Kontrabasisti hodaju po žici sa Filharmonijom
(Filip Savić i Ljubinko Lazić)
Ljubinko Lazić i Filip Savić, solo kontrabasisti orkestra Beogradske filharmonije, na koncertu u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine u Beogradu u petak 18. maja u 20h izaći će iz orkestra, zauzeti solističke pozicije i "hodati po žici".
Oni koji ih poznaju kažu da su krajnje suprotnosti, a oni koji ih ne poznaju imali su prilike da o njima saznaju više u kampanji Prepoznavanje, kojom je Beogradska filharmonija predstavila neke od muzičara. Oni će svirati Botezinijevo delo Pasione amorosa, poznato po virtuoznim deonicama za kontrabas.
Kažu da su jedan drugom alter ego i da će upravo ta različitost dati rezultat koji će publika moći da čuje u četvrtak.
Ljubinko Lazić kaže da je, kao i svaki kontrabasista, slučajno počeo da svira ovaj nastariji gudački instrument. Sa kontrabasom se oprobao u različitim žanrovima, obišao ceo svet, stigao čak i do Karnegi Hola i Holivuda, ali kaže da je uloga njegovog života na mestu solo kontrabasiste Beogradske filharmonije. Kada se ne bavi muzikom, uživa u prirodi i svim njenim plodovima. Učestvuje u porodičnom poslu – proizvodnji meda, vina i rakije. Svira tamburicu, vodi svoju školu u Vojki, odakle je za njega sve i počelo.
Filip Savić svira u Filharmoniji od dvadesete godine. Dve godine je proveo na usavršavanju u Hamburgu, gde je bio član NDR orkestra, ali po završetku studija se vratio u Beograd. Kao razlog navodi da mu "dobra svirka i velika plata nisu bili garant kvalitetnog života". Kaže da Filharmoniju najviše voli zbog atmosfere prijateljstva među muzičarima koji se druže još iz srednje škole. Kada ne svira bas, sluša rokabili, kuva, ali samo specijalite srpske kuhinje.
Po četvrti put u karijeri, Filharmonijom će dirigovati Darko Butorac, koji je osvojio simpatije orkestra i publike na koncertima koje je uspešno vodio do sada. Mladi dirigent iz Beograda, koji je u Ameriku otišao kao dečak i ostvario "američki san", trenutno je umetnički direktor Mizula simfonije. Osim Botezinija, na programu će biti još i Suita giocosa Milana Ristića i Peta simfonija Sergeja Prokofjeva.