Novi lek za stara lečilišta - Srpske banje sa balkanskim kolegama pripremaju jedinstven turistički proizvod za evropsko tržište

Banja Koviljača (Foto: loznica.rs)

Uprkos izvanrednim geotermalnim bogatstvima, autentičnoj prirodi, i lokacijama na kojima bi im evropske kolege pozavidele, srpske banje već decenijama muku muče da odmaknu od bolničkog imidža. Trend koji je u svetu odavno prisutan – spoj velnesa i zdravlja stiže i u Srbiju, ali koracima toliko sitnim da za optimizam nema previše mesta.

Nije teško zaključiti da je, ako ne želimo da ostanemo skrajnuti sa banjske mape sveta, neophodno da se ovaj proces ubrza. Inostrane banje odavno nisu mesta na koje je prva asocijacija bolest, već odmor, uživanje, rekreacija i relaksacija. Opterećene nerešenim vlasničkim odnosima, neuspelim privatizacijama, zastarelom opremom, a najviše činjenicom da država nema jasnu strategiju razvoja, srpske banje teško uspevaju da drže korak sa Evropom.

Zbog toga su u domaćim centrima odlučili da se sa delom ovih problema u koštac uhvate udruženi sa susedima, koji se susreću da sličnim nedaćama, i da zajednički pokušaju da promovišu i unaprede balkanske banje. Tako su udruženja banja Srbije, Turske, Grčke i Bugarske, najavila da će sledeće godine osnovati Balkansku asocijaciju banja, te i na taj način probati da pokrenu stvari na bolje.

Zajednička prošlost, zajednička budućnost

- Opravdano smatramo da je pojedinačan nastup u bilo kojim zahtevima prema državi, gotovo sigurno unapred osuđen na neuspeh. Kao što Udruženje banja Srbije manje-više ima uspeha u pregovorima sa resornim ministarstvima, tako smatramo da će formiranje Balkanske asocijacije banja pojačati uticaj na resorna ministrastva u svojoj državi – objašnjava za "eKapiju" Vladan Vešković, sekretar Udruženja banja Srbije.

Nehajan odnos države prema banjskom turizmu, i teškoće u ubeđivanju nadležnih ministarstava da ulažu ove centre, nije bio jedini motiv da udruženja, koja će u oktobru ove godine po drugi put organizovati Balkan spa samit, pokrenu inicijativu za formiranje asocijacije. Njihova namera je i da definišu specifičnosti i jedinstvenosti banja svake od zemalja. Na taj način sačuvaće se njihova, veoma značajna, autentičnost. Očekuje se da će im se na ovogodišnjem samitu pridružiti i Mađarska, Rumunija, Hrvatska i BiH.

(Vrnjačka banja)

- Usaglašavanje usluga u banjama Balkana, po, recimo, nemačkim standardima, donelo bi nam mnoge povoljnosti i svakako veći rejting na turističkom tržištu Evrope. Međutim, iz mnogo razloga, to bi trajalo veoma dugo, a mi vremena nemamo. Osim toga, bilo bi veoma teško da se ovakvom standardizacijom izbegne kopiranje banja zapadne Evrope – od arhitektonskih rešenja do medicinskih i nemedicinskih programa. Zato ćemo definisati specifičnosti svake zemlje – kaže nam Vladimir Vešković.

- Kasnije, one se mogu stopiti u jedan jedinstveni proizvod na evropskom tržištu – banje Balkana. Naš moto je "imamo zajedničku istoriju, hajde da stvorimo zajedničku budućnost".

Na "ničijoj zemlji"

Šta je to što najviše koči razvoj srpskih banja, koje su pre samo pola veka bile daleko ispred slovenačkih i hrvatskih? Gde ima najviše prostora za napredovanje i na čemu moramo insistirati, kada je u pitanju ova grana turizma? Da li je privatizacija jedini pravac koji vodi banje napred, i ako jeste, kako je organizovati?

- Nemamo jasnu strategiju razvoja banjskog turizma, koji je danas u svetu najtraženiji – objašnjava za "eKapiju" Svetlana Dragić, direktorka firme "C.T.D. 3" koja je izradila elaborate na osnovu kojih je status banje dobilo 11 banja u Srbiji. Osim desetogodišnjeg rada na izradi studija za utvrđivanje teritorije banja, "C.T.D. 3" radi i na izradi programa razvoja srpskih banja.

Za turistički razvoj banjskih centara, koji nisu samo objekat rehabilitaciog (RH) centra, ili specijalnih bolnica, već kompleksi i do 4.200 hektara, neophodan je novac kako bi se uveli komercijalni sadržaji, ali tu nastaje problem.

- RH centri i bolnice, kao okosnica banje, ne znaju kome da se obrate. Dok konkurencija uz pomoć svojih država gradi velnes centre, sportske objekte, zabavne parkove i hotele, srpsko Ministarstvo zdravlja za komercijalne sadržaje ne daje sredstva – kaže Svetlana Dragić, navodeći da je u izgradnju navedenih sadržaja pored rehabilitacionih centara u Mađarskoj uloženo oko 300 mil EUR.

Sa druge strane, i u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja tvrde da nisu prava adresa za finansiranje.

