Filip Kasalica i Nikola Maksimović, pojačanja FK Crvena zvezda - Novi momci u gradu

Filip Kasalica i Nikola Maksimović (Foto: mozzart sport)

Otkad je došao u Beograd, Robert Prosinečki je mnogo puta zavapio da mu u ekipi nedostaju "frajeri", momci koji znaju da igraju fudbal, hrabri su, a uz to mnogo vole Zvezdu i spremni su da ostave krv na travi Marakane. Na dan kada je dogovoren transfer tandema Slobode iz Užica mnogi navijači saglasili su se da je Žuti dobio ono što je tražio…

Prema poziciji u timu su različiti. Prema svemu ostalom - isti. Ili skoro isti!

Obojica su već kao tinejdžeri bili "džombe" u seniorskom fudbalu, i jedan i drugi počeli su da se druže s bubamarom po vrletima Zapadne Srbije, skrenuli su pažnju na sebe igrama u Slobodi, da bi u smiraj 2011. godine u jednom užičkom kafiću nazdravljali s navijačima zbog potpisa za najtrofejniji srpski klub!

Dame i gospodo, predstavljamo vam napadača Filipa Kasalicu (23) i defanzivca Nikolu Maksimovića (20), dvojicu od 12 pojačanja Crvene zvezde koja bi, prema zamislima Roberta Prosinečkog, morala njegovom timu da ubrizgaju preko potrebnu injekciju sveže krvi i kvaliteta.

Dok užički tandem pozira fotoreporteru MOZZART Sporta Banetu Starčeviću na severnoj tribini Marakane, Filip Kasalica spontano diže ruke i započinje jednu od poznatih navijačkih pesama. Kao da želi da u jednom trenu demantuje urbane priče o tome kako je njegov "pajtos" Nikola Maksimović u ranoj mladosti bio simaptizer drugog kluba, ali da se polakomio zbog ponude Crvene zvezde i grozničave želje Roberta Prosinečkog da ga vidi u svom timu.

- Daj odmah da prekinemo tu priču! Ja mogu da odgovorim umesto Nikole. Slušajte: ja jesam veliki zvezdaš, ali on je bar dva puta veći Cigan od mene. Nema tu nikakve priče - spontano započinje razgovor Kasalica.

Štoper Maksimović samo se pitomo smeška, kao da nije rođen u Bajinoj Bašti nego u sremskoj ravnici, i pokazuje minđušu na levom uvu dok mu mi prepričavamo da je posle njegovog dogovora s Crvenom zvezdom neko iz Bajine Bašte na Fejsbuku ostavio komentar: "Nikola, ne zaboravi s kojim šalom si dolazio u školu..."

- Stvarno ne znam šta je autor komentara hteo da kaže! Čist sam pred sobom, znam da sam odrastao u čistoj zvezdaškoj porodici. Ma nema kod nas nijednog simpatizera drugog kluba. Ako želite, otkriću vam da sam probušio uvo uoči meča između Crvene zvezde i Glazgov Rendžersa 2007. godine. Krenuo sam iz Bajine Bašte put Beograda i Marakane i mislio da ću time doneti sreću voljenom klubu. Bio sam na Severu tada, ali znate kako se završio taj meč. Nije nam se dalo - priseća se Maksimović.

Nikola Maksimović (Foto: mozzart sport)

Stariji Kasalica mrda glavom u znak potvrde priče i ponovo spontano prebacuju priču u sopstveno dvorište. Opet su centralne teme sazrevanje, prvi dodiri s profesionalnim fudbalom koji su se kosili s emocijama. Misli hitronogog napadača zaustavile su se na decembar 2008. godine, kada je kao član Hajduka iz Kule ubio nadu Crvene zvezde da može do šampionske titule.

- Čudan je to meč bio, posebno za mene. Zvezda je trebalo da nas pobedi i priđe na bod Partizanu. Ušao sam kao rezerva i postigao efektan gol za pobedu Hajduka! Nisam znao gde sam, ni gde da trčim... Još mi u glavi odzvanjaju reči saigrača i kasnije reprezentativnog golmana Anđelka Đuričića. Njemu sam prišao, a on će meni: "Ti bi sad najradije otišao na Sever, znam te kako razmišljaš." I nije mnogo pogrešio, mada znam da se tamo ne bih dobro proveo – kaže Kasalica.

Taj prvi pogodak protiv Crvene zvezde u dobroj meri je usmerio karijeru Filipa Kasalica. Prvo u Kuli, a zatim u dresu užičke Slobode, specijalizovao se za mečeve protiv jačih i bogatijih. Ako taj pelcer bude zadržao na Marakani, eto Zvezde u grupnoj fazi nekog evropskog takmičenja vrlo brzo...

- Verovatno aludirate na golove protiv Partizana i Crvene zvezde ovog proleća...

Podsećamo ga kako je tamo negde u avgustu otresao crno-belog Bugarina Ivanova i poslao loptu u mrežu Stojkovića, da bi se Robertu Prosinečkom definitivno nametnuo efektnim volejom u oktobru, kada je pocepao mrežu Bobana Bajkovića.

- Daj bože da slične poduhvate ponovim i na ovoj beogradskoj travi. Bilo bi lepo, ali ne bih sada da ispada kako se hvalim. Igrao sam dobro jesenas, da je bilo drugačije, Zvezda me ne bi zvala, ali ima nešto i do saigrača - skromno će Kasalica.

Nikola Maksimović se ponovo smeje dok sluša diplomatsku izjavu kolege, ali njegovo lice postaje akademski ozbiljno onog trenutka kada konstatujemo da su oba dela Zvezinog užičkog paketa u kratkotrajnoj karijeri spoznali i drugu stranu fudbalskog profesionalizma. Povrede su još jedna kategorija koja spaja Kasalicu i Maksimovića. Ovaj drugi samo uzdiše.

- Da, imao sam ozbiljnih problema s kolenom. Baš kada sam postao kapiten Sevojna pojavila mi se cista u kolenu. Prva operacija je loše urađena, tačnije, nešto se iskomplikovalo. Osećao sam i dalje bol, pa su ponovo morali da me otvaraju. Na kraju sam pauzirao više od šest meseci, kao da sam pokidao ligamente. Baš ružan period. Mlad si, u punoj snazi, a odvojen od terena... Srećom, sad je sve u najboljem redu. Nikakve posledice ne osećam - priča Maksimović, nervozno grickajući donju usnu.

Za razliku od njega, tokom razgovora za MOZZART Sport (nekoliko dana pre odlaska u Tursku) Filip Kasalica se žalio na zadebljanje zadnje lože. Sve je to ipak samo dečja igra u odnosu na ono što mu se desilo dok je krčio put ka prvom timu OFK Beograda.

- Igrao sam u omladincima Romantičara. Bila je to odlična generacija, predvođena Kaluđerovićem. Praktično sam bio na pragu prvog tima, dobio šansu u nekoliko utakmica, a zatim polomio jagodičnu kost. Maler, i to veliki. I znate kako to obično biva: dok se vi oporavljate, drugi dobiju šansu i iskoriste je.

Mada je iza njih odličnih šest meseci u dresu Slobode, tokom kojih ih je šef Ljubiša Stamenković proglasio za najbolje igrače Srbije, junaci naše priče kao da su osetili potrebu da istaknu kako nisu "tikve bez korena", odnosno da potpisom za Crvenu zvezdu nisu nagrađeni samo zbog jednog bleska. Dokaz da su za mesec dana na Marakani preboleli dečju naviku zvanu - lažna skromnost. Maksimović je imao prvi osetio potrebu izloži svoj si-vi.

- Ako treba da se hvalim, reći ću vam da sam sa 17 godina bio kapiten drugoligaša Sevojna – smeje se Nikola. - A došao sam samo 18 meseci ranije iz matične Sloge iz Bajine Bašte. U onoj čuvenoj utakmici polufinala Kupa Srbije protiv Crvena zvezde bio sam van protokola, ali sam odmah zatim zgrabio šansu. Sećam se kako sam se osećao dok sam igrao protiv Kaunasa. Bilo je i ponuda nekih inostranih klubova još prošlog leta. Poljska Legija je poslala konkretnu ponudu, ali u Slobodi nisu želeli ni da čuju da me puste bez milion evra. I svaki razgovor je počinjao tom cenom. Na kraju je još i dobro ispalo, došao sam u Zvezdu. Ma super mi je...

Dželat večitih rivala u prethodnih šest meseci samo se nadovezao:

- Iz rodnog Užica sam otišao sa nešto više od 15 godina. Na poziv tadašnjih čelnika Zvezdana Terzića i Vladimira Bulatovića prešao sam u OFK Beograd. Moji su verovali da ću uspeti. I majka i otac, inače bivši fudbaler, koji je bio internacionalac u Austriji. Igrao je i u Podgorici, gde je rođen, pa sam ja zbog toga imao pravo da igram za mladu reprezentaciju Crne Gore. Ali došla je pomenuta povreda jagodične kosti. Morao sam da odem u Hajduk iz Kule, gde je bilo baš teško igrati. Bivši gazda Džomba je uvek stvarao tenziju pred mečeve s Crvenom zvezdom, ali ja sam se trudio da ostanem u super odnosima s kolegama s Marakane. Kao da sam predosećao da bi u budućnosti to mogla da bude moja destinacija. I eto, sve se desilo kako sam zamišljao...

