Siniša Mihajlović, fudbaler i trener - Bomba

Siniša Mihajlović (Foto: mozzart sport)

Čvrst karakter pokazao je još kao junior, kada nije pristao na ucenu - "Dinamo" ili reprezentacija. Odbio je ponudu da se preseli iz Borovog Sela u Zagreb jer je računao na profesionalni ugovor, a ne na stipendiju. Platio je već tada ceh zbog svoje naravi, koja je, otkako se rodio, pretila da će eksplodirati kao bomba. Nije bio deo čuvene čileanske generacije, koja je pokorila svet, ali mu je fudbal kasnije sve vratio.

Po vojvođanskim salašima, uz paorske peći, još se raspravlja o tome ko je "najveći krivac" za to što je levonogi bombarder stigao u Novi Sad - Milorad Kosanović, Josip Pirmajer ili Ivica Brzić. Biće da su svi pomalo imali udela. Srećni dobitnik bio je Ljupko Petrović. Kao trener "Vojvodine", s njim na levom krilu, pokorio je Jugoslaviju 1989, dve godine kasnije ponovili su uspeh u Crvenoj zvezdi, a šlag na tortu stavili u Bariju osvajanjem titule prvaka Evrope.

Nije pravio razliku između klupskog i reprezentativnog dresa, koji je oblačio 63 puta. Ko se ne seća, može da pita Štimca, Vijeru, Jeremisa ili Ibrahimovića. Iz leve noge sevale su mu munje. Nezvanično, proglašen je za najboljeg izvođača slobodnih udaraca na svetu u poslednjih 20 godina. To priznanje ne čudi ako se zna da je sa sedam godina u školskom sastavu napisao da će biti fudbaler kad poraste, a da je otac Bogdan dva puta menjao demolirana gvozdena dvorišna vrata posle njegovih udaraca u zamišljeni gol. Navijači "Crvene zvezde" se sa setom prisećaju kako je u jednom derbiju s povređenom nogom dao gol Panduroviću "sa Autokomande".

Kupovao je trenerske cake još kao igrač, učili su ga Petrović, Boškov, Erikson, Osim. Mančini mu je bio saigrač, trener i šef u stručnom štabu, danas mu je najbolji fudbalski prijatelj. Zakeroni i Zof mu nisu ostali u najboljem sećanju, ali je sve savete upijao kao sunđer.

Ne voli preterano da kontaktira s predstavnicima medija, često o sebi možda i nesvesno stvara sliku da je namćor, mada bliski prijatelji kažu da je u društvu pravi laf. Koliki je džentlmen, najbolje zna njegova supruga Arijana, nekada uspešna TV voditeljka. Da se i u njihovoj kući, međutim, zna ko nosi pantalone, i dan-danas dokazuje rečenicom: "Dok se ja pitam, Arijana neće raditi na televiziji".

Ima šestoro dece, a koliko je privržen najmlađima, govori uloga ambasadora dobre volje Unicefa. Na sve moguće načine pomaže Dečje selo u Sremskoj Kamenici, mada ne voli o tome da priča. Nikada nije krio koliko voli Srbiju, po cenu da ga proglašavaju nacionalistom i šovinistom. Nije skrivao ni ogromnu želju da jednog dana postane selektor fudbalske reprezentacije naše zemlje.

Siniša Mihajlović, rođen 1969. godine, nikada nije bio bliži ostvarenju svog sna.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet lista "Blic" od 19.05.2012.)