- Ministarstvo ne može investirati u bolnice, jer nisu u našoj nadležnosti. Naša strategija je bilo ulaganje privatnih sredstava, jer su privatni investitori zainteresovani za banje – rekao je za "eKapiju" Goran Petković, državni sekretar za turizam u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

Privatizacija (ni)je jedino rešenje

Srpske banje našle su se tako na "ničijoj zemlji", u državi koja nije voljna da poseže u svoju kasu kako bi ih razvijala. Kao jedno od rešenja, možda i najlogičnije, ponuđena je privatizacija, ali se ispostavilo da ni to neće ići baš glatko. Odmah se nametnulo pitanje – kako prodavati banje (samo smeštajne kapacitete, ili i zdravstvene ustanove)? Za neke od nih, nažalost, ubrzo pokazalo da nema kupaca (Mataruška i Bogutovačka nuđene više od deset puta). Da stvar bude što zamršenija, ispostavilo se da vlasnički odnosi nisu do kraja razrešeni, te da prodaja neće ni biti moguća dok se sve strane ne usaglase.

Po Zakonu o privatizaciji, i kao društvena preduzeća, zasada su privatizovane četiri zdravstvene ustanove u banjama – Prolom i Lukovska banja, Brestovačka banja i banja u Gornjoj Trepči (Atomska banja), i u tim lečilištima se ovo, prema rečima naših sagovornika iz Udruženja banja, pokazalo kao više nego odličan korak, jer konstantno napreduju.

Ipak, oni tvrde da postoje i pozitivni primeri banja koje su i dalje u vlasništvu države (kao što su Niška, Ribarska Sokobanja, Vrnjačka banja, Koviljača, Junaković i druge) gde menadžment ulaže ogromne napore u razvoj nemedicinskih sadržaja, i navode da privatizacija nije uvek neophodna.

(Atomska banja)

- Naš predlog je da se učini sve kako bi se najpre osposobili hoteli u banjama, koji su neuspešno privatizovani, pa tek onda razmišljati i prodaji rehabilitacionih centara. Ako je ona uopšte i neophodna, jer zdravstvena ustanova mora biti stožer oko koga će se razvijati ostali sadržaji – tvrdi Vladan Vešković.

Ministarstvo ekonomije, pak, tvrdi da bez privatizacije nema daljeg razvoja.

- Strani investitori od nas zahtevaju stavljanje pod jednu kontrolu i medicinskih i smeštajnih kapaciteta, a jednom delu aktera u banjama to se ne dopada. Jedno je sigurno - niko neće dati ni centa u one banje u kojima su državne institucije vlasnici – kaže Goran Petković.

Ono što koči prodaju, je činjenica da većina specijalnih bolnica ne može da se proda zbog sudskih zabrana, jer PIO Fond potražuje vlasništvo u njima. Kako je ranije objavljeno Fond potražuje vlasništvo u gotovo 90% od 32 srpske banje. Dok se sporovi ne okončaju, privatizacija je stavljena na čekanje.

Lek za lečilišta

Ono u čemu su sve strane u priči saglasne, jeste da je neophodno napraviti poseban plan privatizacije i razvoja. Da bi Gordijev čvor počeo da se raspetljava, i više nego skroman zakon o banjama mora biti promenjen.

Udruženje banja Srbije upravo dovršava predlog novog zakona o banjama, te planira da ga u najskorije vreme dostavi Ministarstvu.

- Nadamo se da ćemo biti deo radne grupe koja će načiniti konačnu verziju. Novi zakon mora biti primenjiv i održiv – rekao nam je Vladan Vešković iz Udruženja banja.

Ako se njihove namere ostvare, posle godina lutanja, nejasnih modela privatizacije, mogla bi početi da se nazire vizija države – šta tačno raditi sa banjama. Iako najavu konkretnih mera koje bi razrešile sadašnju pat poziciju nismo dobili, i državni sekretar Goran Petković rekao nam je da podržava udruživanje banja, kao i da "sve što budemo mogli da pomognemo pomoći ćemo i dobiće našu podršku".

Osim već pomenute privatizacije, u prilog razvoju banjskog turizma mogao bi ići i nedavno donet Zakon o javnom privatnom partnerstvu.

- Srbija ulaže napore da se međunarodne kompanije iz oblasti banjskog turizma pojave na našem tržištu, bilo u formi javno-privatnog-partnerstva, bilo u formi privatizacije – izjavio je ranije Rafael Pupovac, direktor Nacionalne razvojne turističke korporacije.

Domaćin trećeg Balkan spa samita biće upravo Srbija – zemlja sa čijim se kvalitetom i razvovrsnošću termomineralnih voda, živopisnom okolinom, umernom klimom i bogatom tradicijom, tursitička produkcija u okruženju teško može uporediti. Zbog toga, više je nego značajan napor srpskih banja da same porade na svom boljem imidžu i konkurentnosti, kako bi zaista postale mesta na koja "dođeš star, odeš mlad". Ipak, sada je na potezu država, jer bez njenog angažovanja (bilo da sama ulaže, bilo da proda na pravi način), umesto "srpskog velnesa" ostaće nam samo okrnjene bele pločice, miris hlora i poluprazni hoteli.

Milica Stevuljević