Pohod u "srpski Eldorado" - Kučevo planira izgradnju turističkog kompleksa na Jelena steni i muzeja rudarstva
Ispiranje zlata je izazov i nezaboravna avantura za svakog ko se na obale zavodljivog Peka zaputi u potrazi za dragocenim žutim metalom. Kako bi se gosti Kučeva oprobali u ovoj drevnoj veštini u opštini planiraju da organizuju školu ispiranja zlata. A za turiste koji žele da uživaju u prirodi, lokalnoj kuhinji i rekreativnim sadržajima u planu je uređenje vidikovca Jelena stena sa koga se vidi Kučevo i Zviška kotlina sa Homoljskim planinama u pozadini. Na jednom od zaštitnih znakova Kučeva predviđena je izgradnja multifunkcionalnog turističkog kompleksa, saznaje "eKapija" u opštini Kučevo.
- Ono što je za Beograd Avala, to je brdo Jelena stena za Kučevo. Urađen je idejni projekat za vidikovac Jelena stena koji opština planira da izgradi u partnerstvu sa investitorom. Pre dve godine, na ovom mestu je izgrađen i veliki gvozdeni krst, koji je osveštan od SPC. Krst je osvetljen, tako da njegovi obrisi i noću osenjuju grad – kaže u razgovoru za "eKapiju" Dušan Todorović, član gradskog veća Kučeva.
Jedinstvena smotra izvornog narodnog stvaralaštva istočne Srbije "Homoljski motivi" dobiće novi prostor. Reč je o kamenom amfiteatru koji će biti izgrađen u okviru kompleksa na vidikovcu gde će osim ove turističko-kulturne manifestacije biti organizovani i drugi događaji. Na ovom izletištu predviđena je izgradnja multifunkcionalne pozornice sa platoom od obrađenog kamena površine 125 m2. Nezaobilazna zanimacija izletnika - roštiljanje biće omogućeno na platou za odmor koji će biti natkriven.
- U okviru kompleksa predviđena je izgradnja restorana, parkinga, igrališta za decu, info centra za turiste. Biće omogućeno i bavljenje paraglajdingom, a u toku su pregovori sa jednim beogradskim klubom koji bi na ovom prostoru držao obuke. Severoistočna planinarska staza će spajati šetalište "Potajnica-Kučevo" sa multifunkcionalnim centrom "Jelena stena" – objašnjava naš sagovornik.
Kako bi se ova ideja što pre realizovala, opština izrađuje Plan detaljne regulacije "Potajnica i Jelena stena". Ovim planom osim pretvaranja vidikovca u privlačno izletište, planiraju da u nekadašnjoj zgradi "Veljko Dugošević", u kojoj je bio kombinat kreča i kamena, otvore zanimljive sadržaje za turiste.
- Ovaj objekat koji je "U.S. Steel"–u pripao kupovinom smederevskog "Sartida" vraćen je opštini, tako da ovde planiramo otvaranje zavičajnog muzeja. Eksponati koji su nekada bili u našoj opštini sada su smešteni u Muzeju u Boru, a ideja je da budu vraćeni u našu opštinu. Osim toga ovde planiramo otvaranje planinarskog doma, kao i info centra za turiste – navodi Todorović.
Na potezu Potajnica gde su smeštene najstarije peći za proizvodnju kreča na Balkanu u planu je otvaranje muzeja.
(Najstarije peći na Balkanu za proizvodnju kreča)
- Planirano je da ceo kompleks bude spomen obeležje odnosno da muzej u kom će posetioci imati priliku da pogledaju proces proizvodnje kreča. U okviru tog komplesa biće smešteni i ugostiteljski objekti. Pošto je ovaj prostor u nadležnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture, radovi koji budu izvođeni odnosno otvaranje restorana i vidikovca bi trebalo da budu urađeni u stilu rudarstva – objašnjava Todorović.