Kratak predah posle kojeg nije bilo potrebno postavljati dodatna pitanja:

- Znam šta želite da vam kažem, kako sam se osećao tokom dugih pregovora na relaciji Sloboda - Zvezda - nagoveštava Kasalica da ima dar i za novinarski poziv, pa nastavlja:

- Bilo je malo napeto. Odužilo se, mada ja nisam nijednog trenutka sumnjao da će do dogovora doći. Bio sam na tihoj vatri, pogotovo što sam čuo da me želi takav as kao što je Robert Prosinečki. Nisam odlazio od kuće dok nisam dobio potvrdu, a onda sam prelazak u Ljutice Bogdana 28. decembra proslavio u kafiću Delija u Užicu.

S njim u društvu je bio i Nikola Maksimović…

- Ja sam dan kasnije sve završio. Sećam se da smo umereno proslavili Filipov potpis, kao i činjenicu da sam ja blizu prelaska u Crvenu zvezdu. Već 30. decembra sam otišao u Budimpeštu. Tamo sam izgubio telefon... Nova godina mi nije počela sjajno, ali popraviće to bar jedan trofej.

Deluje hrabro pokazuju osobinu koja je Crvenoj zvezdi nedostajala tokom proleća. Tako i nastavljaju.

- Znamo zašto smo dovedeni! Očekuje se da budemo deo novog, mladog tima Crvene zvezde, koji će stati na put Partizanu. Teško je obećavati bilo šta zbog velikog minusa, ali da jedva čekamo mečeve s Partizanom - čekamo - uglas će Kasalica i Maksimović.

Sudbina je tako namestila da tokom šetnje s ekipom MOZZART SPORTA tandem novajlija prođe pored zida na kojem dominira napis: "Sledite duh svojih predaka". A Kasalica će, ukoliko želi da ostane upamćen u Ljutice Bogdana, morati da sledi duh prethodnika iz Užica.

- Da, bilo ih je: Srboljub Stamenković, Đora, Njeguš, Vidić...

Maksimoviću je bilo teže da nabroji crveno-bele iz Bajine Bašte:

- Mi imamo Laneta Jovanovića, pa Radišu Ilića, mada je on partizanovac. Tu je, naravno, i Bora Milutinović. Što bi rekao Bora, mi iz Bajine Bašte smo opasni jer u našem kraju imate svega. I vatru, i vodu...

Filip Kasalica (Foto: mozzart sport)

FILIP KASALICA

Datum rođenja: 17. decembar 1988.

Mesto rođenja: Užice

Visok: 179 cm

Pozicija u timu: napadač

Broj na dresu: 17

Karijera: Sloboda (mlađe kategorije), OFK Beograd (2004/2008, 4 utakmice – 1 gol), Jedinstvo Paraćin (2006/2007, pozajmica, 10-3), Mačva Šabac (2007, pozajmica, 13-1), Srem SM (2008, pozajmica, 13-3), Hajduk Kula (2008/2011, 72-7), Sloboda (2011, 14-7), Crvena zvezda (2012/?)

Reprezentacija: Crna Gora U21 (4 utakmice)

NIKOLA MAKSIMOVIĆ

Datum rođenja: 25. novembar 1991.

Mesto rođenja: Bajina Bašta

Visok: 189 cm

Pozicija u timu: štoper, zadnji vezni

Broj na dresu: 13

Karijera: Kosmos BB, Sloga BB (mlađe kategorije), Sevojno/Sloboda (2008/2011, 63 utakmice – 3 gola), Crvena zvezda (2012/?)

Tek se upoznaju sa sistemom Roberta Prosinečkog, što im nije zasmetalo da pohvale novog šefa. Prednjačio je Maksimović, štoper koji zadovoljava sve kriterijume Velikog Žutog.

- Volim da igram, mislim da sam tehnički dobro potkovan za defanzivca. Možda zato što sam naučen da igram zadnjeg veznog. To sam igrao do pre godinu dana, kada me je zbog problema s defanzivcima Stamenković u Slobodi prekomandovao u poslednju liniju i možda ubrzao karijeru. Zbog toga mi nije teško što novi šef želi da igramo do noge. Uporan je u tome, što je dobro jer nas je terao da ne odustajemo ni na očajnom terenu u Petrovcu tokom priprema u Crnoj Gori - uliva optimizam navijačima Maksimović.

Po istim notama zbori i Kasalica:

- Šef me vidi na levoj strani. To je za mene promena jer volim da igram u centrali napada. Međutim, i kao krilo sam napadač jer mi stalno imamo loptu. Nije kao u nekim klubovima kada sam kao levo krilo bio više posvećen defanzivi…

Piše: Darjan Nedeljković

izvor :