

- Dugo nismo ulagali u enegetiku, 25 godina nije izgrađen nijedan veći energetski objekat, a interesovanje kompanija iz sveta da ulažu u Srbiji dokazuje da je energetika ono u šta moramo da investiramo narednih godina - rekao je Mrkonjić.

Mrkonjić je dodao da je vlada opredeljena da ulaže u energetiku i da se u 2012. godini očekuju značajne investicije u obnovljive izvore energije. U akcionom planu za obnovljive izvore najznačajniji deo biće, prema njegovim rečima, ostvarivanje ciljeva u udelu obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji energije, usklađenih sa Evropskom unijom.

Mrkonjić je rekao da je urađen kompletan zakonodavni okvir za korišćenje obnovljivih izvora energije i da bi do kraja sledeće godine trebalo da bude pripremljena nova strategija razvoja energetike Srbije do 2030. godine.

Interesantno je da Srbija trenutno proizvodi 21,2% energije iz obnovljivih izvora, što je više od evropskog proseka koji je oko 20%.

Inače, kako se moglo čuti na skupu, Evropska unija je donela deklaraciju prema kojoj je planirano da se 2020. godine 20% od ukupne energije dobija iz obnovljivih izvora, da postigne 20% povećanja energetske efikasnosti i 20% smanjenja štetnih gasova u vazduhu.

Govoreći o energetskoj efikasnosti i ulaganjima u energetiku, ambasadorka Danske Mette Kjuel Nielsen je istakla da je cena električne energije u Srbiji glavna prepreka razvoju ovog sektora.

Ona je dodala da sve dok je cena električne energije politička cena, mnogi projekti energetske efikasnosti će biti neizvodljivi i obnovljiva energija neće biti konkurentna.

- Jedna od najdelotvornijih mera koju bi Srbija mogla da preduzme je da usvoji merni sistem za merenje toplotne energije po kom bi građani plaćali onoliko koliko stvarno potroše, nezavisno od veličine njihovog stambenog prostora. Sve dok se potrošačima ne naplaćuje tačno onoliko koliko su zaista potrošili, neće biti podsticaja za štednju energije. Neće biti podsticaja ni za promenu ponašanja, a ni za investicije u poboljšanu izolaciju ili štedljive pumpe, termostate, prozore, itd. Zašto bi iko razmišljao u tom pravcu ako je rezultat isti: plaćate račune za grejanje koju je vaš komšija potrošio – ili grejanje za ptice?

Primećujem i na lokalnom nivou rastuću svest o potrebi za realizacijom projekata "zelenog rasta" i energetske efikasnosti i veliki broj koraka se preduzima u pravom pravcu. Građevinski propisi za nove objekte su jedan od tih dobrih koraka.

Kako je navela, Srbija je i dalje među državama sa najmanjom energetskom efikasnošću u Evropi – i što se tiče domaćinstava i što se tiče industrije, i jedna od država sa najvećom potrošnjom energije po proizvodnoj jedinici na kontinentu.

Govoreći o saradnji Evropske unije i Srbije u sektoru energetike, Adriano Martins je istakao da je EU do sada alocirala oko 2,5 mlrd EUR srpskom energetskom sektoru.

Kao predstavnik investitora zainteresovanih za ulaganje u obnovljive izvore energije u Srbiji, Mark Krendal se usaglasio sa ambasadorkom Danske i još jednom podvukao da bez trižšnih cena Srbija ne može da napreduje ni u energestkoj efikasnosti, niti može da privuče ozbiljne investitore jer "cene daju pogrešan signal kako potrošačima, tako i investitorima".

Krendal, predstavnik firme "Continental Wind Partners" (CWP) koja je u procesu razvoja vetroparka u opštini Kovin i koja ima veliko iskustvo u izgradnji vetroparkova u Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj, ali i Australiji, pohvalio je Srbiju koja je jedina u regionu definisala otkupnu cenu u evrima, što daje sigurnost investitorima, ali i dalje nije uračunala inflatorne rizike u ovu cenu, što je potrebno uraditi u budućnosti.

Krendal, kao jedan od članova Srpskog udruženja za energiju vetra (SEWEA), pozvao je predstavnike Vlade u EU da rade zajedno sa investitorima kako bi se oni u Srbiji osećali bezbedno i ulozili u izgradnju svojih projekata.

Jovan Petrović, direktor Pokrajinskog centra za energetsku efikasnost u Novom Sadu, naveo je jedan interesantan podatak da kada bi 3 miliona domaćinstava u Srbiji zamenilo dve obične sijalice od po 100W sa štedljivim sijalicama, ustedelo bi se oko 480MW instalisane snage, sto je više nego što trenutno ima naša najstarija termoelektrana - "Kolubara".

Iz tog razloga, kako je rečeno, "Elektrovojvodina" je odlučila da redovnim platišama poklanja štedljive sijalice.