Todorović napominje da bi u tom delu trebalo da bude izgrađena tzv. kapija grada - viseća pasarela u staklu kako bi posetioci sa druge strane pruge i magistrale imali pristup ovom kompleksu.
U podnožju vidikovca Jelena stena odnosno preko puta Potajnice previđeno je izgradnja etnosela.
- Ideja je da u okviru kompleksa bude etnoselo. U našem kraju ima dosta starih očuvanih objekata, tako da će biti raspisan javni poziv da se svi ovi objekti prikupe u jedno etnoselo na Jelena steni.
Sportski ribolov na Peku
U Kučevu planiraju izgradnju mini hidroelektrane 150 kilovata na reci Pek, a malo akumulaciono jezero će biti u funkciji sportskog ribolova.
(Bager kralja Aleksandra)
Bager kralja Aleksandra koji je izvadio 7 t zlata
Odvajkada je oblast u dolini Peka važila za predeo bogat zlatom. Intenzivna eksploatacija zlata iz rečnih nanosa počela je dolaskom Rimljana u ove krajeve, da bi je u srednjem veku nastavili srpski kraljevi. Posle oslobađanja od Turaka, eksploatacija zlata obnovljena je krajem XIX veka u vreme Kraljevine Srbije, a zatim i u Kraljevini Jugoslaviji. U tu svrhu korišćeni su specijalni bageri za vađenje zlatonosnog peska.
Najveći bager postavljen je početkom 30 - tih godina prošlog veka u selu Neresnica, u blizini Kučeva. Po veličini bio je drugi u svetu, odmah iza bagera britanskog kralja u Indiji. Kupilo ga je akcionarsko preduzeće "Neresnica-Glogovica", u kojem je kralj Aleksandar Karađorđević bio većinski vlasnik. Bager je proradio 12. oktobra 1934. godine, samo tri dana posle atentata na kralja u Marseju. Prema dostupnim arhivskim podacima ovaj bager je iz Peka vadio između 25 i 32 kilograma čistog zlata mesečno. Ako se zna da je radio sve do sredine 1955. godine, kada je prodat u staro gvožđe preduzeću "Otpad" iz Viteza, on je iz pečkog korita izvadio više od sedam tona zlata.
- U planu je da bager bude rekonstruisan i da bude postavljen pored reke Pek kao spomen obeležje ovog kraja - najavljuje Dušan Todorović.
Škola ispiranja zlata
Reka Pek već vekovima važi za najbogatiju zlatom u celoj Srbiji, zbog koje je Kučevo u beleškama starih putopisaca spominjano i pod nazivom "Starozlatija".
- Po ugledu na pojedine evropske kampove, opština Kučevo planira izgradnju sličnih a u skladu sa našom tradicijom, kulturom i ahitekturom. Planira se izgradnja više kampova od kojih bi neki bili na Brodičkoj reci, na reci Pek, potezu Potajnica-ulaz u Kučevo. Takođe, planiramo i organizovanje škole za ispiranje zlata koje će biti dosta interesantne posetiocima naše opštine.
Ispiranjem se prikuplja čisto, takozvano samorodno zlato. Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja izdaje godišnje odobrenje ispiračima zlata da se bave ispiranjem plemenitih metala i drugih minerala iz rečnih nanosa.
Kako su za "eKapiju" rekli u Narodnoj banci Srbije, ovlašćene instutucije za otkup zlata iz rečnih nanosa, u proteklih 10 godina, prosek je bio samo 3-5 otkupa godišnje, a pojedinačne količine zlata koje se nude su male, u obliku sitnih komadića nepravilnog oblika. U toku 2011. godine NBS je izvršio 5 otkupa u bruto količini od 114,34 grama zlata raznih finoća.
Čežnja bar za malim grumenom zlata možda je do sada nanosila pustolove u "srpski Eldorado", a uz nove sadržaje, živopisni gradić Kučevo se nada dolasku mnogobrojnih turista.
Suzana Obradović