Kome i koliko može pomoći Udruženje izvoznika?

Šta je potrebno preduzećima da bi povećala izvoz? Potrebne su: informacije o stranim tržištima i problematici izvoza, unapređenje propisa iz oblasti izvoza, povezivanje sa potencijalnim partnerima i međusobno umrežavanje. Tako bi, ukratko, mogli da se formulišu rezultati ankete koju je nedavno sproveo SECEP – Projekat za razvoj konkurentnosti i promociju izvoza, u želji da se identifikuju problemi domaćih izvoznika. Na pitanje da li su zainteresovani da postanu članovi nezavisnog udruženja izvoznika, 97 odsto firmi dalo je potvrdan odgovor. U nameri da odgovore njihovim potrebama, omoguće bolju informisanost, povećaju saradnju, razmenu iskustava među izvoznicima i da unaprede poslovno okruženje, 25. januara je u Beogradu formirano Udruženje izvoznika Srbije.

Tom prilikom je direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) Božidar Laganin najavio da će ta agencija ove godine učestvovati na 24 međunarodna sajma gde će promovisati domaću izvoznu privredu. On je pozvao domaće izvoznike da konkurišu za programe podrške SIEPA za šta je ove godine obezbeđeno 150 miliona dinara.

Predstavnik Evropske unije u Beogradu Hoze Antonio Gomez rekao je da se osnivanje tog udruženja realizuje u okviru aktivnosti "Projekat za razvoj konkurentnosti i promociju izvoza" (SECEP) koji finansira EU sa 3,5 miliona evra sa ciljem da se unaprede poslovanje, konkurentnost i izvozni kapaciteti malih i srednjih preduzeća u Srbiji.

Gomez je na svečanosti povodom formiranja Udruženja podsetio da je od 2001. do danas unija izdvojila oko 61 milion evra za pomoć razvoju malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Umrežavanje preduzetnika Ivana Petrović, konsultant Projekta SECEP koji je pomogao da se formira Udruženje izvoznika Srbije, kaže u razgovoru za Ekonometar da je cilj osnivanja ovog udruženja i unapređenje saradnje sa ključnim državnim institucijama, kao i pristup povoljnim poslovnim, finansijskim i izvoznim uslugama. Udruženje će kreirati i sajt na koji će biti postavljene sve informacije o strukturi udruženja, podaci o članovima, linkovi prema brojnim javnim institucijama koje rade na unapređenju izvoza – Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), Privrednoj komori Srbije, Nacionalnoj agenciji za regionalni razvoj (NARR), Agenciji za finansiranje i osiguranje izvoza (AOFI) i drugim institucijama, kao i informacije o državnim programima za unapređenje izvoza i za podršku projekata koji podstiču domaći izvoz.

– Članicama će biti dostupne informacije o tome koliki izvoz na godišnjem nivou ostvaruju preduzeća, na kojim tržištima posluju i planovi o osvajanju novih. U rad Udruženja treba da se uključe i špediteri, prevodioci i druge firme koje mogu da olakšaju poslovanje domaćih izvoznika, kako bi Udruženje postalo ozbiljan servis za pružanje usluga firmama koje izvoze - kaže Ivana Petrović.

Osnivanje Udruženja predviđeno je u okviru "Strategije povećanja izvoza od 2008. do 2011." koje treba da doprinese većoj konkurentnosti domaćih privrednika u trgovini kvalitetnim proizvodima i uslugama. Projekat SECEP, pored Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Srbije i SIEPA, podržali su i kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije, Privredna komora Srbije i Nacionalna agencija za regionalni razvoj. Mali i srednji preduzetnici, unutar Udruženja, imaće jednake mogućnosti i ista prava kao i velike firme.

Problemi izvoznika

Izvoznici se suočavaju sa brojnim problemima u poslovanju i redovno se žale na nestabilan kurs, velika dugovanja države prema njima, kao i na brojne administrativne prepreke. Prema oceni Ivane Petrović, neophodno je stvoriti povoljan i stabilan poslovni ambijent, a važno je raditi i na podsticanju što većeg broja preduzeća da izvoze, uz povoljne kredite za finansiranje izvoza.

– Podsticajna sredstva koja privrednici dobijaju za kvalitetne izvozne projekte od državnih institucija, imala bi mnogo veći značaj za izvoznike kada bi bila uplaćivana na početku, a ne tek nakon realizovanog posla. Na taj način operativni kapital bi obezbedili na početku projekta, sačuvali bi lična sredstva i ne bi morali da se zadužuju kod komercijalnih banaka. U saradnji sa Ministarstvom ekonomije, izvoznici će pokušati da reše ovaj problem u narednom periodu - kaže Ivana Petrović.

Udruženje izvoznika predložilo je mere za povećanje srpskog izvoza među kojima su: jačanje marketinga srpskih proizvoda, obezbeđivanje dodatne finansijske podrške, unapređenje carinske i druge prekogranične procedure, smanjenje poreza i doprinosa i stalno usavršavanje zaposlenih.

