NavMenu

Nedosanjani san portfolio menadžera - Ko su ljudi koji u Srbiji "upravljaju novcem"

Izvor: eKapija Četvrtak, 19.01.2012. 15:16
Komentari
Podeli

Kao poslednja evropska zemlja koja je usvojila Zakon o investicionim fondovima, Srbija se sa zakašnjenjem uključila i u trku za dobijanje zvanja portfolio menadžera, izuzetno priznatih i plaćenih finansijskih stručnjaka.

Iako danas, šest godina nakon što je prva osoba u Srbiji dobila ovu prestižnu licencu, prema podacima Komisije za hartije od vrednosti na spisku koji su stekli zvanje ima čak 127 njih, samo mali procenat je uspeo da se zaposli na toj poziciji, i ubeleži makar i jedan dan iskustva.

Portfolio menadžer je lice koje upravlja hartijama od vrednosti u ime i za račun drugih lica. Njegov osnovni zadatak je da sredstva koja građani ulože, u investicione ili dobrovoljne penzione fondove, investira u hartije od vrednosti, nastojeći da rizik bude minimalan, a dobit maksimalna. Odgovoran je za investiranje imovine fonda, primenu investicione strategije i svakodnevno upravljanje portfoliom.

Zanimanje nije primamljivo samo zbog prilike da radite na visokoj poziciji, već i novčane naknade koja to zadovoljstvo prati. Mediji su 2007. navodili da su se njihove plate na mesečnom nivou kretale i do 5.000 EUR, i da su tako bili među najplaćenijima u našoj zemlji. Cifra je predstavljala inicijalnu kapislu za sve, pa su kandidati nagrnuli ka Komisiji za hartije od vrednosti (Komisija za HOV) koja organizuje kurs.

Međutim, u 2011. Srbija nije dobila ni jednog novog portfolio menadžera. Tačnije, niko nije uspešno završio kurs, budući da se do licence dolazi tek kada osim položenih ispita steknete i minumum trogodišnje iskustvo u radu sa hartijama od vrednosti.

Trenutno u Srbiji ima osam Društava koja upravljaju ukupno dvadeset i jednim investicionim fondom. Kako Zakon dozvoljava da Društvo može imati i samo jednog menadžera koji će upravljati sa nekoliko fondova, novcem srpskih fondova upravlja svega devet ljudi. Čak ni među njima nisu svi radili "od početka", pa tako na prste jedne ruke možete izbrojati one koji su novac investitora usmeravali od momenta kada su prvi fondovi osnovani.

(Nataša Marjanović)

Razloga za to ima više: neki od najiskusnijih portfolio menadžera izašli su iz posla (prešli na poziciju direktora Društva za upravljanje fondom ili se bave konsultanstskim poslom), tržište investicionih fondova usled krize nije baš zavidna niša, investitora je sve manje što je uticalo i da zarade počnu da se tope, itd…

Zašto napuštaju

Nataša Marjanović, predsednica Upravnog odbora i direktorka "Delta Generali Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom", ujedno je bila i prvi portfolio menadžer prvog dobrovoljnog penzijskog fonda u Srbiji.

O stanju u profesiji danas u odnosu na 2006. godinu, kada je ona stekla zvanje i došla u "Delta Generali", kao i o razlozima napuštanja funkcije, ona za "eKapiju" kaže:

- Mnoga deficitarna zanimanja, sto je svakako bio slučaj i sa portfolio menadžerima u trenutku kad sam ja dobila licencu, dožive da nakon početne ekspanzije prirodno dođe do zasićenja na tržištu. Ekspanzija je bila dodatno pospešena "naduvanim" novinskim člancima o veoma plaćenom zanimanju. Ipak, činjenica jeste da je finansijska kriza, koja je pre svih teško pogodila industriju investicionih fondova, uticala da do tog zasićenja možda dođe znatno ranije nego što se to očekivalo. Na stagnantnom i opadajućem tržištu potreba za novim kadrovima takođe slabi, i u tom smislu ne mislim da su portfolio menadžeri u bitno drugačijoj situaciji u odnosu na neke druge finansijske stručnjake.

Marjanović objašnjava da paralelno sa funkcijom direktora društva za upravljanje obavlja i funkciju direktora direkcije za aset menadžment "Delta Generali Osiguranja", i da vodi aset menadžment (upravljanje sredstvima) u svim kompanijama "Delta Generali Grupe" (Osiguranje, Reosiguranje, Penzijski fondovi i kompanije u Crnoj Gori).

- Iako jesam napustila poziciju u fondu ja sam i dalje uključena u upravljanje portfoliom, samo na višem nivou. Smatram da je takav lični razvoj nesto sto je normalno.

(Vladimir Pavlović)

Slično razmišlja i njen kolega Vladimir Pavlović, koji je takođe licencu stekao među prvima i dugo bio portfolio menadžer društva "Fima Invest". Međutim, i on je još pre nekoliko godina je mesto ustupio Vladimiru Draškoviću, koji danas upravlja njihovim fondovima "Fima ProActive" i "Fima Southeastern Europe Activist".

- Iako poslednje dve godine nisam portfolio menadžer fonda "Fima ProActive", to nikako ne znači da se ne bavim ovim poslom, odnosno ovim fondom - sa pozicije predsednika Upravnog odbora "FIMA Invest"-a aktivan sam član Investicionog odbora koji donosi odluke o kupovini i prodaji akcija koje su u portfoliu fonda. Kolega Vladimir Drašković i ja smo se samo operativno dogovorili da on vrši funkciju portfolio menadžera za "Fimina" dva fonda, dok sam ja više angažovan na novom projektu koji razvijamo - privatni fond za restrukturiranje potraživanja koja su u docnji.

