(E Magazin) Dmitar Polovina (Slovenački poslovni klub Beograd) : Češka ima Prag, a Slovenija - Sloveniju !

lntervju: Dmitar Polovina, zamenik predsednika Slovenačkog poslovnog kluba

ČEŠKA IMA PRAG, A SLOVENIJA – SLOVENIJU


Kako je nastao, razvijao se i čime se bavi SPK u Beogradu?


Republika Slovenija je punopravna članica EU od 1. maja 2004. Kako je, ne ovih dana već ovih godina, hvatanje koraka sa Evropom tema broj jedan u Srbiji, ne bi bilo na odmet da ponešto i naučimo od Slovenaca. Samo jedna od prednosti koje ćemo dobiti ulaskom u EU je uravnotežena robna razmena, do koje ćemo doći zajedničkom trgovinskom politikom zemalja članica.


Dmitar Polovina

Cilj svake države je uspešno poslovanje u okviru državnih granica i van njih. Kao logičan sled intenzivnijeg interesovanja slovenačkih investitora za Srbiju, u Beogradu je 2002. godine osnovan Slovenački poslovni klub, sa ciljem okupljanja i povezivanja predstavnika slovenačke privrede ili slovenačkih kompanija koje su prisutne na našem tržištu sa kolegama, partnerima i saradnicima iz Srbije, kao i međunarodnim kompanijama koje su aktivne na našem tržištu. Slovenački poslovni klub je udruženje građana osnovano radi ostvarivanja ciljeva utvrđenih Statutom u skladu sa zakonom, a ovom prilikom za eMagazin govori Dmitar Polovina, zamenik predsednika SPK-a, koji operativno vodi poslovanje kluba.


e magazin: Kako i zašto je nastao Slovenački poslovni klub?
Dmitar Polovina: Osnivači i vodeći ljudi Slovenačkog poslovnog kluba su Jurij Toplak, direktor predstavništva Gorenja; Vladimir Kravčuk, direktor firme Merkator-S; Andrej Klobučar, direktor Krke Beograd i ja kao direktor Gospodarske zbomice Slovenije. Trenutno SPK okuplja preko 250 članica. Po Statutu, ovo udruženje je neprofitabilna, vanstranačka organizacija i ne može biti član nijedne političke organizacije. Inicijativa za klub data je 26. septembra 2002. godine na sastanku u Predstavništvu Privredne komore Slovenije uz prisustvo 20 direktora preduzeća. Kada sam počeo da radim, 2002, ovde je bilo 40 slovenačkih preduzeća, a robna razmena je iznosila oko 200 miliona dolara. Zatim sam u Aero-klub pozvao 250 ljudi. Došlo ih je preko 450. To je bio jedan od najposećenijih događaja. Ubrzo posle toga sa gospodinom Kravčukom smo došli do zaključka da bi moralo nekako da se organizujemo. Osnivačka skupština održana je 20. februara 2003. godine. U toku te iste godine održano je sedam sastanaka. Prvi predsednik bio je Jurij Toplak, a drugoizabrani upravo Kravčuk. Privrednici su to prihvatili kao svoju šansu da se viđaju jednom mesečno - hotel Interkontinental, četvrtkom u 7 uveče. Kravčuk otvara Klub, ja ga zatvaram tražeći članarinu. Počasne članske karte imaju oba predsednika Komore Slovenije i Srbije, ambasador Slovenije, predsednik Parlamenta Republike Slovenije, gradonačelnik Bogdanovič, guvemer Jelašić, guvemer Slovenije Gaspari, ministar za privredu Slovenije, Vizjak, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Parivodić, ministar za energetiku Naumov, ministar za nauku.


Vladimir Kravčuk


em: Kako je tekao razvoj Kluba? Da Ii su ispunjena očekivanja?
DP: Očekivanja su premašena, jer je zaista sve dobro i počelo. Na prvom sastanku je bilo je 60-70 ljudi. Već na drugom je bio gost dr Janez Potočnik, čovek koji je uveo Sloveniju u EU. Tada je prisustvovalo skoro 90 ljudi i već na sledećem sastanku nije bilo dovoljno mesta za sve zainteresovane.



dr Janez Potočnik

em: Koje su najznačajnije akcije?
DP: Imali smo Slovenački ekološki dan, u okviru kojeg su bila organizovana tri okrugla stola. Jedan je bio o kadrovima. To je bila akcija koja je trajala ceo dan. Od značajnijih datuma za Klub izdvojio bih trogodišnjicu Kluba koju smo proslavili radno, ali nameravamo da to ispravimo. Možda da pozovemo počasne članove... Uskoro će biti održano 38. okupljanje kluba, ipak je to nešto značajno. Imali smo do sada brojne goste. Samo neki od njih su: Bojan Mikec - ekonomski savetnik u Ambasadi Republike Slovenije u Beogradu, Jožef Keček - konzul u Ambasadi R. Slovenije, Borut Šuklje - ambasador R. Slovenije u Beogradu, dr Janez Potočnik - slovenački ministar za evropske poslove, Milan Parivodić - srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, Radomir Naumov - ministar rudarstva i energetike, gradonačelnik Beograda Bogdanović, predsednik Gospodarske zbomice Slovenije Jožko Čuk, mr Janez Košak - viceguvemer Slovenije, Metka Jerina - državni podsekretar u slovenačkom ministarstvu za privredu i zaista još mnogo, mnogo njih ovde nepomenutih. Verovatno ćemo morati i da se širimo. Još uvek ne znam da li će to biti sekcije ili organizovanje oko stolova. Sve u svemu, najznačajnije je to što je Slovenija imala fenomenalno iskustvo najbezbolnijeg ulaska u EU. Smatram da je treba slediti.


ROBNA RAZMENA SLOVENIJE I SRBIJE JE ZA PROŠLU GODINU 745 MILIONA EVRA. TO JE POVEĆANJE OD 30% GODIŠNJE


em: Koliko je Slovenija investirala u Srbiju?
DP: Ukupne slovenačke investicije u Srbiji iznose negde oko pola milijarde evra. I dalje je najveća investicija Merkator- 43 miliona evra. Međutim, veoma je važno istaći da nijedna slovenačka investicija nije bila u cilju kupoprodaje poslovnog prostora. Kupovali su samo ono čime se bave u Sloveniji. Glupo je misliti kako je Merkator ubio konkurenciju, kad on ima 1% tržišta. U Zagrebu postoje 23 tržna centra, u Beogradu samo 2. U narednih 10 godina bi trebalo da ih bude bar 15, ali nažalost, samo u Beogradu.





em: Kakva je saradnja sa Slovenačkim poslovnim klubom i postoje li neki novi oblici poslovanja?
DP: Saradnja je zaista odlična, a interesovanje za Klub ogromno. Sigumo da ćemo pokušati i nešto novo, najverovatnije od septembra. Ne znam tačno u kom pravcu bi se Klub još razvijao, jer je postao izuzetno popularan u Sloveniji, a i ovde. Ipak, razmišljamo kako da taj rast popularizujemo još više. Novo je što pravimo sajt koji će uskoro biti gotov i čvrsto verujem da će to biti jedan od najposećenijih sajtova upravo zbog robne razmene, zbog investicija... Silne veze koje postoje između dve zemlje, a prvenstveno naših privreda, idu u prilog tome. Od ogromne pomoći su i one stare veze, mada su mnoge 1991. prestale da fiulkcionišu.

em: Da li postoji mogućnost zajedničkog nastupa Srbije i Slovenije na nekom trećem tržištu?
DP: Mogućnost postoji, ali to uopšte nije dobro iskorišćeno. Slobodnih zona ima 15-20, a pročitaćete podatak da su samo 3 regularne - Pirot, Subotica i Zrenjanin, koju pola-pola dele slovenačka Pompa i opština Zrenjanin.

em: U kojim oblastima postoji poslovni potencijal za ove dve zemlje?
DP: To je pitanje na koje nemam dobar odgovor zato što ne postoji grana u koju Slovenci ne ulažu. Kod Austrijanaca se zna - svaka banka je njihova. Ovih 300 i nešto slovenačkih preduzeća je u svim mogučim oblastima. Nema oblasti u kojoj nisu, ali nema ni oblasti gde bi oni bili vodeći. Možda su najmanje prisutni u poljoprivredi. Predstavnik jedne nemačke firme je jednom rekao da oni rastu toliko brzo koliko ih slovenačka konkurencija tera na to.

em: Izuzetno su zanimljive stavke 1 i 4 etičkog kodeksa SPK-a. Koliko je to važno?
DP: Prvo da citiram ta dva člana našeg kodeksa: „1. Podsećamo poslovne ljude da moraju da daju da bi dobili i da je život lepši ako se shvati kao proces u kome svi dobijaju.“ i „4. Savetujemo poslovne ljude da poštuju zakone i kultume standarde i stalno ih podsećamo da se može biti nemoralan i bez kršenja zakona.“ Njihovo dosledno sprovođenje i poštovanje je jako važno. Ja stalno govorim svojim saradnicima da ne postoji lepši odgovor od negativnog, jer ću onda znati šta dalje da radim. Izuzetno je nekultumo, na primer, ne odgovoriti nekome na mejl. Potpuno se slažem sa tim kodeksima. Gde bi nam kraj bio da smo samo malo ljubazniji. Ovde nedostaje tolerancija. EU stravično greši što ne daje pasoše mladim ljudima. Promene bi išle neuporedivo brže kada bi mladi svet video Sloveniju. Te stvari su rešive samo ako se malo odreknemo politike.


em: Kako poslovnu klimu u Srbiji ocenjuju slovenački privrednici?
DP: Ja uvek polazim od gradskog građevinskog zemljišta. Pojam u Evropi nepoznat. Merkator je kupio zemlju na Novom Beogradu i dao za nju 7,5 miliona evra. Kupio je zemiju koja se ne vodi kao njegova! Dobio je na upotrebu na 99 godina. Kako ćete objasniti Nemcu, Francuzu... da da 7,5 mil. evra za zemlju koja se ne vodi kao njegovo privatno vlasništvo. Verovatno neće dati. A klima retko koga interesuje, svi poznaju naše političke turbulencije.

poziv na pretplatu na E MAGAZIN na www.emagazin.co.yu