Nedostaju obrazovani kadrovi

Izvoznici često naglašavaju da domaćim preduzećima nedostaju dovoljno obrazovani kadrovi i da je potrebno uskladiti potrebe privrede sa programima domaćeg obrazovnog sistema.

Prema rečima Ivane Petrović, država mora pažljivije da reaguje na potrebe izvoznika i da pomogne u rešavanju ovakvih problema, jer Srbija ima izvozne potencijale koje može da aktivira, ali je dug put od samih potencijala do izvoza:

– Potrebno je da se naš sistem obrazovanja unapredi, jer bez toga nema prosperiteta izvoznih firmi. Pored toga, domaća preduzeća moraju da se samoorganizuju, a ključna podrška države ogleda se i u prepoznavanju ovakvog udruženja, koje bi bilo neka vrsta podrške, odnosno takozvanog One Stop Shop mesta na kome firme, naročito male i srednje, mogu da se informišu o poslovnim mogućnostima - kaže Petrovićeva.

Finansiranje obrtnih sredstava

Upravni odbor Udruženja izvoznika čine Svetozar Mrkšić (predsednik), firma Berko iz Mola kod Bečeja, Sanja Veljković, preduzeće Logo iz Beograda, Miloje Erčević, Iva 28 iz Beograda, Miroslav Tlačinac, preduzeće Amiga iz Kraljeva, Vesna Jevtović, firma Hera iz Prokuplja, Gordana Đurđević, Slovo iz Beograda, i Milan Spasić, preduzeće NIP Spasić iz Ćuprije.

Firma Berko proizvodi kombajne za branje kukuruza i izvozi u Rusiju, Ukrajinu, Moldaviju, Rumuniju, Hrvatsku i Mađarsku. U saradnji sa beloruskom firmom kompletno su izradili šestoredni samohodni berač kukuruza na bazi "belarus" traktora.

Svetozar Mrkšić kaže da je domaćim izvoznicima najteže da dođu do obrtnih sredstava.

– Krediti kod banaka su skupi, a izvoznici su primorani da zalažu pod hipoteku porodične kuće i stambene objekte rođaka, kao obezbeđenje za kredit. Neophodni su i mehanizmi zaštite od rizika promene kamatnih stopa. Nedovoljna su sredstva koja daje SIEPA i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i ne mogu da reše probleme koji se godinama gomilaju. Osim sredstava, brojne su i administrativne prepreke - kaže Svetozar Mrkšić.

Formalna podrška države

Sanja Veljković, potpredsednica UO Udruženja izvoznika Srbije, čija firma Logo izvozi u Republiku Srpsku, Crnu Goru i Austriju, kaže da izvoznicima nedostaje razmena informacija o mogućnostima izvoza, povećanju poslovanja i uslovima kreditiranja. Zato je uspostavljanje međusobne saradnje u okviru Udruženja izvoznika od izuzetnog značaja.

– Potrebno je jačati međusobnu komunikaciju izvoznih preduzeća i raditi na poboljšanju poslovnog ambijenta za povećanje izvoza. Država nas podržava samo formalno i koristi "za statističke podatke", a niko ne rešava probleme koji nas u praksi muče, pa se mali i srednji preduzetnici uglavnom sami bore sa nedaćama - kaže Sanja Veljković.

Ona ističe i da nema dovoljno stručnih kadrova sa iskustvom u izvoznim poslovima. Zato je teško doći do domaćeg stručnjaka koji poznaje propise, carinske tarife i koji zna kako da ponudi srpske proizvode stranim tržištima.

Ekonomski savetnici u inostranstvu bi trebalo, kako kaže Veljkovićeva, da redovno obaveštavaju o svim prilikama i mogućnostima za srpske izvoznike.

Vesna Jevtović je na čelu preduzeća Hera iz Prokuplja koje smrznuta peciva, pite i kolače izvozi u Švajcarsku i Francusku. Ona kaže da, prema njenom iskustvu, ni institucije koje se bave podrškom izvoza ne raspolažu sa dovoljno informacija o mogućnostima izvoza i zajedničkim nastupima na stranim tržištima, pa su često primorani da podatke o izvozu sirovina dobijaju preko institucija iz drugih zemalja, na primer, od Veterinarske komore Slovenije.

– Potrebno je uraditi detaljnu analizu o mogućnostima naših izvoznika i kapaciteta firmi, ali i o tome sa kojim se problemima suočavaju – kako da podstaknu izvoz i povećaju proizvodnju. Ekonomski atašei istražuju tržište Rusije i druga tržišta o mogućnostima plasmana domaćih proizvoda, a u Srbiji ne postoji baza podataka šta srpski izvoznici mogu da plasiraju u zemljama Evropske unije - kaže Vesna Jevtović.

Značaj edukacije

Milan Spasić, vlasnik preduzeća NIP Spasić, kaže da su mala i srednja preduzeća oslonac u privredama svih ekonomski jakih država. Zbog toga je osnivanje Udruženja izvoznika šansa za zajedničko delovanje ove kategorije srpskih preduzeća.