Pavlović, sa druge strane, kaže da mu se čini da je današnja situacija realna slika tržišta kapitala u Srbiji, a da je 2007. godina ipak bila godina nerealnih očekivanja prelivenih u cene akcija koje nisu bile dugoročno održive. To znači da je dobar broj akcija na Beogradskoj berzi potcenjen, i da investitori ponovo imaju priliku za zarade u budućnosti.

- Prethodnih nekoliko godina je pokazalo da portfolio (manjinske) investicije bez aktivne kontrole rada kompanije nisu optimalni model investiranja - bar za srpsko tržište kapitala. Zbog toga je jedan broj portfolio menadžera prešao da se bavi konsultantskim aktivnostima na restrukturiranju kompanija, a što može samo da bude dodata vrednost u njihovim karijerama – kaže Pavlović za "eKapiju".

Ko upravlja sa najviše fondova

Osim pomenutog Draškovića koji upravlja fondovima "Fima Invest"-a, novac još usmeravaju Svetislav Milutinović i Miroslava Božić za fondove društva "Citadel Asset Management", zatim Maja Martinović za otvoreni fond "Kombank Invest". Portfolio menadžer "Erste Invest"-a je Ivan Jovanović i on upravlja sa tri fonda. Za dva fonda "Raiffeisen Invest"-a zadužena je Jovana Kršikapa Rašajski.

Nepisano pravilo po kome parama svake kuće upravlja žena, izgleda da se preliva i u poslovni svet. Tako i sa dva privatna fonda "Revelin Aset Management" upravlja Sandra Rodić.

(Predrag Pavićević)

Ubedljivo sa najviše fondova, i to različitih po strukturi i vrsti ulaganja, upravlja portfolio menadžer DZU "Ilirika" Predrag Pavićević. On upravlja sa čak pet fondova: "Ilirika Global", "Ilirika Gold", fondovima koje su prošle godine preuzeli od "Delte" - "Delta plus" i "Delta Dynamic", a nedavno je postao i prvi čovek fonda preuzetog od "Fime" – novčanog fonda "Fima Novac".

Zanimljivo je da je za razliku od većine kolega koji su diplomirali na ekonomskim fakultetima, Pavićević diplomirani pravnik, što ga nije sprečilo da stekne nezamenljivo iskustvo u finansijama.

- Pripadam grupici od nekoliko ljudi koji se bave ovim poslom od početka. Upravljao sam fondovima u "Delta Investments"-u, zatim "Hypo penzijskim fondom", da bih unazad dve godine upravljao fondovima "Ilirika DZU". Ljudi koji su 2008. godine upravljali imovinama investicionih fondova, mahom su prešli u konsultantske kuće, pre svega zbog smanjenja broja fondova usled ekonomske krize. Zakonodavstvo, koje propisuje da društvo mora imati najmanje jednog portfolio menadžera, dok je ranije za svaki fond društvo moralo imati po menadžera, takođe je dovelo do smanjenja broja aktivnih portfolio menadžera. A tu je naravno finansijski momenat - kaže Pavićević za naš portal.

Kako nezvanično saznajemo, tokom najboljih dana za menadžere, 2008. godine na mesečnom nivou zarade su se kretale oko 3.000 EUR pa naviše, dok danas ovi finansijski stručnjaci imaju čak 50 do 60% niža primanja.

Koliko Srbiji uopšte treba portfolio menadžera

Portparolka Komisije za hartije od vrednost Vesna Vujić potvrdila je za "eKapiju", da je primetno manje interesovanje za kurseve portfolio menadžera.

- Iako interesovanje i dalje postoji, tačno je da je primetna manja zainteresovanost kandidata, pogotovo u odnosu na 2007. i 2008. godinu. Komisija je započela kurs za pomenuto zvanje 2006. godine i prirodno je da je narednih godina postojala velika zainteresovanost. Uslovi na tržištu su tada ukazivali da ono ide ka boljim danima, pa je, sigurno, i to bio dobar razlog.

Ona kaže da su nastava ispiti i dalje organizovani na najvišem nivou, te da ni u jednom momentu nije bilo "inflacije znanja".

Međutim, ako je finansijska aktivnost investitora opala, ako i mali ulagači sve manje gledaju ka fondovima, postavlja se pitanje koliko portfolio menadžera je Srbiji u ovom trenutku zaista potrebno?

- Licitiranje ciframa je u ovom slučaju nezahvalno. Tržište trenutno jeste u nezavidnom položaju, ali bi i manji berzanski bum to mogao prilično da promeni. Ispit za portfolio menadžera svakako pripada kompleksnijim stručnim ispitima u Srbiji, a samim tim je i fleksibilnost u kreiranju novih kadrova manja – smatra direktorka "Delta Genarali" društva.

Vladimir Pavlović smatra da će se fondovi koji sada posluju održati i u budućnosti, a da će nastajati novi - uglavnom zatvoreni ili privatni fondovi.

- Sve u svemu, srpsko tržište ima potrebu za nekoliko desetina portfolio menadžera, i zato ipak smatram da ova profesija nije ugrožena, već se samo pravi prirodna selekcija u doba krize.

"Najtrofejniji" menadžer, Predrag Pavićević, takođe smatra da tržište ima izuzetno veliku potrebu za portfolio menadžerima koji su sticali iskustvo u praktičnom radu i da su ti ljudi nezamenljivi.

Međutim, kako zaključuje, da bi imali tih nezamenljivih i stručnih ljudi, da bi se ostvario razvoj kadrova, neophodan je pre svega dinamičniji razvoj tržišta investicionih fondova.

Jelena Đelić

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.