– Izvoz je velika šansa Srbije, jer su ljudi vredni i pametni, a naša zemlja ima šta da ponudi inostranim tržištima. U ovom trenutku je važno da se preduzeća umrežavaju, radnici edukuju i da se usmerimo na osvajanje novih tehnologija i usavršavanje proizvoda. Neophodno je osmisliti i dobar nastup na inostranim tržištima - rekao je Milan Spasić.

Miloje Erčević, vlasnik firme Iva 28, proizvodi visoko precizne delove mašina i alatki i kompletnu proizvodnju izvozi u Nemačku, Austriju, Švajcarsku. On kaže, za Ekonometar, da bi Udruženje trebalo da radi na uspostavljanju direktne saradnje sa evropskim finansijskim institucijama, kako bi se dobili povoljniji uslovi. Osim toga, Erčević upozorava da postoji veliki jaz između obrazovnih planova naših školskih centara i potreba privrede za kadrovima.

– Stručnjacima u domaćim kompanijama nedostaju iskustva internacionalnog karaktera. Izvoznici treba na pravi način da shvate prednosti postavljanja i kvaliteta sajtova, kao i on-line umrežavanja, jer je to uobičajen način poslovne saradnje u svetu. Udruženje će raditi i na proširivanju znanja domaćih izvoznika - objašnjava Erčević.

Neophodna je i promena strukture srpskog izvoza u kome dominiraju sirovine, polusirovine i repromaterijali i država bi ubuduće trebalo da se fokusira na stimulisanje domaćih kompanija da prave robu višeg stepena prerade. Ključ za rast srpskog izvoza je stvaranje boljeg poslovnog ambijenta. Zbog toga bi poštovanje rokova, zahtevanih količina, konkurentne cene, kao i umrežavanje malih i srednjih preduzeća i osnivanje većeg broja klastera, doprinelo povećanju srpskog izvoza.

Modeli organizovanja

SECEP je uradio i uporednu analizu postojećih udruženja za podršku izvozu u Irskoj, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Poljskoj Hrvatskoj i drugim zemljama. Rezultati su pokazali da je većina udruženja izvoznika registrovana kao nezavisno, neprofitno, nevladino udruženje. Upravljačko telo je obično odbor ili veće, a čine ga predstavnici preduzeća. Brojna udruženja imaju izvršnog direktora. Izuzetak je češko udruženje koje funkcioniše kao vladina agencija i finska agencija FINPRO u čijem odboru su tri člana iz preduzeća i tri člana iz državnog sektora. Ovi podaci su poslužili kao osnov za organizovanje Udruženja izvoznika Srbije.

Saradnja sa Hrvatskim udruženjem

Udruženje izvoznika Srbije već je uspostavilo saradnju sa Hrvatskim udruženjem izvoznika, koje je organizovano po austrijskom modelu. Predstavnici Hrvatskog udruženja izvoznika imaju kontakt osobe u svim ministarstvima koja su zadužena za resor privrede. Na njihov zahtev formirano je Odeljenje u Vladi Hrvatske, koje radi na uspostavljanju bolje saradnje državnih predstavnika sa izvoznicima i rešavanju problema izvoznika.

Prednosti udruživanja

Članovi udruženja imaće brojne koristi od udruživanja: zaštita interesa izvoznika, umrežavanje unutar udruženja, veze sa drugim poslovnim mrežama, sa stranim udruženjima, pristup uslugama pod povoljnim okolnostima, pohađanje specijalizovanih obuka, organizovanje edukativnih programa, pristup savetodavnim uslugama o spoljnoj trgovini, finansiranje i osiguranje izvoza i drugo.

Pravilno korišćenje interneta

Gordana Đurđević, generalni direktor i suvlasnik firme Slovo iz Beograda, pridružila se inicijativi za osnivanje Udruženja izvoznika Srbije, sa namerom da se izvoz proizvoda njenog preduzeća geografski proširi i uveća. Mala i srednja preduzeća nisu dovoljno osposobljena za ovu profesionalno specifičnu aktivnost.

– U odnosu na nekadašnja spoljnotrgovinska preduzeća Geneks, Ineks, Jugometal koja su imala dobre i organizovane radnike, specijalizovane za strana tržišta, kao i sopstvene firme za ispitivanje tržišta u metropolama širom sveta, plasirali su robu iz Srbije i obezbeđivali najpovoljnije kreditne linije za izvoznike. Nažalost, mala preduzeća u savremenim uslovima poslovanja nisu u mogućnosti da formiraju svoja spoljnotrgovinska odeljenja. Ali, zato internet omogućava kontakt sa stranim firmama, mada se ni taj pristup ne koristi uvek pravilno. Među udruženjima izvoznika u svetu, koja za svoje članove pružaju kompletan servis u istraživanju tržišta i ostvarivanju kontakata sa kupcima, najbolja su ona u Brazilu i Finskoj. Zato bi bilo dobro primeniti i njihova iskustva - kaže Gordana Đurđević.

Prema njenim rečima, osim neadekvatnih kadrovskih i tehničkih kapaciteta za istraživanje stranih tržišta, neophodno je unaprediti i tehnološke proizvodne kapacitete, kako bi srpski proizvodi bili konkurentniji na svetskom tržištu.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Ekonometar". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )